(VIDEO/FOTO) PARTIZAN - ARTMEDIA! Na današnji dan, Grobari su shvatili da se za druge navija, a Partizan ISKRENO voli!

Reka navijača Partizana, slila se tog 23.avgusta ka stadionu "JNA", sa jednim jedinim ciljem, da pomognu svojim miljenicima u pokušaju da po drugi put u istoriji kluba ostvare plasman u grupnu fazu Lige šampiona. Sve je bilo kao iz bajke... Pun stadon, predivno vreme za fudbal i travnati tepih u Humskoj bili su nagoveštaj lepe i uspešne večeri, te sada već davne 2005. godine

U biti svakog navijača Partizana može se uočiti taj, pomalo pesimistično-samokritični stav, i bojazan prema svemu što je izvesno, što se odnosilo i na tadašnji duel sa Artmediom. Crno-beli su nakon 0:0 u Bratislavi, u revanš ušli sa oreolom favorita okićen novim plasmanom u elitu evropskog klupskog fudbala.

GROBARI U STRAHU! Odluka o Sejduba Sumi pada u narednim danima!

 

Stadion u Humskoj bio je "dupke" pun! Reke ljudi uzvikivale su "Na Na Na Liga šampiona", ne sluteći da će te avgustovske noći crno-beli doživeti jedan od najneprijatnijih poraza u istoriji kluba. Nakon dvomeča sa Šerifom i rutinskog plasmana u narednu fazu kvalifikacija, očekivalo sa da Partizan iskoristi povoljan žreb i pod dirigentskom palicom Vladimira Vermezovića eliminiše slovačkog šampiona. 

Foto: Starsportphoto

Maksima, "Za druge se navija, Partizan se voli", nije nastala te večeri, več mnogo ranije. To je bio samo nastavak crno-bele priče. Dalekih 70-ih godina prošlog veka tribine u Humskoj bile su pune "grobara" i crno-belih zastava, pa i kada se Partizan borio za opastanak u sezoni 1978/1979. Teško iko sebe može nazvati "partizanovcem", ako u svom stažu nema zabeležen "neki" Fljamurtari, Real Madrid 1966. godine, Augzburg, AZ Alkmar, Kroaciju, Rapid ili SLaviju iz Praga. Tada je došao red i na Artmediu, koja je bila vatreno krštenje za celu generaciju navijača Partizana rođenu 90-ih godina. Ljubav prema klubu ogleda se upravo u teškim porazima, ali i navijačima koji kroz suze govore: "Mrzim sebe, a volim Partizan".

Foto: Starsportphoto

Kada je glavni arbitar na tom meču, Englez Stiv Benet, označio početak utakmice u Humskoj, Partizanovi ataci ka golu Artmedije nizali su se kao na traci iz minuta u minut.

(VIDEO) HET-TRIK CRNO-BELOG SAMURAJA! Partizan PETARDOM ispratio Inđiju! Sjajna uvertira pred RFS!

Činilo se da je nekadašnji štoper crno-belih i nigerijski "vrač" na terenu Taribo Vest, zakopao kosku iza gola, jer sve što su Partizanovi igrači šutnuli te noći ka mreži Jurija Čobeja, na neverovatno magičan i malerozan način završavalo je svuda, samo ne u golu slovačkog šampiona. Pjer Boja, Obiora Odita, Simon Vukčević, Ivan Tomić, Marko Lomić, Aleksandar Radović, kasnije i rezervista Nikola Grubješić, imali su šanse, koje bi verovatno u nekoj normalnoj utakmici realizovali i napunili mrežu protivnika do vrha, međutim, taj duel po svim paramaetrima nije bio normalan, kao ni realan. 

Foto: Starsportphoto

Korak po korak, šasna po šansa, došlo se i do prodeužetaka, a frenetično i strasno navijanje nije jenjavalo. Ljudi, koji te večeri nisu bili u Humskoj, teško su mogli da osete tu energiju oličenu u složnosti, koja danas ruku na srce, nedostaje među vatrenom crno-belom publikom. I pored promašenih prilika, niko na stadionu nije klonuo duhom. Svi su u jedan glas pevali i davali srce i dušu, onima koji su im na terenu trčanjem i borbenošću sve to i vraćali. Nemoguće je zamertiti nijednom igraču Partizana bilo šta na tom meču, jer su zaista bili agresiviniji kao nikad do tad! 

 

 

Da li je Čobej, golman Artmedie na toj utakmici bio reinkarnacija Lava Jašina, do danas će ostati prava misterija. Ipak, došao je i taj trenutak! Penal serija i 3:3, prilika da Pjer Boja odvede crno-bele u Ligu šampiona...

Foto: Starsportphoto

Sve je bilo spremno, "grobari" su sedeli na ogradi spremni da utrče na teren, a robusni kamerunski špic je išao ka lopti i "opalio", ali tako da ona od Čobeja umesto u gol, naravno, završi na stativi... Svi su bili u šoku, pogledi upućeni ka terenu bili su prazni, nastala je neverica, a Artmedia je nekoliko minuta kasnije nakon promašaja Nenada Brnovića eliminisala Partizan.

Foto: Starsportphoto

Teško da je bilo ko u tom trenutku imao racionalnu svest, da ekipa koja je 120 minuta igrala tzv. "Viktorije" ispred gola protivnika, na kraju doživela sudbinu da bude eliminisana, ,međutim, sa Partizanom je sve moguće. Mazohistički ili ne, to je zaštitni znak crno-bele publike. Jer je po nepisanom pravilu u životu sve realtivno, osim Partizana.

Foto: Starsportphoto

To je bilo upravo to, vatreno krštenje za navijače Partizana koji su tada, sa svojih 14 ili 15 godina shvatili da se u svakom porazu, koliko god to čudno zvučalo može uživati, ukoliko se prethodno da sve od sebe i na kraju iskreno ostane bez ičega, osim bezuslovne ljubavi prema svom klubu koji gubi bitku i ostaje bez daha, ali ne i bez karaktera. Tada nije bilo psovki, svi su sedeli na stadionu i plakali, a igrači su satima ležali na terenu. Kasnije su u miru i tišni "grobari" krenuli svojim kućama, tužni, ali i ponosni, što su podržavali jedan takav klub, kakav je Partizan bio te noći.