Celog života patio! Evo šta Hasanagić nikad nije prežalio

Legendarni fudbaler Partizana Mustafa Hasanagić, koji je danas preminuo, ostaće među navijačima upamćen po mnogo čemu, ali svakako i po sezoni 1965/66. u Kupu šampiona, kada je sa crno-belima stigao do finala i na tom putu dao gol svakom protivniku. Ipak, do smrti nije preboleo što nije osvojio evropsku titulu sa crveno-belima.

On je pre tri godine detaljno o tome govorio sa kolumnistu "Monda" Nebojšu Petrovića. Prisetio se mnogih značajnih trenutaka i zauvek mu je ostalo žao što tada sa klubom iz Humske nije ispisao istoriju.

- Baš sam pre neki dan gledao sjajan dokumentarac o avionskoj tragediji Mančester junajteda po povratku sa utakmice protiv Crvene zvezde. Bilo je tu igrača koji su preživeli nesreću i osam godina kasnije vratili se u Beograd da odmere snage sa nama u polufinalu Kupa šampiona. Recimo, Bobi Čarlton i golman Greg. Iskreno, film mi je pomogao da još jednom shvatim koliko je to zapravo bio veliki klub. Oni su te godine imali ubedljivo najkvalitetniji tim u Evropi. Bili su jači od Reala i Intera. Bukvalno nisu imali slabu tačku u ekipi. Uostalom, dve godine kasnije postali su evropski prvaci, a Džordž Best je osvojio "Zlatnu loptu". U timu koji je tukao Bnefiku sa 4:1 u finalu Kupa šampiona, bilo je osam igrača iz beogradske utakmice protiv Partizana. Plus trener Mat Bazbi - govorio je Hasanagić 2020. godine za "Mondo".

Foto: Starsportphoto

Sezoni u Evropi prethodila je fantastična sezona u prvenstvu Jugoslavije, dok recimo ona igrana uporedo sa evropskim mečevima i nije bila tako dobra. 

- Odigrali smo celo prvenstvo na visokom nivou i nijednog trenutka naš trijumf nije doveden u pitanje. Bili smo ubedljivo najefikasnija ekipa sa 62 gola i završili smo sa osam bodova prednosti u odnosu na Sarajevo i Crvenu zvezdu. Meni je ta titula mnogo draža od one iz 1963. godine, jer sam postao standardni prvotimac i dao pun doprinos u pohodu na šampionski tron. A recimo, sezonu kasnije, kad smo bili u finalu Kupa šampiona, bili smo 11. u domaćem prvenstvu. Nije to ništa čudno. Dešavalo se i drugim ekipama, jer nije lako igrati na dva fronta. Nama u individualnom smislu niko u ligi nije mogao na crtu. Nažalost, došlo je do prvih pučeva u ekipi. Ne sećam se detalja, ali bilo je utakmica koje smo igrali u nekompletnom sastavu. Ti unutrašnji nesporazumi udaljili su nas od borbe za odbranu titule i Vojvodina je zasluženo osvojila prvo mesto. Srećom, u Evropi je sve išlo kao po loju - opisivao je centarfor. 

Na putu ka finalu, Partizan je morao da eliminiše Nant, Verder i Spartu. 

- Prvaci Francuske, Nemačke i Čehoslovačke, tri fudbalske velesile toga doba. Činjenica je da mi na četiri utakmice u Beogradu nismo primili nijedan gol. Imali smo gol-razliku 12:0. Granitna odbrana i ubitačan napad. To nam je protiv Nanta i Verdera pomoglo da već posle prvih 90 minuta obezbedimo plasman u naredno kolo. Nismo zaslužili da izgubimo sa 4:1 u Pragu od Sparte. Dao sam gol, poveli smo u 16. minutu i imali još nekoliko odličnih prilika do kraja utakmice. Ja sam bio u identičnoj situaciji kao kod prvog gola… izašao sam oči u oči sa golmanom Sparte, malo iskosa sa desne strane… i opet sam isto šutirao, iznad njegove glave… kao u rukometu… ali, lopta je pogodila raklje i odbila se skoro do centra igrališta. Jusufi je imao odličnu šansu… uopšte nismo igrali loše, ali smo bezveze primali golove i došli u gotovo bezizlaznu situaciju pred revanš na JNA - detaljno je opisivao popularni Muja. 

Foto: Starsportphoto

Revanš protiv Sparte prošao je bolje nego što su mogli i da zamisle u Partizanu.

- Vladica Kovačević je već u 4. minutu otvorio reviju golova i to je bio uvod u spektakularno prvo poluvreme, možda i najboljih 45 minuta u istoriji Partizana. Golman Sparte je još četiri puta kapitulirao do odlaska na odmor. Meni je u nastavku susreta poništen regularan gol. Nikome na stadionu nije bilo jasno šta je svirao bugarski sudija (Dimitar Rumencev, op.aut). Kada smo ga okružili, samo je rekao ’dosta vam je 5:0, šta će vam šesti - ispričao je kroz smeh Hasanagić. 

