Retrospektiva medalja Srbije na OI 2024! Pijana proslava košarkaša, dominacija vaterpolista, Zoranine i Aleksandrine suze (FOTO GALERIJA)

Olimpijski tim Srbije, koji je brojao 112 sportista, završio je Olimpijske igre u Parizu na 27. mestu po broju osvojenih medalja, sa ukupno pet odličja – tri zlata, jednim srebrom i jednom bronzom.

Teniser Novak Đoković, vaterpolisti, kao i strelci Zorana Arunović i Damir Mikec osvojili su zlatne medalje. Srebrom se okitila tekvondistkinja Aleksandra Perišić, dok su košarkaši doneli našoj zemlji bronzanu medalju.

Zorana Arunović i Damir Mikec - hladnokrvnost, inat i suze

Prvo odličje u Parizu Srbija je osvojila pre tačno pet meseci. Pamtiće se 30. jun 2024. godine jer su nam tada Zorana Arunović i Damir Mikec u disciplini mešovitih parova "vazdušni pištolj 10 metara", zauzeli prvo mesto i doneli našoj zemlji zlato.

Foto: eoaimages

Zorana i Damir nastupali individualno u svojim disciplinama i uprkos lepim očekivanjima, nisu uspeli da se domognu postolja. Zorana nije stigla ni do finala, bila je deseta u kvalifikacijama, dok je Damir posle sjajnog prvog dana, na kraju bio sedmi u finalu. Međutim, nisu očajavali, verovali su u sebe, podigli glavu i bili najprecizniji kada je to bilo najpotrebnije. 

Nakon što su u kvalifikacijama završili na drugom mestu sa pogođenim 581. krugom, jednim manje od prvoplasirnog para iz Turske i tako završili u finalu. Tamo ih je čekao par Sevel Ilajda Trhan i Jusuf Dikec. 

Foto: Reuters

Finale nije najbolje počelo za srpski par. Nakon prve dve runde koju su dobili, Zorana i Damir gube narednih osam. U tim trenucima je Dikec sjajno gađao i sve se činilo da će Srbija morati da se zadovolji srebrnom medaljom. 

Međutim, Zorana se raspucala u nastavku, vezala četiri "desetke" i donela izjednačenje Srbiji na 12:12. U narednoj rundi Turci osvajaju nova dva poena, čime dolaze do "meč lopte". Tu je drama dostigla vrhunac, ali ne i za naše strelce. Sigurni su bili i sa izuzetno preciznim pogocima Srbija dolazi do izjednačenja. 

Došlo je vreme za poslednju, odlučujuću rundi. Zorani Arunović se zatresla ruka i pucala 9,4, ali je isto tako i sjajni Dikec još više podbacio u pucao ispod svog nivoa (9,1). Ilajda je bila dosta bolja od svog kolege (10,2), a poslednji pucanj imao je naš Damir Mikec. Smiren kada je to najpotrebnije, hladnokrvan i bum. Tačno 10,7 i Srbija dolazi do prve medalje u Parziu i to one, najsjajnije. 

Nakon istorijskoj pucnja Mikeca, usledilo je veliko slavlje našeg para, kao i njihovog trenera. Par trenutaka kasnije došlo je vreme da se po prvi put u 2024. godini začuje "Bože pravde" u Parizu, a gledajući Zoranu i Damira kako plaču zagrljeni na bini mnogima će zauvek ostati upamćen. 

Valja spomenuti da se finalisti Mikec i Dikec zapravo jako dobro poznaju, tačnije, njihovo prijateljsvo traje već 16 godina, a turčin je postao hit društvenih mreža, zbog "opreme" koju nosi kada nastuupa. 

 

Turčin se na strelištu pojavio potpuno opušen, sa rukom u džepu i bez pomoćnih materijala, dok je na drugoj strani srpski predstavnik bio potpuno opremljen. Zbog toga je i naš Damir Mikec, hteo ne hteo, postao planetarno popularan, a na ruku mu ide i činjenica da su im prezimena gotovo identična.

 

Vaterpolisti - Surova dominacija u bazenu čak i kada je smena generacija

Realno, nismo poslali vaterpoliste sa prevelikim očekivanjima u Pariz. Nov trener, dosta novih igrača i tek poneki sa iskustvom igranja na Olimpijskim igrama. 

Tako je i počelo, prilično sporo, a nakon tri kola činilo se da "delfine" čeka debakl. Nekako, uz dosta muka, savladan je Japan u prvom kolu (16:15), a onda hladan tuš i poraz od Australije sa 8:3. Da, Srbija je u utakmici u kojoj je bila apsolutni favorit, postigla samo tri pogotka. 

U tim trenucima je i pritisak javnosti postajao sve veći, a vaterpolistima je sigurno bilo najteže. Selektor Uroš Stevanović kritički je govorio o partijama svojim momaka, ali da su daleko od maksimuma, što se na kraju i te kako ispostavilo kao tačno. 

