Celog života patio! Evo šta Hasanagić nikad nije prežalio

Legendarni fudbaler Partizana Mustafa Hasanagić, koji je danas preminuo, ostaće među navijačima upamćen po mnogo čemu, ali svakako i po sezoni 1965/66. u Kupu šampiona, kada je sa crno-belima stigao do finala i na tom putu dao gol svakom protivniku. Ipak, do smrti nije preboleo što nije osvojio evropsku titulu sa crveno-belima.

On je pre tri godine detaljno o tome govorio sa kolumnistu "Monda" Nebojšu Petrovića. Prisetio se mnogih značajnih trenutaka i zauvek mu je ostalo žao što tada sa klubom iz Humske nije ispisao istoriju.

- Baš sam pre neki dan gledao sjajan dokumentarac o avionskoj tragediji Mančester junajteda po povratku sa utakmice protiv Crvene zvezde. Bilo je tu igrača koji su preživeli nesreću i osam godina kasnije vratili se u Beograd da odmere snage sa nama u polufinalu Kupa šampiona. Recimo, Bobi Čarlton i golman Greg. Iskreno, film mi je pomogao da još jednom shvatim koliko je to zapravo bio veliki klub. Oni su te godine imali ubedljivo najkvalitetniji tim u Evropi. Bili su jači od Reala i Intera. Bukvalno nisu imali slabu tačku u ekipi. Uostalom, dve godine kasnije postali su evropski prvaci, a Džordž Best je osvojio "Zlatnu loptu". U timu koji je tukao Bnefiku sa 4:1 u finalu Kupa šampiona, bilo je osam igrača iz beogradske utakmice protiv Partizana. Plus trener Mat Bazbi - govorio je Hasanagić 2020. godine za "Mondo".

Foto: Starsportphoto

Sezoni u Evropi prethodila je fantastična sezona u prvenstvu Jugoslavije, dok recimo ona igrana uporedo sa evropskim mečevima i nije bila tako dobra. 

- Odigrali smo celo prvenstvo na visokom nivou i nijednog trenutka naš trijumf nije doveden u pitanje. Bili smo ubedljivo najefikasnija ekipa sa 62 gola i završili smo sa osam bodova prednosti u odnosu na Sarajevo i Crvenu zvezdu. Meni je ta titula mnogo draža od one iz 1963. godine, jer sam postao standardni prvotimac i dao pun doprinos u pohodu na šampionski tron. A recimo, sezonu kasnije, kad smo bili u finalu Kupa šampiona, bili smo 11. u domaćem prvenstvu. Nije to ništa čudno. Dešavalo se i drugim ekipama, jer nije lako igrati na dva fronta. Nama u individualnom smislu niko u ligi nije mogao na crtu. Nažalost, došlo je do prvih pučeva u ekipi. Ne sećam se detalja, ali bilo je utakmica koje smo igrali u nekompletnom sastavu. Ti unutrašnji nesporazumi udaljili su nas od borbe za odbranu titule i Vojvodina je zasluženo osvojila prvo mesto. Srećom, u Evropi je sve išlo kao po loju - opisivao je centarfor. 

Na putu ka finalu, Partizan je morao da eliminiše Nant, Verder i Spartu. 

- Prvaci Francuske, Nemačke i Čehoslovačke, tri fudbalske velesile toga doba. Činjenica je da mi na četiri utakmice u Beogradu nismo primili nijedan gol. Imali smo gol-razliku 12:0. Granitna odbrana i ubitačan napad. To nam je protiv Nanta i Verdera pomoglo da već posle prvih 90 minuta obezbedimo plasman u naredno kolo. Nismo zaslužili da izgubimo sa 4:1 u Pragu od Sparte. Dao sam gol, poveli smo u 16. minutu i imali još nekoliko odličnih prilika do kraja utakmice. Ja sam bio u identičnoj situaciji kao kod prvog gola… izašao sam oči u oči sa golmanom Sparte, malo iskosa sa desne strane… i opet sam isto šutirao, iznad njegove glave… kao u rukometu… ali, lopta je pogodila raklje i odbila se skoro do centra igrališta. Jusufi je imao odličnu šansu… uopšte nismo igrali loše, ali smo bezveze primali golove i došli u gotovo bezizlaznu situaciju pred revanš na JNA - detaljno je opisivao popularni Muja. 

Foto: Starsportphoto

Revanš protiv Sparte prošao je bolje nego što su mogli i da zamisle u Partizanu.

- Vladica Kovačević je već u 4. minutu otvorio reviju golova i to je bio uvod u spektakularno prvo poluvreme, možda i najboljih 45 minuta u istoriji Partizana. Golman Sparte je još četiri puta kapitulirao do odlaska na odmor. Meni je u nastavku susreta poništen regularan gol. Nikome na stadionu nije bilo jasno šta je svirao bugarski sudija (Dimitar Rumencev, op.aut). Kada smo ga okružili, samo je rekao ’dosta vam je 5:0, šta će vam šesti - ispričao je kroz smeh Hasanagić. 

