Trener Partizana priznaje: Ne bih doveo nijednog igrača iz Zvezde! Vratio bih odmah Adema Ljajića!

Pomoćnik u stručnom štabu Partizana, Marko Jovanović (36), koji je u finišu prvog dela sezone privremeno vodio ekipu, sumirao je godinu za nama, izneo očekivanja od nove uprave, ali i otkrio koga bi ponovo voleo da vidi u crno-belom dresu i kakve su mu lične ambicije.

Bez obzira što je u trenerskim vodama praktično samo 12 meseci, iza Marka Jovanovića je mnogo stvari po kojima će pamtiti 2024. Pravo iz kopački uskočio je u neki drugi svet, a iskustvo koje je stekao sigurno će mu biti dragoceno u budućnosti.

Mladi stručnjak prvo je sarađivao sa Igorom Duljajem, potom i Albertom Nađom, Aleksandrom Stanojevićem i Savom Miloševićem, da bi na poslednjih pet utakmica dobio poverenje nove uprave Partizana da samostalno vodi tim i privede kraju jesenji deo sezone. Na tom putu suočavao se i sa mnogobrojnim preprekama, imao i određenih nesuglasica poput one sa Kervinom Arijagom, ali je istrajao u nameri da šansu pruži nekolicini talentovanih momaka iz Omladinske škole crno-belih.

Opravdao je poverenje, odradio ono što je bilo do njega, a sada ga najverovatnije očekuje saradnja sa novim šefom stručnog štaba Srđanom Blagojeviće, s obzirom da ima aktivan ugovor do leta.

- Trebalo bi da ostanem da radim kao pomoćnik u Partizanu. Videćemo šta će reći novi trener, kakve su mu ideje i ambicije. Voleo bih da nastavim da se edukujem i nadograđujem. Imam i jako dobar odnos sa Markom Nikolićem, na to sam ponosan. Dobio sam od njega poziv da odem na nekoliko dana u Moskvi, da gledam treninge CSKA, tako da mi je i to u planu. Naravno, i da završim UEFA Pro licencu.

Foto: Starsportphoto

* Kako biste najkraće opisali minulu 2024. godinu?

- Bila je prilično turbulentna za Partizan. Počeli smo je kao prvi na tabeli, imali velika očekivanja, ali smo, nažalost, u ona dva vezana večita derbija izgubili korak i zbog nekih vanfudbalskih stvari pali na drugo mesto. Posle je bilo teško da se vratimo, zbog čega mi ostaje velika žal. Završili smo tu sezonu na drugom mestu, a onda je ubrzo usledio novi udarac. Ispali smo iz Evrope sa Aleksandrom Stanojevićem, koji je vrhunski stručnjak i veliki partizanovac. Kasnije se nadovezao i taj bolan poraz od Zvezde na našem stadionu, posle čega je Sale i otišao, a došao Milošević. Promenila se uprava, pa Savina iznenadna ostavka i šansa koju sam neočekivano dobio. Bilo je prošle godine puno slabih rezultata, bez trofeja i sigurno je nećemo pamtiti po dobrom. Klima oko Partizana, ali i u srpskom fudbalu, bila je takva da je teško i moglo da bude drugačije.

* Ipak, čini se da ste vi opravdali ukazano poverenje? Da li ste zadovoljni?

- Meni ostaje kao velika stvar to što sam postao prvi trener, nenadano i potpuno neočekivano. Da mi je neko to pričao na početku 2024, ne bih mu verovao. Da sam čak i na deset minuta vodio ekipu, isto bih rekao. Ogromno iskustvo i satisfakcija, motiv za dalji napredak. Naravno, hvala i upravi koja je odlučila da postavi početnika u tako delikatnom trenutku, a moj stručni štab i ja smo dali sve od sebe da odradimo posao najbolje što možemo.

Foto: Starsportphoto

* S obzirom da ste i sami bili igrač, koliko te česte promene trenera utiču na igrače, pre svega, na psihološkom planu?

- Kada neki klub u godinu dana promeni šestoricu trenera, to dovoljno govori o svemu. Pa, čak i laicima je jasno da je to previše, a zamislite onda kako je momcima bilo da se naviknu na svakog od njih. Iskreno, pričao sam sa igra;ima kada sam imenovan za privremenog šefa stručnog štaba i znam da im nije bilo lako, rekli su mi i sami to. Ali, oni su profesionalci, znaju za koji klub igraju. Svesni su svih problema, da ima dugovanja, kakve su okolnosti i vanfudbalskih stvari koje su se dešavale. Jednostavno je bilo - ili da odustanemo i predamo se ili da se probudi neki inat i da na svakom meču damo sve od sebe, pa kako bude. Oni su to prihvatili i s te strane ne mogu da kažem da su bili u nekoj depresiji, daleko od toga. Bilo je grešaka, kako njihovih, tako i svih nas ostalih, ali znam da su pružili maksimum.

