Da odem iz Partizana? Vošington govorio o putu za SAD usred sezone: To je samo između nas!

Dvejn Vošington nije želeo da odgovori na pitanje da li je postojala opasnost da se ne vrati u Partizan pošto se usred sezone vratio u Sjedinjene Američke Države kako bi odigrao dve utakmice za Šarlot u NBA letnjoj ligi.

Tokom veoma burnog leta za Partizan što se tiče angažovanja novih igrača, jedno ime se posebno isticalo - Dvejn Vošington Džunior. Vrsni strelac i legitimni NBA igrač, došao je u Humsku kako bi bio zamena za Kevina Pantera. 

Ovaj još uvek mladi Amerikanac (24), sa lakoćom je postizao koševe na najelitnijoj sceni na svetu, čemu u prilog govori podatak da je u svojoj prvoj sezoni kao član Indijana Pejsersa 10 poena po meču, uz sjajnih 37,7 odsto uspešnosti u šutu za tri na uzorku od 4,5 pokušaja.

Nažalost, problem sa povredama je učinio da Vošington stagnira i ne pokaže puni potencijal, zbog čega se odlučio da se okuša u Evropi i to baš u Partizanu, koji je pod palicom trenera Željka Obradovića poznat po tome što oživljava karijere i igrače vraća u NBA ligu.

Vošington je sporo započeo aktuelnu sezonu, imao je malu minutažu i nije pokazivao ni delić onoga zbog čega je doveden. Ipak, u poslednje vreme je preuzeo ulogu najboljeg strelca Partizana, pa je samim tim i odgovornost postala veća.

Foto: Petre Thomas-USA TODAY Sports

Kako bi sa javnošću podelio svoju priču, Informer je uradio intervju sa Dvejnom Vošingtonom, koji je jedan od poželjnijih sagovornika iz redova Partizana.

Delovali ste popriličeno ushićeno kada ste stigli u Beograd. Da li postoji razlog za to?

- Samo šansa da igram košarku čoveče. Bio sam povređen prethodnih nekoliko godina, više puta bio operisan... Uvek sam uzbuđen što ću da igram igru koju volim. Mnogo sam istraživao o Partizanu pre nego što sam došao i bio sam uzbuđen što ću postati deo svega što ide uz njega.

Šta ste saznali o Partizanu dok ste vršili istraživanje?

- Da je sjajna organizacija. Navijači. Mislim da me je to najviše oduševilo. Navijači su najbolji na svetu i to sam video sa distance, a sada sam deo toga i uverio sam se u to, 100 posto je onako kako je izgledalo na internetu.

Foto: Starsportphoto

Kako je kod Vas izgledao proces donošenja odluke o prelasku u Partizan?

- Kao što sam rekao, prethodnih nekoliko godina imam problema sa povredama, a zdravlje je najvažnija sposobnost kod igrača. Nažalost, propustio sam nekoliko šansi, a ovde sam je dobio i igrački i finansijski, što je donelo stabilnost za moju porodicu i mene. To je bila odluka za koju sam osećao da je dobra. Verujem da se sve događa s razlogom, Bog me je doveo u Beograd da igram košarku. On je jedini koji sve zna i ne sumnjam u Njega. Zahvalan sam što sam zdrav i što mogu da se bavim profesionalno košarkom, da zarađujem za moju porodicu i sebe... Stvarno sam blagosloven i zahvalan.

Na početku sezone se dogodila nesvakidašnja situacija da se vratite u Sjedinjene Američke Države. Zbog toga ste zaradili i Vi i Partizan. Kako je ta situacija izgledala iz Vaše perspektive?

- To je bila veoma jedinstvena situacija. Nikada mi se nije desilo da napustim klub i da se vratim iste godine. Razgovarao sam sa agentom o tome i ta odluka je doneta zato što je to bilo najbolje za moju porodicu i mene. Da odem i da dobijem novu šansu. Verujem da se sve događa sa razlogom. Povratak ovde je isto bio sa razlogom. Nastavljam da rastem i učim kao igrač. Svaka šansa da igram košarku na visokom nivou je neprocenjiva. U Partizan sam se vratio sa osećajem da imam nezavršena posla. Osećao sam da tek treba da dostignemo vrhunac. Nastavimo da rastemo, sve smo bolji i na kraju sezone ćemo biti najbolji.

