OLUJNI VETAR OBORIO SVETO DRVO I SIMBOL NEGBINE! Meštani tuguju za svojim ZAŠTITNIKOM, a ovo je njegova ISTORIJA!

Jak olujni vetar protekle noći oborio je Zapisni bor, sveto drvo i simbol zlatiborskog sela Negbina. Meštani su ga smatrali zastitnikom sela, a za Informer.rs otkrili su njegovu istoriju.

Na seoskom saborištu u zaseoku Ilići u Negbini, na pola puta između Nove Varoši i Zlatibora, čuveni Zapisni bor krasio je selo, a meštani su ga smatrali svojim zaštitnikom. Kako se priča u selu podno Murtenice, oko njega su išle krstonoše, a sa mesta na kome je porastao ljudi su se molili Bogu.

Smešten na vetrometini između zaseoka Tešići, Sićkovići i Jovovići, nadomak seoskog groblja, čuvao je tajne sela i važio za seosku svetinju.

- Niko tačno ne zna ko je bor posadio i koliko je star,  jedino je sigurno da je sveto drvo i da ga je veliki greh bilo oseći. Pored njega smo se kao dece igrali i odrastali, važno mesto mi je zauzeo u detinjstvu, kao i sada mojim unucima - rekao je meštanin Radojko Ilić (71), na čijem imanju je porastao Zapisni bor.

Foto: Informer

Nakon olujne noći i snažne mećave, jutros je meštane Negbine uznemirio jeziv prizor kada je bor vetrom izvaljen preprečio seoski put. Zabrinuti planinci nisu ga pomerali, već vozilima svakodnevno obilaze. Vest da je bor izvaljen, nikog nije ostavila ravnodušnim, a mnogima vratila sećanje na njega.

- Na njemu je bio uklesan krst, sada sam ga našao ispod debla, što dokazuje da je velika svetinja. Kada sam bio dečak imao je krošnju kao kišobran i svi smo ga voleli. Sada nam je svima neobično, a velika je slučajnost da se izvalio tokom noći, kada se umirilo selo, i nikoga nije povredio - kaže meštanin Grujo Ilić (61).

Najstariji žitelji Negbine tvrde da je bor star oko 300 godina, tako su im pričali njihovi preci, a oni preneli svojim potomcima. Bor je počeo da se suši 1977. godine, kada ga je zakačio jak uragan koji je protutnjao Murtenicom.

Foto: Informer

Naši sagovornici sećaju se njegove krošnje i zelenih grana.

Kada su neimari pre desetak godina nasipali seoski put zajedno sa meštanima, njihovim nemarom, bazanjem "opušaka" cigareta uz stablo, bor je planuo, ali žitelji su ga u toku noći ugasili. Vremenom se još više sušio, a na njegovom stablu lepile su se samo umrlice planinki i planinaca, koji su iz ovog sela otišli Bogu na istinu.

- Pamtim kada su krstonoše išle kroz sela, pa kad dođu boru idu oko njega i mole se Bogu. Bio nam je simbol i zaštitnik, ali i odrednica kad nekom objašnjavamo gde živimo. Na susednom brdu u zeseoku Ćurdići, postoji još jedan zapisni bor na imanju porodice Ćirović - priča starac Milivoje Ilić (77), i dodaje u stihu:

"Čuvaj tajne zelen bore,
krasio si selo moje!"

Foto: Informer

I druga pojedina sela zlatiborskog kraja i Starog Vaha imaju svoje zapise, stabla, koja se u srpskoj kulturi smatraju svetim. Drvo postaje zapis činom osveštenja, pri čemu se u njegovu koru urezuje krst, i time predstavlja svetinju za selo u kome se nalaze. Verovanje je da će onoga ko se usudi da ga poseče ili na drugi način ošteti zadesiti velika nesreća. Stoga se uz drvo ne sme penjati, niti spavati pod njegovim granama.

Kod Zapisnog bora u Negbini, oduvek se okupljao "seoski parlament" i dogovarali važni dogadjaji za selo. Kraj njega su prolazile povorke i sahrane, a i proslavljali uspesi sela. Na Vidovdan 2009. godine, obnovljen je krst na livadi pored bora, odakle svetla svake večeri podsećaju na ovo sveto mesto. Skoro svakog leta organizuje se seoski sabor i višeboj, koji okupi meštane i posetioce da kroz sportska nadmetanja, igru i pesmu, sačuvaju tradiciju ovog kraja.

Stanovnici Negbine tuguju za svojim zaštitnikom, a obećavaju da će Zapisni bor uskoro dobiti svog naslednika, koji će nastaviti da odoleva severcu i čuva tradiciju i istoriju planinskog sela ispod Murtenice.