* Nije tajna da je Partizan u velikim problemima, pre svega, finansijskim. Kada plate kasne i postoje dugovanja, kako onda držati igrače pod kontrolom, pogotovo strance?

- Jako je teško. Pošto sam i sam nekada igrao u inostranstvu, znam kako to ide. Onaj ko menja klub, prethodno se raspita kakvo je stanje, pokupi određene informacije, jer takvo je vreme da ne može ništa da se sakrije. Pa, na Guglu kad ukucaju Partizan, izađe im vest da su Asano ili Severina pobegli iz kluba. Imaju menadžere i oni su u toku, prenesu im, to je sve povezano. Ali, ako su već došli, potpisali ugovor, onda su prihvatili i obaveze koje to donosi. Mogu da pričam iz ličnog primera, kada sam sa Ivicom Ilievim otišao u Vislu iz Krakova. Osvojili smo titulu, ispali u poslednjem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona, bili u grupnoj fazi Lige Evrope, prošli dalje, sve je bilo sjajno… Nakon godinu dana gazda, koji je bio imućan, doživeo je finansijski kolaps, povukao se i nama su u jednom momentu dugovali osam plata. Mi smo ipak sve obaveze do kraja odradili, iako to nije bilo lako.

Foto: Starsportphoto

* Ispričali ste detalje vezane za Kervina Arijagu, otkrili šta se dešava sa Jung Džun Gohom i Žoaom Grimaldom, ali da li možda i partizanovci previše očekuju od internacionalaca? Ne mogu svi da budu kao Dijara, Moreira, Žuka, Natho...

- Svaki posao mora da se odradi po slovu ugovora, u bilo kojoj branši. Svi su oni svesni da ako se ovde dokažu, to im otvara mnoga vrata u Evropi. Eto, Asano je posle Partizana otišao u Bohum i igrao u Bundesligi, Sadik u Primeri… Stalno ponavljam, ovaj klub je nama sve to dao, a mi njemu ništa. Verujte mi, dugovalo se tada i Moreiri, pa je igrao čak i kad mu je majka preminula, ali i Dijari, Kleu, Žuki, koji je na derbi izašao sa slomljenom rukom i čak dao gol. Profesionalizam mora da postoji. To sam rekao i Arijagi kada smo imali problem, da je plaćen za ono što radi i da ne sme da odbije da sedi na klupi. Šta onda da kažem za Kovača, sa kojim sam imao tri razgovora. Nijednu utakmicu nije počeo kod mene, a sjajan je bio, fenomenalan momak. Ili za Natha, koji sa 36 godina maksimalno odrađuje svaki trening. Protiv IMT-a je igrao pod temperaturom, a sutradan sam ga terao sa terena da ide kući, da se odmara i leči. Ne očekujem ja od stranaca da razumeju i osećaju Partizan kao ja, ali ne može da se toleriše kada neko odbije da izvršava svoje obaveze.

* Ono što je jasno jeste da su crno-belima ove zime neophodna pojačanja. Na kojim konkretno mestima u timu?

- Deficit imamo na pozicijama centarfora, veznog i štopera. Izgubili smo Gajasa Zahida, nažalost, do kraja sezone, što je ogroman hendikep, jer nam je mnogo značio. Što se tiče napadača, imamo Nemanju Nikolića i Đoleta Jovanovića koji se vraća iz povrede, a tu je i mladi Dušan Jovanović. Treba nam neko posle odlaska Mateuse Saldanje ko garantuje golove i ko će da ponese teret. U odbrani smo se krpili, bio je prvo tu Mujakić, pa povremeno Filipović, kasnije i Arijaga. Svi znamo kakva je situacija u klubu, pitanje je koliko je sada realno očekivati pojačanja, zato bih voleo da dođe manji broj igrača, ali da budu kvalitetni. Onda će biti prostora i za našu decu da se dokažu, jer su meni lično pokazali da mogu da igraju u Partizanu. I biće im sigurno lakše da treniraju i napreduju uz veći roster, kvalitetnije i iskusnije igrače, od kojih mogu da uče. Kao što je meni ili Stefanu Saviću značilo što imamo uz sebe Mladena Krstajića, koji nas je vodio.

Foto: FK Partizan

* Koga biste vi doveli odmah u Partizan da možete da birate?

