I KADA UMRE NAVIJA ZA CRNO-BELE! Panto podigao sebi spomenik i uklesao Partizanov grb

Sve ljude velikog srca, a posebno navijače Partizana, potresla je priča o Pantu Maleševiću, iz sela pored Zvornika, velikom navijaču Partizana koji trenutno, kao ratni vojni invalid, živi sam u jako teškim uslovima

Uprkos nehumanim uslovima za život bez struje i u trošnoj kući, on se trudi da ne propusti nijednu utakmicu voljenog kluba, a za trenutni tim i šefa Aleksandra Stanojevića ima samo reči hvale.

- Obavezno gledam, ja bez toga ne mogu da živim! Nemam struje, gledam kod komšija - kaže i dodaje:

- Hladno je vreme i teško je, ali sve se može preboleti uz Partizan! Nemam omiljenog igrača, svi su fantastični, a Stanojević je odličan - muški i otresito, gotovo imperativno, kaže Panto.

Posebno pamti mečeve protiv Nanta i Kvins Park Rendžersa, kada je imao priliku da gleda svoj klub na stadionu u Humskoj, a ova ljubav se u njemu rodila još od treće godine života:

- Nije me naučio niko. Otac nije navijao ni za koga, imao sam samo rođaka koji je navijao za Partizan. Zavoleo sam i ostao Partizanovac.

Na pitanje šta želi da dobije od voljenog kluba kaže:

- Hvala Vam što ste zvali! I Vama i igračima i klubu! Šta god da dobijem, radovaću se, ali ipak posebno ako mi pošaljete veliku zastavu!

Za života je sebi podigao spomenik na kome se, pored njegove slike, nalazi grb voljenog kluba, a odzvanja njegova rečenica:

- I kada umrem navijam za Partizan!

 

Priču o Pantu Maleševiću ljudi su čuli zahvaljujući Lazaru Ristiću, koji je na taj način hteo da skrene pažnju javnosti, kako bi pomogao svom komšiji. Kako ističe, on živi sam u trošnoj kući, bez struje i osnovnih potrepština. Zahvaljujući njemu i boračkoj organizaciji, dva meseca unazad prima boračku penziju koja mu je jedva dovoljna za osnovne potrebe. Ipak, kako Lazar kaže, prvi put je i sam morao da se uveri da je Pantina ljubav prema Partizanu stvarno toliko velika:

- Prvi put kada sam čuo, došao sam da vidim da li stvarno na spomeniku ima grb Partizana. Pošto on živi u šumi, malo ljudi tu dolazi tako da je malo njih videlo.

- Ne voli da pomogne sebi, skroman je, ali voli Partizan. I bio gladan, nije želeo da traži pomoć!

Gospodin Ristić je iskoristio priliku da pozove sve Grobare i ljude velikog srca da zajedno donacijama pomognemo da se na proleće izgradi kuća, a pre toga uvede struja i uradi put do kuće, kako bi Pantu život bio lakši.