STOPIĆA PEĆINA OTVORILA KAPIJU ZA POSETIOCE! LJUBITELJI PRIRODE MOĆI ĆE DA UŽIVAJU u njenim  bigrenim kadama i vodopadu svakog radnog dana...

zlatibor.rs

07:17 Srbija 1

Informer/Jasmina Vujadinović | 08. 04. 2022.

STOPIĆA PEĆINA OTVORILA KAPIJU ZA POSETIOCE! LJUBITELJI PRIRODE MOĆI ĆE DA UŽIVAJU u njenim bigrenim kadama i vodopadu svakog radnog dana...

Stopića pećima je pravi speleološki biser čiatve zapadne Srbije, a udaljena je od turističkog centra Zlatibora 19 kilometara

Stopića pećina nalazi se na severoistočnoj strani planine Zlatibor, između sela Rožanstvo i Trnava, na par stotina metara udaljenosti od puta Zlatibor-Sirogojno, što je čini jednom od najpristupačnijih speleoloških objekata Srbije.

Stopića pećina dobila je naziv po zaseoku Stopići. Postojeća pešačka staza se spaja sa starom prilaznom stazom, kojom se nekada dolazilo do pećine.

Najinteresantniji potez na staroj stazi je prolazak između vigledi, koji predstavljaju otvore u pećinskoj tavanici, u narodu poznate pod nazivom dugure. Ima ih ukupno šest i svaki otvor povezan je sa pećinom sistemom bočnih kanala. Vigledi su različite veličine, a najveći je dugačak 22,5 metara i širok 16 metara.

 

Zlatibor je turistička lepotica

Da su vigledi povezani sa pećinom dokazano je još u ranim fazama istraživanja pećine, a meštani okolnih sela su na veoma zanimljiv način došli do tog zaključka, čak i pre prvih speleologa. U svaku od šest provalija u zemlji bacali su obojeno kamenje. Svaki obojeni kamen koji su bacili kroz vigled pronašli su u pećini, što je bio jasan dokaz da su otvori u zemlji deo pećinskog sistema.

Prvi pisani podaci

Za zlatiborsku pećinu impozantnih dimenzija stručna javnost zainteresovala se još početkom dvadesetog veka, a prve pisane podatke o njoj nalazimo u Zapisniku Srpskog geološkog društva iz 1901. godine, dok je prva speleološka istraživanja obavio naš veliki istraživač i tvorac naučne speleologije, čuveni Jovan Cvijić od 1909. do 1913. godine.

informer.rs

Stopića pećina je bogata različitim ukrasima

Svetla i tamna dvorana

Ulaz u Stopića pećinu je jedan od najvećih pećinskih otvora u Srbiji, visok je 18, a širok između 30 i 40 metara. Nalazi se na 711 metara nadmorske visine, na desnoj obali reke Prištevice, čiji huk se čuje sve vreme dok se prilazi stazom do pećine.

Svetla i tamna dvorana siromašne su pećinskim nakitom, zidovi su goli i stenoviti, a takođe i znatan deo tavanice. To je posledica velikog pećinskog otvora, zbog čega su ulazni delovi pećine pod jakim uticajem spoljašnje klime. Zbog velikog ulaza u prve dve dvorane pećine, izraženo je jače strujanje vazduha što smanjuje vlažnost i sprečava stvaranje bogatog pećinskog nakita. Za razliku od Svetle i Tamne dvorane, ostali delovi pećine su veoma bogati različitim ukrasima.

Spomenik prirode

Stopića pećina je Uredbom Vlade Republike Srbije 2005. godine stavljena pod zaštitu države kao spomenik prirode, zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja. Spomenikom prirode „Stopića pećina“ upravlja Turistička organizacija Zlatibor. Pećina je uređena za turitičke obilaske i otvorena za posetioce 2009. godine, kada je urađena i prilazna pešačka staza kojom se od parkinga dolazi do ulaza u pećinu.

 

Bigrene kade u Stopića pećini

Bigrene kade

Pored toga što je bogata pećinskim nakitom, priroda je bila posebno daržljiva prema ovoj speleološkoj lepotici darujući joj posebnu vrednost, bigrene kade.

Bigrene kade su akumulativni oblici hemijske erozije u krečnjačkim stenama. Od vrha Sale sa kadama nastavlja se Kanal sa kadama kroz koji vode od kiše, topljenja snega i drugih atmosferskih padavina dospevaju u pećinu. Atmosferske vode upijaju se i poniru kroz pukotine u zemlji i uz pomoć ugljendioksida otapaju karbonatne stene pri čemu nastaje kiseli kalcijum bikarbonat.

Iz ovog nepostojanog jedinjenja, na preprekama i brzacima, oslobađa se ugljen-dioksid i tada dolazi do taloženja kalcijum karbonata na podlogu. Stalnim obnavljanjem tog procesa, postepeno se stvaraju tj. rastu bigrene prečage, odnosno bigrene kade. Voda koja kroz Kanal sa kadama dospeva u pećinu puni kade vodom, a u periodu povećane količine padavina voda se preliva preko kada i stvara poseban i autentičan doživljaj.

Kapija

Pored fascinantnih bigrenih kada uočljiv je masivni stalaktit koji se nalazi sa desne strane. Taj lokalilet nazvan je Kapija. Posebnu pažnju u ovom delu pećinskog kanala privlače natpisi koji se mogu uočiti na zidovima pećine. Natpisi svedoče da su tokom dugog niza godina pećinu istraživali brojni speleolozi. Oni su na zidove uklesali datume svojih ekspedicija, a crni obrisi na tavanici ukazuju na to da su pećinu pohodili i radoznali posetioci koji su put osvetljavali uz pomoć drvenih baklji.

 

U Stopića pećini su nastanjeni i slepi miševi

Radno vreme

Od živog sveta u pećini su nastanjeni slepi miševi, paukovi i rečni rakovi koji su zbog nedostatka prirodnog svetla vremenom izgubili pigment pa su specifični po svojoj beloj boji.
Sala sa kadama dugačka je 30 metara i zahvata površinu od 450 metara kvadratnih.

Svoju kapiju za sve ljubitelje prirode ova ''lepotica'' otvoriće svakog dana u periodu od 9.30 do 18 časova.  

Bonus video:


 


Dragoljub

08.04.2022. 07:43

Ако сте у Златиборском крају Топло препоручијем "Гостиљско врело"! Водопад са небројано брзака и водопадића. У укупној дужини од око ~200m. Много је лепше од ове пећине. "Стопиша пећина" је огромна рупа без сталактита и сталагмита. Хангар у дну украсно осветљен са пар десетина бигрених када и ништа више! Гостиљско врело је празник за очи у коме можете провести цео дан! А успут на изласку и добро ручати.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.