Zanemela! Škola ostala bez ijednog đaka!

Školsko zvono u selu Leskovu kod Majdanpeka, ove godine neće se oglasiti! Selo nema ni jednog đaka prvaka, a čak ni do četvrtog razreda!

Prvaka nema ni u selu Jasikovu, u Vlaolu ih je troje, u Rudnoj Glavi 15, u Milanovcu 18 a u Donjem Milanovcu ima samo šest đaka koji kreću u prvi razred. U celom Majdanpeku prvi put u školske klupe pet osnovih škola sešće ukupno 108 đaka prvaka!

Mala Maša iz Leskova tek sledeće godine polazi u školu tako da će dogodine biti jedini đak, ako roditelji ne odluče da je upišu u susedno selo! Sa mlađim bratom Matejom često dolazi u školsko dvorište da se poigra jer u selu nema ni drugaricu!

- I sama sam bila đak ove škole. Kako je to bilo divno vreme. Družili smo se, jedva smo čekali da idemo u školu. Sada je iz godine u godinu sve manje i manje dece, da smo došli do trenutka da su moja deca jedina u selu, a moja sestra ima bebicu koja ima šest meseci. To je žalosno - priča nam Milena Belić, Mašina mama.

Foto: V. J.

Već sada brine kako će njena devojčica biti sama i na času i na odmoru i razmišlja da je zbog toga upiše u školu "gde će imati društvo".

Mali broj đaka zabrinjava i direktorku Milenu Janković.

- U prosveti sam 13 godina, a na mestu direktora matične Osnovne škole "Miladin Bučanović" u Vlaolu radim dve godine. Žalosno je što je došlo do ovakve situacije. Rad na selu sa decom je za mene nešto što ni sa čim ne bih menjala. Kada sam počinjala, baš u ovoj seoskoj školi u Leskovu, dočekala me je naša tetkica, kako obično deca zovu pomoćne radnike, naša Dragoslavka. To neću zaboraviti nikada-  priča direktorka Janković.

Svoja iskustva o 26 godina rada u školi u Leskovu ispričala nam je i Dragoslavka Belić, pomoćni radnik. Očiju punih suza jedva govori.

- Teško mi je. Stanujem u blizini škole i ne mogu da zamislim da se neće čuti dečija graja i da će vrata biti non stop zatvorena. Ovde smo bili svi kao porodica. Družili smo se svi i učitelji i deca i roditelji. Mnoge generacije sam ispratila, druge dočekivala - priča Dragoslavka. 

Seća se kako zimi podloži peć - bubnjaru da deci bude toplo, suši im kape i rukavice...

- Pre desetak godina dolazila je samo jedna učiteljica iz Zaječara. Pošto su veze bile jako loše, dešavalo se da prenoći kod mene, sa mojom decom, pa se vrati u Zaječar. Eto, takav smo odnos ovde imali. Sada moram da putujem u susedno selo da nastavim da radim dok se ovde nešto ne reši, do sledeće godine - kaže zabrinuto.