Možda ga i znate! Najneobičniji Sremac koji zasmejava, tera suze na oči i pogađa u dušu!

Boris Miljković, poznatiji kao Bore iz Starih Banovaca, ima oko 2.500 prijatelja na Fejsbuku, koji svakodnevno iščekuju njegove zapise koji će ih nasmejati ili rasplakati do suza.

To su priče o običnim ljudima iz njegovog mesta, piše o dogodovštinama sa članovima najbliže porodice, kumovima, prijateljima, meštanima, ali i o događajima u Sremu, o kojima je slušao nekad.
- Pamtio sam događaje, ljude i običaje sakupljao i čuvao pretvrarajući sve u slike kojim sam "slikao" moj Srem. Duša Srema je žena crne kose, očiju svetlih koja hoda poljima sremskim bosa po zemlji crnici i ovoj našoj ravnici. Lepa žena bele haljine dok hoda kroz zeleno zlatna sremačka polja – kaže za "Informer" Boris Miljković i dodaje da mu se čini da ta duša pati za onim vremenima "gde konji njivu oru i gde petao budi zoru".

Međutim, ono što ga razlikuje od drugih, pored pitkih rečenica koje teku kao reka u njegovim pričama, ogleda se u tome da je do sada, uz skoro hiljadu postova koje je objavio na svom profilu, išla molba da njegovi pratioci učestvuju u humanitarnim akcijama za bolesnu decu.

Foto: Privatna arhiva

Ili uplatama ili jednostavnim deljenjem priča i apela.
Takođe, kaže da je honorare od različitih vojvođanskih novina i portala "naplaćivao" tako što je tražio da uz svaku njegovu priču ide po jedan apel za pomoć bolesnoj deci.
 

- Neopisivo je koliko je teško kad neko od tih dečaka ili devojčica premine. Majka i tetka mališana Stefana Subotića su mi čak zahvalile što sam govorio nad njegovom rakom, a taj dečak je uspeo da se izleči od bolesti za koju smo skupljali pomoć, ali je preminuo od nečeg drugog. Umirem s tom decom i tim ljudima i znam u takvim slučajevima danima da plačem – tužnim glasom pripoveda naš sagovorik.

On kaže da kad piše, ne skriva kad je sretan, a kada tužan. 
- Ta deca su od mene napravila pisca i sada pišem za tu decu, i ne nameravam da iz toga izađem. Imao sam dosta teških trenutaka i tragedija u životu, pored ostalog, dosta mlad sam imao infakt, tako da znam šta znači boriti se u životu i za život – kaže Miljković.

Foto: Privatna arhiva

 

Svoje sremačke priče nedavno je ukoričio, tiraž knjige je prodat, a sav novac, 97.000 dinara, prikupljen od prodaje knjige i dobrotvornih priloga na promociji, iste večeri je uručen majci za lečenje trogodišnjeg Mihajla Šnjegovića iz Bačinaca.
- Imam jedno pravilo i to svi znaju. Nikad ne uzimam novac, nego ljude upućujem da uplate na objavljeni račun ili lično odnesu porodici – ističe Boris Miljković.
Tu, oko nas, postoje ljudi kao Boris, koji delom dokazuju da možda živimo u vremenu svega veštačkog, ali da je dobra duša ono što nam je prirodom ili Bogom dano i da je sačuvana kod mnogih u Srbiji.

Boris Miljković