Foto: Reters

Usledio je meč gde su naši momci ušli kao autsajderi i na kraju su izgubili od Španije sa 15:11. Dva dana kasnije susreli smo se sa domaćinom Francuskom i pobeda je bila obaveza, jer bez njeg ne bi bilo narednog kruga. Ispostavlja se da Srbija diže formu, a da je meč u protiv domaćina zapravo bio najbolji za "delfine" od početka turnira - 15:8.

Tako je obezbeđen prolaz u četvrtfinale i preostala je borba za treće mesto, a tu smo u poslednjem kolu grupe B poraženi od Mađarske sa 17:13 i savršili na četvrtom mestu u grupi.

Foto: Reters

Prekretnica Igara za "delfine" bio je istorijski meč sa Grčkom o kome će se dugo pričati. Egal borba veći deo meča, smenjivanje u vođstu, drama, napetost, a onda kapiten Nikola Jakšić stupa na scenu.

Do kraja je 10 sekundi, Grci su postigli gol za izjednačenje i bilo je, manje više, jasno da idemo u produžetke. Međutim, Jakšić uzima loptu, šutira sa oko polovine terena i... pogađa! 

Tu se već videlo da je Srbija ozbiljno podigla nivo svoje igre od strata turnira, reči selektora Stevanovića se obistinjuju, a u polufinalu smo bili i još bolji nego do tog trenutka. Bez već problema slomljena je selekcija Sjedinjenijh Američkih Država (10:6), da bi nas u finalu čekao pravi regionalni derbi sa Hrvatskom. 

Važile su naše komšije za favorite u ovom finalu, ali su "delfini" odlično započeli meč i nakon prve četvrtine imali prednost od tri gola (5:2). Dali su Hrvati sve od sebe da nas stignu, ali prednost iz prve deonce nijednom tokom meča nije ispuštana. 

Na kraju, Srbija je savladala Hrvatsku sa 13:11 i tako osvojila treće uzastopno zlato na Olimpijskim igrama. Samim tim je izjednačen rekod Mađara, a vaterpolisti Nikola Jakšić, Dušan Mandić i Sava Ranđelović postali prvi srpski sportisti sa tri zlatne olimpijske medalje.

Spisak vaterpolista koji su doneli Srbiji zlato na OI 2024: Radoslav Filipović, Vladimir Mašović, Dušan Mandić, Viktor Rašović, Nikola Dedović, Nikola Jakšić, Sava Ranđelović, Radomir Drašović, Petar Jakšić, Miloš Ćuk, Nemanja Vico, Nemanja Ubović. / Selektor: Uroš Stevanović.

Aleksandra Perišić - ispunjenje sna i tekvondo koji nam uvek donosi medalje

Moj san je da dođem do pobedničkog postolja u Parizu. Ostvarenje mog sna bilo bi da osvojim medalju, tako je govorila Aleksandra Perišić pre Olimpijskih igara, a san joj se na kraju i obistinio. 

Od zlata Milice Mandić u Londonu 2012. godine, tekvondo Srbiji redovno donosi medalje, a tako je bilo i ove. Na postolju se našla mlada Aleksandra Perišić rođena drugog jula 2002. godine.

Foto: Zoran Sinko

Perišićeva je tako osvojila petu olimpijsku medalju za Srbiju u istoriji tekvondoa – Milica Mandić je bila zlatna na Igrama 2012. i 2016, dok je Tijana Bogdanović bila druga 2016. i treća 2020.

Na putu do finala Perišićeva je pobeđivala Ozodu Sobirjonovu iz Uzbekistana sa 2:1 u rundama, Sasikarn Tongčan iz Tajlanda sa 2:0 i Kineskinju Song Đie sa 2:0.

Nakon plasmana u finale shvatila je da je obezbedila medalju za svoju zemlju, što je izuzetno emotivno podnela. Nažalost u finalu nije uspela, od nje je bila bolja Mađarica Vivijan Marton. 

Od početka meča Martonova je bila u vođstvu i lako dobila prvu rundu. Perišićeva je bolje krenula u drugoj, povela sa 2:0, a onda maltene dve sekunde kasnije Mađarica je uzvratila istom merom. Bolje je napadala, ubrzo povela i primorala Aleksandru da krene spuštenog garda u poteru za preokretom, koji nije uspela da uhvati.

Ponovo nije mogla da sakrije suze, izlazak na postolje je bio prilično emotivan za Aleksandru, a nakon finalne borbe ostala je žal za zlatom.

- Drago mi je što sam uspela da osvojim medalju za Srbiju. Mnogo mi je krivo. Nadam se da je samo jedan lep početak za na dve i da ćemo u LA zasijati. Hvala svima kojima su nas podržavali - rekla je Aleksndra u suzama.