 

 

Da li je postojala opasnost da se ne vratite u Partizan?

- To je između mene, agenta i kluba. Ne mogu da dajem previše informacija o tome.

Bilo je potrebno nešto više vremena kako biste dobili pravu minutažu u Partizanu. Da li je kod Vas bilo frustracije zato što niste igrali u tom periodu?

- Ako neko ne igra igru koju voli i ko ne može da dočeka da zaigra, svako bi bio frustriran. Imam pravo na te emocije i one dolaze sa dobrog mesta. Nije ništa više od toga. Ja sam takmičar, želim da igram, želim da pobedim, želim da pomognem timu... Za mene je bilo važno da se naviknem na Evropu, na novu zemlju, novog trenera i tim. Zahvalan sam što napredujemo zajedno. 

Za razliku od dosadašnjeg toka Vaše karijere, u Partizanu Vam je u neku ruku poverena i uloga plejmejkera, odnosno, pored toga što donosite poene, da više i kreirate za saigrače. Kako komentarišete Vašu novu ulogu?

- Istina. Poznat sam da budem strelac na visokom nivou, ali da bi igrao na najvišem nivou moraš da budeš mnogo više od strelca. Visok sam 188 centimetara, možda 189, postoji mnogo momaka moje visine koji mogu da rade ono što i ja, i da citiram, možda i više od mene. Zato se trudim da proširim svoju igru, da postanem bolji kao igrač, trener mi veruje da kreiram više i da igram plejmejkera. Moji saigrači veruju u mene i što je važnije, ja verujem u sebe.

Foto: Dan Hamilton-USA TODAY Sports

Poznato je da su članovi Vaše porodice slavni košarkaši. Otac Vam je Dvejn Vošington Senior, a ujak Derek Fišer. Kako je izgledalo Vaše odrastanje zbog toga?

- Za mene je bilo normalno. Ne gledam stvari tako. Odrastajući u Mičigenu, bio sam isključen od slave i svetla pozornice. Bio sam u prilici da gledam ujaka kako igra, odlazio sam na njegove utakmice. Sve mi je bilo u znaku košarke. Hvala njemu i mom ocu na njihovoj inteligenciji i mudrosti, što su mi pomogli da budem ovde gde sam sada.

Šta Vam je otac poručio kada ste saznali da se selite u Evropu, pošto je dobar deo svoje karijere košarku igrao u Nemačkoj, Izraelu i Španiji?

- Samo da nastavim da budem bolji. Da se žrtvujem, da budem odvojen od porodice, da budem odvojen od svega što znam, da bih pomogao porodici. Zahvalan sam što igram košarku, što sam zdrav i što je moja porodica zdrava.

 

 

Šta su Vaši članovi porodice rekli kada su videli navijače Partizana na delu?

- Videli su nekoliko snimaka. Nisu mogli da veruju, a rekao sam im da ništa nije kao što izgleda na snimku, već da moraju da dođu da se uvere sami uživo.

Vaš ujak, Derek Fišer, bio je saigrač Kobija Brajanta, sa kojim ste bili bliski kada ste bili dete. Gde ste bili i kako ste primili vest da je tragično preminuo?

- Bio sam na koledžu, igrao sam utakmicu. I jedan od trenera mi je rekao šta se desilo. Bio sam šokiran, Brajant je bio neverovatna osoba, neverovatan sportista, neverovatan košarkaš. To je bila velika tragedija. Počivaj u miru ujka Kobi!

 

 

Kakav je bio Vaš odnos sa Kobijem Brajantom?

- Uvek bi se raspitivao za mene. Kad god bi me video pitao bi me kakve su mi ocene u školi, koliko sam porastao i kako mi je porodica. Za mene je sve bilo lično sa njim, jer smo se poznavali. Zahvalan sam mu na njegovoj mudrosti i savetovanju.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

- Samo da nastavim da budem bolji na svakoj utakmici, svake godine i svaki dan. Uzbuđen sam da vidim šta budućnost donosi. Trudiću se da ostanem zdrav i da nastavim da guram.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.