Gol proitv Sparte je nekako i prežalio, ali mu se isto desilo i protiv Junajteda u polufinalu, a to mu je teže palo. 

- Sličan gol mi je poništen i protiv Mančester junajteda. I to kakav. Pod prečku golmana Grega. I to je bio apsolutno regularan gol. Došlo je do vazdušnog duela na ivici njihovog šesnaesterca, ja sam sačekao odbitak i lansirao ga volejom u mrežu Junajtedovog gola. Sudija je svirao faul našeg igrača u skoku, iako je sve bilo čisto. Da su mi priznali ta dva pogotka, bio bih prvi strelac Kupa šampiona. Ovako sam podelio drugo mesto sa Konelijem iz Mančestera, dok su Euzebio i Florijan Albert bili za gol efikasniji. Imali smo mnogo sreće u prvih 45 minuta. Englezi su imali par stopostotnih šansi. Sećam se da je Lou sa pola metra promašio prazan gol. Lopta je pogodila prečku i odbila se u polje. Fudbal je takav, ne pobeđuje uvek bolji. Mi smo u Briselu nadigrali Real, ali je trofej otišao u Madrid. U Beogradu je Mančester dominirao terenom, a Partizan slavio sa 2:0. Ja sam dao prvi gol. Neki kažu da je Jusufi centrirao, ali meni je u glavi Josip Pirmajer. U svakom slučaju, fenomenalno nabačena lopta i predivan gol. Englezi su poznati po svojoj superiornosti u skok igri i meni je bio izazov da im odgovorim njihovim oružjem. Nisam ja bio nešto naročito visok, ali sam imao sjajan tajming. I obožavao sam golove glavom. Posle je Bečejac povisio na 2:0. Takođe, veoma lepa akcija. Vasović je odigrao pravovremeni pas, Bečejac primio na grudi, zahvatio "dropku" i savladao Grega  - oduševljeno je oživljavao nekadašnji igrač svaki trenutak. 

Prvi susret je pripao Partizanu (2:0), ali ništa nije bilo rešeno, jer je kroz sedam dana usledio revanš na "Old Trafordu". Završen je 1:0 za domaćina, tako da je srpski tim prošao u finale.
- Sedam dana kasnije, fudbal je ustupio mesto borbi do poslednjeg daha. Pisalo se da su Vasović, Šoškić i Rašović više vremena proveli u vazduhu, nego na travi. Famozni sudija Dinst tolerisao je provokacije domaćih igrača, pa je Miladinović zaradio isključenje i ispao iz konkurencije za finale protiv Reala. Revanš se igrao 20. aprila, na moj rođendan. Zanimljivo da je tog dana i Mat Bazbi proslavio 20 godina rada u Mančester junajtedu. Uspeli smo da odolimo njihovim napadima i tek je Stajls u 72. minutu uspeo da postigne jedini gol na utakmici - opisao je Hasanagić. 

Foto: YouTube printscreen/FK Partizan Beograd

Usledilo je epsko finale sa Real Madridom u Briselu 11. maja 1966. godine. Samom meču prethodila je ozbiljna priprema, koja je trebalo da bude na višem nivou. Godinama kasnije, svi u Partizanu žalili su kako im je zamalo izmakla titula kontinentalnog vladara.

- Činjenica je da smo omanuli u organizaciji. Nije bilo discipline, nismo bili na visini zadatka u tako važnom trenutku za klub i za naše karijere. Da ne ulazim sada u detalje… bilo je svega i svačega. Šoping je bio najmanji problem. Mislim da su menadžeri najviše doprineli nestabilnosti ekipe. Iskoristili su činjenicu da je mnogo igrača te sezone napunilo 28 godina i da su stekli pravo za odlazak u inostranstvo. U Brisel su putovale naše žene i devojke… Jednostavno, priprema za utakmicu nije bila na odgovarajućem nivou. Mnogo mi je žao… boli me i dan danas… imali smo šansu da ispišemo istoriju i postanemo prva jugoslovenska ekipa sa oreolom evropskog šampiona. Real je imao smenu generacija i nije bio onoliki bauk kao sredinom pedesetih. Čak je i briselska publika bila na našoj strani, jer su Španci u četvrtfinalu izbacili Anderleht - prisetio se napadač. 

Do dana današnjeg ostao je najbolji strelac Partizana i mnogo je srećan bio zbog toga. 

- Ostaje žal što nisam bio u prilici da odigram više utakmica za državni tim. Iz više razloga… lom noge, zapaljenje pluća, oštra konkurencija… Sa druge strane, još mi je draže što sam svoje najbolje partije pružio u dresu Partizana. Skoro mi je neko rekao podatak za koji nisam imao pojma… ja sam sa 330 golova na 350 utakmica najbolji strelac u istoriji crno-belih. To mi veoma imponuje. Obradovali su me pre par dana što su se setili i što su došli. Ne zbog poklona, jer nikada nisam imao finansijskih problema. Više zbog gesta. I zato što je inicijativa krenula od igrača, a ne od Uprave. Utoliko mi je draže, jer sa Upravom nemam neko zajedničko mišljenje - zaključio je Hasanagić.