Košarkaši - Najbolja proslava medalje svih vremena i Ameri koji i dalje bole

Za kraj, ali ne i najmanje bitni, košarkaši! Četa Svetislava Pešića je u Pariz došla kao vicešampion sveta i to bez Nikole Jokića i Vasilija Micića u svom sastavu. Sada ih je imao na raspolaganju, a "orlovi" su pokazali zbog čega su druga svetska sila kada je u pitanju reprezentativna košarka. 

U vaterpoliste nismo previše verovali, ali zato u košarkaše jesmo - najviše. Kada se vratimo i pogledamo pripreman period, već tada je bilo jasno da je to tim za velika dela, te da nijendom rivalu neće biti lako protiv Jokića i družine. 

Foto: Starsportphoto©

Generalnka u Beogradu protiv Grčke u kojoj je naš tim slavio sa ubedljivih 94:72, stavio je svima do znanja da Srbija može do medalje u Parizu.

Odmah na startu čekali su nas Ameri i bez većih problema savladali sa 110:84. Jasno je bilo da još uvek ne možemo da se nosimo sa njima, mada, to je bio jedan od onih mečeva u kojima Kevinu Durantu apsolutno ništa ne možete, pa je meč završio sa 23 poena uz pet od pet u šutu za tri. 

Iskalili smo bes u drugom kolu nad Portorikom (107:66), da bi u borbi za prolaz u narednu rundu savladali, ne baš lako, selekciju Južnog Sudana (96:85) i tako završili na drugom mestu u drupi C.

To nas je u četvrtifnalu odvelo na Australiju i nismo bili daleko od eliminacije. Toliko je loše sve izgledalo u prvih 15 minuta meča, da je Srbija u jednom trenutku imala ogromnih 24 poena minusa (20:44). Srećom, imalo je da se odigraju još dve i po četvrtine, što se na kraju ispostavilo sasvim dovoljno za Pešićeve izabranike. 

Foto: AP/Photo

Do poluvremena minus je smanjen na 12 poena, a onda na red dolazi furiozna treća deonica koju dobijamo sa 31:17 i preokrećemo rezultat u svoju korist. Usledila je prava drama u poslednjoj deonici, nakon koje je rezultat glasio 82:82, da bi Srbija predvođena Nikolom Jokićem (21p, 14s, 9as) bila bolja i svežija u produžecima i na kraju slavila sa 95:90.

A, onda, Ameri ponovo. Da ne dužimo, taj poraz boli i boleće, jer je jedna Srbija bila bolja 38 minuta protiv jednog od najboljih američkih timova svih vremena. Kari, Lebron, Durant, Edvards, naturalizovani Embid i još mnogi umalo su zaustavljeni od bucka iz Sombora i ostatka družine.

Vodili smo veći deo meča, imali +17 u jednom trenutku, ali i par šuteva koji, da su ušli, pitanje da li bi nas Ameri stigli. Ovako, uspeli su u samoj završnici, mada, moramo priznati da su im sudije u tome prilično pomogle.

Ostala je žal, ali Igre za košarkaše nisu gotove jer medalja još uvek nije osvojena. U borbi za treće mesto revanširali smo se Nemcima za poraz u finalu Svetskog prvenstva godinu dana pre. 

Uprkos tome što je većina Srbije bilo smrknuto zbog meča sa Amerikancima, to nije bio slučaj sa košarkašima. Udahnuli su, izašli na teren, zaboravili šta je bilo prethodnih dana i bez većih problema doneli Srbiji petu medalju. Tripl-dabl najboljeg košarkaša na svetu obeležio je taj meč, a "orlovi" su slavili sa 93:83.

Međutim, ono što je usledilo nakon finalne utakmice ostaće upamćeno i dugo će se prepričavati. Meč sa Nemcima odigran je u 11 ujutru i košarkaši zajedno sa stručnim štabom i porodicama igrača su se nakon utakmice uputili prema jednom kafiću. Tamo su se zadržali sve do dodelje medalja, a scene sa proslave postale su vremenom antologijske. 

Foto: AP/Photo

Pevale su se pesme, pila se velika količina alkohola, a samo par sati kasnije igrači su morali ponovo put dvorane u Parizu i to na dodelu medalja. 

E, tu su bili pravi hit. Kako su ušli u dvoranu tako se videlo da tu nešto "nije u redu". Svima je osmeh bio razvučen od uva do uva, lelujali, teturali, pokazivali neke znakove prema publici (prim. aut Bogdanović i Marinković), a čini se, makar prema snimcima, da se Jokić ponajviše napio.

Foto: AP/Photo

Medalje im je podelio Pau Gasol i reakcije mnogih košarkaša Srbije tokom iste postala je potpuni hit.