Jovanović: Titula sa Partizanom bi bila kruna moje karijere!

Iskusni golman u intervjuu za Informer priznaje da mašta o šampionskom trofeju, ali i naglašava da je svestan da još ništa značajno nije urađeno i da crno-bele tek čeka najteži deo posla.

Stigao je Aleksandar Jovanović (30) letos u Humsku iz Apolona sa Kipra i u potpunosti je opravdao epitet pojačanja, ispunio visoka očekivanja i vrlo brzo postao jedan od ljubimaca navijača. Već u uvodnim mečevima na evropskoj sceni bio je junak u penal-seriji protiv Sabaha, a potom je umeće među stativama potvrdio i u Superligi.

To pokazuje i podatak da na minulih šest mečeva zaredom nije primio gol, dok su crno-beli ostvarili 12. vezanih pobeda i lideri su prvenstva, sa šest bodova više u odnosu na Crvenu zvezdu.

Zbog toga i "grobari" sve glasnije pominju osvajanje titule, koje u Humskoj nema još od 2017. godine.

* Kakav je osećaj kada pogledate tabelu? Tokom letnjih priprema i na startu sezone retko ko je očekivao ovakvu situaciju.

- Malo ko je verovao, ali mi kao ekipa smo znali da to možemo. Nismo se obazirali na priče sa strane. Nismo ni mi gledali deset mečeva unapred, išli smo korak po korak. Napredovali smo polako, podizali formu i sada smo tu gde jesmo. Opet, ništa još nismo uradili, tek ima da se igra. Treba ostati skroman, miran i na zemlji.

Foto: Starsportphoto

* Došli ste u Partizan posle osam godina provedenih u inostranstvu. Koliko bi vama lično značilo da vratite šampionski pehar u vitrine kluba?

- Slažem se sa šefom Duljajem koji je rekao da mu jesenja titula ne znači ništa. Računa se samo ono na kraju, kada se podvuče crta. Naravno, osvajanje šampionskog trofeja za mene bi bila kruna dosadašnje karijere. Međutim, ne želim da se bavim bilo kakvim prognozama i da idem toliko daleko. Mnogo je još posla pred nama i misli su mi okrenute samo ka narednom protivniku.

* Uspeli ste na šest poslednjih duela da sačuvate mrežu, koja utakmica vam je dosad bila najteža?

- Istakao bih možda moju prvu, u Novom Sadu protiv Vojvodine. Značilo mi je da pobedimo i da budem stabilan. Iskreno, zahtevnije su mi oni mečevi gde nemam mnogo posla, nego kao što je recimo bila ova poslednja u Novom Pazaru. Tu sam držao fokus i koncentraciju sve vreme na maksimumu. Lakše je tako, nego kada ti za 90 minuta dođu dve-tri lopte i moraš da odreaguješ na pravi način, jer prava na grešku ovde nemaš. Na početku prvenstva smo primali sve neke evrogolove i to iz bukvalno jednog šuta, ali uspeli smo i to da ispravimo i rešimo u poslednje vreme.

Foto: Starsportphoto

* Blistali se u poslednjoj rundi protiv Novog Pazara, kada se odbranili nekoliko zicera. Šta vam u tim trenucima prolazi kroz glavu?

- Nema tu nekog prevelikog mozganja i razmišljanja. Trudiš se da budeš na lopti, da se dobro postaviš i da odreaguješ najbolje što možeš. Tako se sve namestilo, hvala Bogu, da sam imao par tih intervencija koje su nam sačuvale prednost i na kraju smo upisali nova tri boda. Radim puno na tome da budem miran, koncentrisan i pravilno pozicioniran u datom trenutku. Ovo nam je verovatno bilo i najteže gostovanje u prvom delu sezone. Iskreno, ono što sam video, Pazarci su izuzetno kvalitetni i spadaju u top četiri ekipe u Superligi. Pogotovo ofanzivno, imaju sjajne individualce. Žao mi je samo što nismo igrali pred navijačima, volim vrelu atmosferu, motiviše me.

* Čini se i da poslednja linija sve bolje funkcioniše kako vreme odmiče, u čemu je tajna?