- Adema Ljajića. Najbolji je igrač naše lige, majstor fudbala. Neko ko je kao jako mlad otišao u Mančester junajted, pa u Italiji ostavio dubok trag. Pokazao je, ne da nije na kraju karijere, nego da itekako može još da igra. Fudbalski bi nam mnogo doneo, ali ne samo to, već kao ličnost, veličina, kada se pojavi u svlačionici… Kao nama nekada Saša Ilić. Mladi igrači bi uz njega mnogo napredovali i naučili. Voleo bih da ga vidim ponovo u crno-belom dresu, ali jedno su želje, a drugo mogućnosti. Voleo bih i Stevana Jovetića, ali on igra odlično na Kipru. Šta pričati o njemu, suvišno je. Adem je tu, u Novom Pazaru i znam koliko voli svoj grad, ali znam i koliko voli Partizan.

* Da li bi možda nekog igrača iz Crvene zvezde rado videli u crno-beloj opremi?

- Ima Zvezda kvalitetne pojedince, to je jasno, ali ne bih nikoga dovodio u Partizan. Zato što ne bi osećali klub kao neki drugi igrači.

Foto: Starsportphoto

S obzirom da ste bili pomoćnik četvorici trenera, čijoj fudbalskoj filozofiji ste najbliži?

- Svako ima svoj sistem i stil koji gaji i forsira. Meni je najbitnije da sam od svakog nešto naučio. Duljaj me doveo, od njega sam dobio jako bitne savete, puno toga pokupio. Igor je imao očinski odnos prema meni, bio je svestan da tek počinjem, pustio me da slušam, gledam, učim, postepeno me uveo u sve to i davao smernice. Nađ je bio najkraće, on mi je bio funkcioner dok sam igrao, pa znam kako razmišlja. Od Save sam saznao neke nove stvaru što se tiče psihologije i samog odnosa sa igračima, ali moram da priznam, najbliži sam filozofiji Saleta Stanojevića. Iz razloga što mi je bio trener u svom prvom mandatu i kod njega sam napredovao kao igrač. Imali smo mnogo uspeha, osvajali titule, igrali Ligu šampiona i mnogo mu dugujem. Mnogo voli Partizan, svestan je veličine ovog kluba, a njegova energija je nestvarna. Zato mi je i žao zbog načina na koji je otišao i završio treći mandat na klupi, jer to apsolutno nije zaslužio.

Foto: FK Partizan

* Šta biste posebno izdvojili kada je reč o Stanojevićevim kvalitetima?

- To je čovek koji živi za fudbal i ništa ne prepušta slučaju. On je spavao u "Zemunelu", nije išao kući, nije viđao porodicu... Neverovatan radoholičar, izvlači bukvalno poslednji atom snage iz svakog svog pomoćnika. Hrabrost je ono što sam od njega naučio. Takav pristup nam je doneo Ligu šampiona 2010. Svi su nas otpisali u revanšu protiv Anderlehta, a mi smo na poluvremenu vodili sa 2:0. On je tada ušao u svlačionicu i rekao "ajde sad da im damo i treći, da završimo ovo“. Nijednog trenutka nije pomišljao da treba da se povučemo i branimo. To je ono čime se i ja vodim na početku karijere. Kad sam uvodio mlade igrače u prvi tim znao sam da radim pravu stvar, iako sam nov i neiskusan, pa i da će biti kritika ukoliko ostvarim loš rezultat. Od Saleta sam pokupio to da se ne plašim svojih odluka i da gestovima pokazuješ da stojiš iza onoga u šta veruješ.

* Da li jednog dana možemo ponovo da vas očekujemo u ulozi glavnog trenera?

- Krajnji cilj mi je da u budućnosti budem šef stručnog štaba Partizana. Ne privremeni, nego stalni. Naravno, pod uslovom da se to poklopi i da Bog tako odredi. Pre svega toga moram da skupim neophodno znanje i iskustvo.

Foto: Starsportphoto

* A, kakva su vam očekivanja od Partizana u 2025, ne samo u rezultatskom smislu?

- Pre svega, da se nastavi u ovom pravcu u kom je klub krenuo. Uskoro dobijamo 26 novih soba u "Zemunelu“ i tri hibridna terena, koja će zameniti ono blato, što će igračima mnogo značiti. Renoviraju se i svlačionice na stadionu JNA, dobili smo i kancelariju u kojoj održavamo sastanke, biće i internat za decu… Infrastruktura je jako bitna, znate već kako je to u Evropi, a kako kod nas. Energija koju je nova uprava donela treba da se ujedini sa navijačima, kojih će verujem biti mnogo više na tribinama kada se i vreme malo prolepša. Da uz nekoliko pojačanja podignemo kvalitet ekipe, da budemo dominantniji i da ne dozvolimo da ekipe iz Superlige budu fizički nadmoćnije od nas. Želim da se stabilizujemo, da se borimo za trofej Kupa, a od leta za Evropu i da budemo konkurentni sa Zvezdom.