Preživeo čak četiri atentata i bio ozbiljan zavodnik - ovo je prvi moderni kralj Srbije!

Na današnji dan 11. februar 1901. umro je srpski kralj Milan Obrenović. Preživeo je čak četiri atentata, a bio je poznat i po burnom ljubavnom životu.

Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država i ponovo je postala kraljevstvo. Kralj Milan Obrenović rođen je 22. avgusta 1854. godine, a umro je 11. februara 1901. godine. Bio je knez i prvi novovekovni kralj Srbije, a vladao je od 1882. do 1889. godine.

Bio je sin Miloša Obrenovića, sina Jevrema Obrenovića, rođenog brata kneza Miloša, i Elene Marije Katardži.

Pošto mu je otac poginuo, o Milanu se brinula samo majka koja je, navode hroničari, vodila raskošni život aristokratkinje, a vaspitanju deteta nije poklanjala neku veliku pažnju.

Brigu o mladom Milanu je zbog toga preuzeo njegov rođak, knez Mihailo Obrenović. Tako je mali Milan Obrenović sa šest godina stigao u Kragujevac kod kneza Mihaila koji mu je obezbedio i guvernantu koja ga je vaspitavala i podučavala.

Kada je knez Mihailo ubijen u Košutnjaku, upravo Milan je izabran za njegovog naslednika. Pukovnik Milivoje Petrović Blaznavac naredio je malom beogradskom garnizonu da se zakune na vernost Milanu Obrenoviću, tada četrnaestogodišnjaku. Pošto je bio maloletan, umesto njega upravljalo je tročlano namesništvo u kojem su glavnu ulogu imali baš Milivoje Blaznavac i Jovan Ristić.

Prvi moderni kralj Srbije

Pošto je postao punoletan, knez Milan Obrenović je 1872. godine preuzeo vlast od namesništva. Na početku svoje vladavine oslanjao se uglavnom na vojsku, pa je radio na njenom jačanju. U spoljnoj politici oslanjao se sve više na Rusiju. Milan je 1876. objavio rat Osmanskom carstvu, ali je nespremna srpska vojska poražena u Prvom srpsko-turskom ratu. Ipak, Srbija je više uspeha imala u Drugom srpsko-turskom ratu.

Posle tog rata Srbiji je na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost, a u njen sastav su ušli niški, pirotski, toplički i vranjski okrug.

Milan je bio razočaran ruskom podrškom za stvaranje sanstefanske Bugarske, pa se od tada u spoljnoj politici oslanjao na Austrougarsku, sa kojom je 1881. sklopljena Tajna konvencija. Tako je Milan stekao austrougarsku podršku za proglašenje Srbije za kraljevinu, što se i desilo 1882.

Foto: wikipedia.org

 

Kralj Milan nije imao podršku naroda, pa je od straha od bune naredio da se od naroda pokupi svo oružje, što je bio povod za izbijanje Timočke bune u istočnoj Srbiji. Buna je ugušena, a za nju su okrivljeni radikali. Tromesečni srpsko-bugarski rat koji je 1885. počeo kralj Milan Obrenović zbog pripajanja Istočne Rumelije Bugarskoj znatno je oslabio njegov položaj u zemlji.

Kralj Milan je 1888. godine doneo liberalniji ustav, poznat kao Radikalski ustav. Zatim je abdicirao i ostavio vlast sinu Aleksandru i napustio zemlju. U Srbiju se vratio 1897. godine kao vrhovni komandant vojske, koju je potpuno reformisao i modernizovao.

Zauvek je otišao iz Srbije 1900. godine jer nije podržavao Aleksandrov brak sa Dragom Mašin.

Preživeo četiri atentata

Na njega su izvršena čak četiri, tačnije tri i po neuspela atentata, Terazijska bomba, Smederevski nameštaj, Ilkin atentat i Ivanjdanski atentat, od kojih za jedan, Smederevski nameštaj, nikada nije razjašnjeno da li je bio atentat ili samo nesrećni slučaj.

Prvi atentat dogodio se juna 1871. godine kada je, vozeći se kočijom ka Narodnom pozorištu, nadomak Terazijske česme, eksplodirala bomba koja je bila postavljena ispod kaldrme. Niko nije povređen, ali ni okrivljen.

Neposredno posle završetaka Srpsko-bugarskog rata, pokušan je atentat na kralja Milana na vrlo specifičan način. Naime, zaverenici su uspeli da se uvuku u Dvor i da istesterišu grede od njegovog kupatila.