- Teško je namestiti odbranu koja je praktično cela promenjena tokom leta, osim Svete Markovića. Trebalo je malo vremena da se sve to složi, da se uigramo, upoznamo... Počeli smo da se nameštamo i nismo dozvolili da nas poremeti bilo šta, ni kada primimo gol i jurimo rezultat, mora da se ide dalje, jer sve je to fudbal. Učili smo iz grešaka, imamo sjajnu komunikaciju i sada to sve daje rezultate.

* Niste savladani 598 minuta, a rekord u Superligi drži Mladen Božović iz 2009. sa 916 minuta. Može li posle 14 godina da bude oboren? 

- Stvarno ne razmišljam o tome. Ne bavim se rekordima. Najbitnije mi je da ekipa dobro igra i pobeđuje, a ako je to izvodljivo da uradimo bez primljenog gola, to je onda još bolje za mene kao golmana, ali i ceo tim, jer uliva samopouzdanje. Pre Božovića je Kralj držao rekord sa 840 minuta. Sve su to ozbiljne brojke i još sam daleko od toga.

Foto: Starsportphoto

* S obzirom na formu Partizana, da li vam je žao što "večiti derbi" nije odigran u prvobitnom terminu 27. septembra?

- Žao mi je što je došlo do odlaganja, jer smo stvarno dostigli jako dobar nivo. S druge strane, svi znamo zašto nije odigran taj meč i to nije bilo do nas. Prihvatili smo to, igraćemo 20. decembra i potrudićemo se da budemo maksimalno spremni za taj okršaj.

* Letošnja pojačanja pokazala su se kao pun pogodak, a stranci su se očigledno jako brzo uklopili. Da li je ta hemija u timu ono što vas gura napred?

- Baš smo se nekako namestili, imamo sjajan sklop domaćih i stranih igrača, atmosfera u timu je fantastična. Kao neko ko je proveo preko osam godina znam kako je tim momcima koji nisu u svojoj zemlji i zato se trudim da im uvek pomognem, da im se nađem koliko god mogu. Na kraju, mislim da se ta naša hemija najbolje i vidi po rezultatima, pogotovo na onim utakmicama kad smo se vraćali "iz mrtvih" i pravili preokrete.

* Da li bi i slika u Evropi bila drugačija da su pojedina pojačanja malo ranije stigla u kluba?

- Činjenica je da smo mi sada mnogo bolji i uigraniji nego pre dva-tri meseca. I siguran sam da sad kada bismo igrali u Danskoj sigurno ne bismo onako prošli protiv Nordsjelanda. Međutim, to je prošlost, ima to svojih i loših i dobrih strana. Sada imamo više vremena da se posvetimo prvenstvu i Kupu. Možda je moglo da bude mnogo drugačije u Evropi da su nam neki igrači došli malo ranije, ali takva je bila situacija i mi nismo mogli to mnogo da promenimo.

* I vi ste za kratko vreme postali ljubimac navijača. Koliko vam nedostaje publika kada igrate u Humskoj?

- Mnogo mi je žao što je "jug" prazan kada smo domaćini. Opet, moramo to i da prihvatimo, tako je kako je i ne bih dublje  ulazio u srž tog problema. Imamo fenomenalnu podršku na gostovanjima, guraju nas navijači na svakoj utakmici i hvala im na tome. Puno nam znače, pomogli su nam mnogo puta, pogotovo kada nije išlo.

Foto: Starsportphoto

* Otkako ste napustili niški Radnički leta 2016. promenili ste tri države i četiri kluba. Da li vam se u odnosu na taj period čini da je srpski fudbal jači ili slabiji?

- Bolje je sada, kvalitetnije su ekipe, više se ulaže, ali jedina stvar koja meni ozbiljno smeta su loši tereni. Znate kako, u Evropi, pogotovo u ozbiljnim ligama, ni ne postavlja se pitanje da li je podloga dobra i kvalitetna. To je jako važan detalj. I ne slažem se s onim kada kažu: "Kakav je teren vama, takav je i njima". Pa, nije tačno, jer uvek je teže ekipi koja teži da dominira i napada da to radi po blatu, džombama i ostalim preprekama. I nije mi jasno zašto ne razmišljamo drugačije, da kažemo hajde da teren bude dobar i vama i nama. Da stvorimo uslove da igrači mogu da se razvijaju i napreduju u kvalitetnim uslovima. To je ključ, baza svega.