PRAVA LJUBAV GODINE NE BROJI! Ivka i Momčilo uzeli se iz "šale" pre 70 godina i otkrili recept za dugovečan brak! (FOTO)

Ivka (87) i Momčilo Lacković (91) iz Klenja u Mačvi, u braku su od 1953. godine. I danas, sedam decenija kasnije, vole se i poštuju kao kada su bili mladi.

Ljubavlju su pobedili težak život i savladali brojna iskušenja, a u dubokoj starosti uživaju uz naslednike, ćerku, sina, unuke i praunuke.

- Majka i otac su imali nas dvanaestoro, a ja sam bio osmo dete. Majka je često pokazivala svoje ruke koje su bile istrošene od rada i uvek govorila kako bi trebalo da se oženim da bi joj snajka pomagala i odmenila. Ja, onako u šali, kažem majci kako sam našao devojku sa strane, tako smo zvali devojke iz drugog sela. Kažem joj da je crnka, lepa kao lutka, a mislio sam na Ivku koju nisam ni poznavao i koja je za tih nekoliko dana svojom lepotom mnogim momcima u selu pomutila pamet - priča Momčilo.

Foto: G.R.

Majka je sutradan otišla da upozna nesuđenu snahu. Odmah nakon povratka kući mu je rekla da joj se dopala i da je dovede. 

- Imala sam 17 godina, bila sam devojka za udaju na koju su su mnogi momci iz mog sela Varna u Pocerini bacili oko, a neki i prosili. U Klenje sam otišla da odnesem babine jednoj rođaci i kada je trebalo da se vratim kući bratu koji je po mene krenuo motorom iz Prnjavora usput pukne guma i ja ostanem duže u gostima. Kad je kod rođaka kući došla Momčilova majka i pitala me da li bi bila njena snaja, ja više u šali pristanem. Sutradan sam upoznala Momčila, a posle nedelju dana i otišla za njega. Nismo ljubavili ni dana - seća se Ivka.

Skromno i teško su u početku živeli u velikoj porodici sa Momčilovim roditeljima, četvoricom braće i njihovim suprugama,međutim izdvojili su se iz familije i na goloj ledini počeli da grade kuću. Otvorili su sopstvenu zanatsku radnju za štrikanje po kojoj ih i danas pamte u Mačvi, neumorno radili da izgrade sopstveni dom, školovali i izveli decu na put.

Foto: G.R.

- Imali smo samo čardak. Radili smo noć i dan da bi se skućili, pa nismo imali vremena da se posvađamo. Kada smo se uzeli ja sam rekla Momčilu da ću poštovati njega i njegovu porodicu, a ako se jednom dogodi da odem do kapije na avliji, nikada me više neće videti. To se nije dogodilo, pa smo zajedno dočekali da ostarimo. On je mene poštovao, a ja sam se trudila da ga nikada ne uvredim. Kad on malo zagalami, ja izađem napolje i kad se vratim on se ohladio. Nekad mora nešto malo i da se istrpi - priča Ivka.

Ivka se poslednje dve godine zbog bolesti kreće pomoću hodalice, pa joj Momčilo, koga u desetoj deceniji zdravlje dobro služi, pomaže i često odmeni u kućnim poslovima. U velikoj planskoj kući koju su sazidali vikendom dočekuju potomke, a njih dvoje u jednom sobičku gde im je sve na dohvat ruke dele uzajamnu ljubav, pažnju i poštovanje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.