Drugi slučaj je bio mnogo ozbiljniji po Milana Obrenovića. Desetak godina kasnije, samo nekoliko meseci nakon što je proglašen za kralja, po povratku iz Beča 1882. godine, došao je do Saborne crkve, kada je na njega pucala Ilka Marković, udovica pukovnika Jevrema Markovića, koji je, po Obrenovićevom nalogu, streljan četiri godine ranije zbog učešća u Topolskoj buni. Srećom po Milana, žena nije bila vešta sa oružjem. Iako je bila na samo desetak metara od njega, promašila je i vrlo brzo razoružana. Ovaj slučaj u javnosti je okarakterisan kao “očajnički pokušaj neutešne žene”, mada nije zgoreg napomenuti da su o njenim namerama bili upoznati radikali, tadašnji najveći kraljevi protivnici.

Foto: wikipedia.org

 

Ivanjdanski atentat dogodio se nakon njegove abdikacije, 1899. godine. Dok se vozio kočijama, na njega je pucao bivši vatrogasac Đuro Knežević. I ovog puta Milan nije ni okrznut. Ovaj pokušaj ubistva iskorišćen je za razračunavanje sa radikalima – napadač je osuđen na smrt streljanjem, a mnogi radikalski političari na višegodišnje robije.

Postoje pisani tragovi o još jednom bizarnom slučaju. Neposredno posle završetaka Srpsko-bugarskog rata, pokušan je atentat na kralja Milana na vrlo specifičan način. Naime, zaverenici su uspeli da se uvuku u Dvor i da istesterišu grede od njegovog kupatila. Samo zahvaljujući budnosti stražara koji su videli podvalu, kralj Milan Obrenović se spasao.

Buran ljubavni život 

Uprkos brojnim političkim dešavanjima i istorijskim događajima koji su obeležili njegovu vladavinu, kralj Milan Obrenović ostao je zapamćen po burnim ljubavnim avanturama, zavođenju majke čuvenog Vinstona Čerčila, aferama, boemskom životu.

Za oko mu je prva zapala Leposava Novaković lepotica crnih očiju koja je, u najboljim godinama, postala udovica. Tada još knez, Milan je Leposavu upoznao na dvorskom balu I bio je sa njom u ljubavnoj vezi od jeseni 1874. do proleća naredne godine. 

Leposava je sačuvala veliki broj ljubavnih pisama kneza Milana kojima je, nakon prekida veze, dugo ucenjivala srpsku vladu, preteći da će ih prodati jednoj stranoj državi. Zahvaljujući ovakvom potezu, od države je dobijala pozamašnu nadoknadu.

Nedugo nakon prekida ove ljubavne priče, knez Milan je upoznao i oženio knjeginju Nataliju. Njoj je izuzetno smetalo što je, svaki put kada bi napuštala dvor i išla put Topčidera, prolazila pored Leposavine kuće, dok je ova prkosno bacala oštre poglede sa prozora.

Foto: wikipedia.org

 

Ovo se dešavalo, prema pričama, jer je Milan i dalje održavao kontakt sa Leposavom. Natalija, zbog svega, zatraži da knez preseli Leposavu na neko drugo mesto, podalje od puta kojima ona prolazi. Tako i bi, a Leposava potom ode u prošlost.

Zanimljivo je da je ondašnji austrougarski konuzul u Beogradu Bendžamin Kalaj navodno došao do saznanja kako je knez Milan, baš u to vreme, imao i kratku vezu sa Simkom Germani, vanbračnom ćerkom svoje tetke Anke Konstantinović, odnosno sestrom spomenutog Aleksandra. Po razvodu, Milan je čak učinio i da Natalija bude proterana iz Srbije. Ali, stvari nisu protekle glatko, budući da se narod okupio na Terazijama u znak protesta.

Poslednji trenuci života

Jedno vreme je boravio u Karlsbadu, pa zatim u Temišvaru, da bi poslednje trenutke proveo u Beču. Tu se smrtno razboleo od upale pluća. Lekarski konzilijum koji ga je pregledao je rekao da mu nema spasa. Smatralo se da je car Franc Jozef, u znak dobrih odnosa, obezbedio jednu svoju kuću u kojoj je bolesni Milan boravio i poslao mađarskog grofa Ergenija Zičija da do zadnjeg časa bude s njim, ali je Milan u zadnjem periodu svog života boravio u svom stanu kojeg je kupio par meseci pred smrt.

Često su Milana spopadali takvi bolovi, da je u očajanju tražio revolver da prekrati sebi muke. U bunilu je često dozivao vukove, a jednom je i tražio da ga vode u pozorište da gleda komad Rakovskog. Preminuo je na današnji dan 11. februara 1901. u 47. godini života. 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.