Igor Duljaj kao Konan varvarin, Rambo, Zoro... On ratuje sam!

"Prevariće, slagaće me rođeni brat, prodaće me, zabiće mi nož u vrat, nemam poverenja, niti hoću da ga dam, jer ja ratujem sam". Tako glase stihovi poznate pesme Riblje Čorbe, a ovih dana zvuče kao da su pisani za Igora Duljaja.

Došao je tamo gde niko drugi nije želeo ni da priviri. Niko ga nije gurao, niko za njega nije lobirao, niti ga je uprava u Humskoj dočekala raširenih ruku i ozarenih lica računajući da je on još jedna njihova karta za spas. Igor je na sve to pristao, a onda započeo gerisku borbu za vrh Superlige Srbije. Kao Konan varvarin, kao Rambo koji uzme pravdu u svoje ruke i ode u šumu, kao Zoro osvetnik... Igor Duljaj je ratovao i ratuje sam.

 

Foto: Starsportphoto

 

Trener Partizana apsolutno je centralna figura srpskog klupskog fudbala u ovom trenutku! Nije baš za Zlatnu loptu Fudbalskog saveza Srbije, ali jeste za sve ostale počasti i priznanja. Koliko god to iz današnje perspektive zvuči grubo ili obeshrabrujuće za jesenjeg šampiona Srbije, činjenica je da je Duljaj bio Partizanovo iznuđeno rešenje. I niko od njega nije očekivao da tako, prepušten sam sebi, bez ičije pomoći iz kluba, može da sastavi tim sposoban da se bori za titulu. Sad kad je bez podrške navijača, i uprave, spektakularno srušio Crvenu zvezdu, tako je nokautirao da su na "Marakani" morali u ponoć da vrše reanimaciju, po hitnom postupku smenjuju trenera i traže način da se operu pred navijačima, sad ni u Humskoj ne znaju šta će sa svim tim. Ni sa prvim mestom, ni sa Duljajem, ni sa postojećim timom, a kamoli sa pojačanjima koja su potrebna da se na proleće izdrže svi naleti i sačuva prvo mesto na tabeli.

Kao kad čovek koji celog života vozi stojadina, golf dvojku ili punto, odjednom na nagradnoj igri dobije grand čiroki, audi ili već neku sličnu aždaju. Pa ga gleda, divi mu se, srećan je, a ne sme da sedne za volan da se ne slupa.

Da je u bilo kom trenutku tokom jesenje polusezone uprava mogla da angažuje zvučnije pojačanje na klupi, ona bi to uradila. Mogla je da ga smeni posle debakla od Nordsjelanda. Mogla je i posle istorijskog poraza od TSC-a. Mogla je i posle ispuštenih šest bodova prednosti. Može i sad, ali sad je Duljaj očigledno jedini čovek u Srbiji, a i šire, koji ume da vozi "parni valjak" i da gazi sve pred sobom. 

- Svi dobro znate da kada smo krenuli, predviđali su nam, neki čak i u našem klubu, da ćemo biti peti, šesti, sedmi… To se nije dogodilo, ali u svemu ovome ekipa i treneri su na neki način sami. Nemamo podršku. Kad me pitaju, kad ovako otvoreno govorim, ko stoji iza mene, ja kažem da stoje svi ljudi koji vole Partizan i poštuju sport. Mene na ulici zaustavljaju mnogi navijači Zvezde koji poštuju sport i pošten fudbal i ovo što radim - rekao je nedavno Duljaj.

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Njegovi reči, izgovorene odmah posle derbija, da ni sam ne zna hoće li biti trener Partizana u 2024. godini više govore o svemu ostalom što ima veze s Partizanom, nego o samom Duljaju. Posle svega što je pokazao ove jeseni i zime, njemu bi mesto na klupi moralo da bude zacementirano sve i da je izgubio od favorizovane Crvene zvezde. Međutim, kao što se njegovi puleni beskompromisno bore na terenu, tako se nekadašnji vezista beskompromisno bori sa svim nepravdama. On je glasno i jasno rekao da se igračima duguje novac, da pojedici nemaju za hranu i stan, da su prepušteni sami sebi... Ali nikad nije rekao da bi samovoljno napustio kormilo crno-belog broda, pogotovo sad kad ga je uveo u mirnu luku, barem do sredine februara.

- Došlo je vreme da vidimo kakve će biti odluke kluba, kako ćemo dalje. Da vidimo šta ćemo i kako ćemo - rekao je Duljaj posle derbija.

Jasno je, on je spreman da nastavi da se bori, istom žestinom i posvećenošću kao do sad, sam protiv svih, a na upravi Partizana je da mu pomogne u tome. Ili ako ne može, da se skloni, da mu barem ne odmaže.