Gol proitv Sparte je nekako i prežalio, ali mu se isto desilo i protiv Junajteda u polufinalu, a to mu je teže palo. 

- Sličan gol mi je poništen i protiv Mančester junajteda. I to kakav. Pod prečku golmana Grega. I to je bio apsolutno regularan gol. Došlo je do vazdušnog duela na ivici njihovog šesnaesterca, ja sam sačekao odbitak i lansirao ga volejom u mrežu Junajtedovog gola. Sudija je svirao faul našeg igrača u skoku, iako je sve bilo čisto. Da su mi priznali ta dva pogotka, bio bih prvi strelac Kupa šampiona. Ovako sam podelio drugo mesto sa Konelijem iz Mančestera, dok su Euzebio i Florijan Albert bili za gol efikasniji. Imali smo mnogo sreće u prvih 45 minuta. Englezi su imali par stopostotnih šansi. Sećam se da je Lou sa pola metra promašio prazan gol. Lopta je pogodila prečku i odbila se u polje. Fudbal je takav, ne pobeđuje uvek bolji. Mi smo u Briselu nadigrali Real, ali je trofej otišao u Madrid. U Beogradu je Mančester dominirao terenom, a Partizan slavio sa 2:0. Ja sam dao prvi gol. Neki kažu da je Jusufi centrirao, ali meni je u glavi Josip Pirmajer. U svakom slučaju, fenomenalno nabačena lopta i predivan gol. Englezi su poznati po svojoj superiornosti u skok igri i meni je bio izazov da im odgovorim njihovim oružjem. Nisam ja bio nešto naročito visok, ali sam imao sjajan tajming. I obožavao sam golove glavom. Posle je Bečejac povisio na 2:0. Takođe, veoma lepa akcija. Vasović je odigrao pravovremeni pas, Bečejac primio na grudi, zahvatio "dropku" i savladao Grega  - oduševljeno je oživljavao nekadašnji igrač svaki trenutak. 

Prvi susret je pripao Partizanu (2:0), ali ništa nije bilo rešeno, jer je kroz sedam dana usledio revanš na "Old Trafordu". Završen je 1:0 za domaćina, tako da je srpski tim prošao u finale.
- Sedam dana kasnije, fudbal je ustupio mesto borbi do poslednjeg daha. Pisalo se da su Vasović, Šoškić i Rašović više vremena proveli u vazduhu, nego na travi. Famozni sudija Dinst tolerisao je provokacije domaćih igrača, pa je Miladinović zaradio isključenje i ispao iz konkurencije za finale protiv Reala. Revanš se igrao 20. aprila, na moj rođendan. Zanimljivo da je tog dana i Mat Bazbi proslavio 20 godina rada u Mančester junajtedu. Uspeli smo da odolimo njihovim napadima i tek je Stajls u 72. minutu uspeo da postigne jedini gol na utakmici - opisao je Hasanagić. 

Foto: YouTube printscreen/FK Partizan Beograd

Usledilo je epsko finale sa Real Madridom u Briselu 11. maja 1966. godine. Samom meču prethodila je ozbiljna priprema, koja je trebalo da bude na višem nivou. Godinama kasnije, svi u Partizanu žalili su kako im je zamalo izmakla titula kontinentalnog vladara.

- Činjenica je da smo omanuli u organizaciji. Nije bilo discipline, nismo bili na visini zadatka u tako važnom trenutku za klub i za naše karijere. Da ne ulazim sada u detalje… bilo je svega i svačega. Šoping je bio najmanji problem. Mislim da su menadžeri najviše doprineli nestabilnosti ekipe. Iskoristili su činjenicu da je mnogo igrača te sezone napunilo 28 godina i da su stekli pravo za odlazak u inostranstvo. U Brisel su putovale naše žene i devojke… Jednostavno, priprema za utakmicu nije bila na odgovarajućem nivou. Mnogo mi je žao… boli me i dan danas… imali smo šansu da ispišemo istoriju i postanemo prva jugoslovenska ekipa sa oreolom evropskog šampiona. Real je imao smenu generacija i nije bio onoliki bauk kao sredinom pedesetih. Čak je i briselska publika bila na našoj strani, jer su Španci u četvrtfinalu izbacili Anderleht - prisetio se napadač. 

Do dana današnjeg ostao je najbolji strelac Partizana i mnogo je srećan bio zbog toga. 

- Ostaje žal što nisam bio u prilici da odigram više utakmica za državni tim. Iz više razloga… lom noge, zapaljenje pluća, oštra konkurencija… Sa druge strane, još mi je draže što sam svoje najbolje partije pružio u dresu Partizana. Skoro mi je neko rekao podatak za koji nisam imao pojma… ja sam sa 330 golova na 350 utakmica najbolji strelac u istoriji crno-belih. To mi veoma imponuje. Obradovali su me pre par dana što su se setili i što su došli. Ne zbog poklona, jer nikada nisam imao finansijskih problema. Više zbog gesta. I zato što je inicijativa krenula od igrača, a ne od Uprave. Utoliko mi je draže, jer sa Upravom nemam neko zajedničko mišljenje - zaključio je Hasanagić. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.