Heroja, heroinu, vladara i književnicu vezuje današnji datum! Srbija im je ostala večno zahvalna!

Na današnji dan pogubljena je heroina Lepa Radić, preminula je pesnikinja Desanka Maksimović, kao i kralj Milan Obrenović. Takođe, na današnji dan rođen je heroj Tanasko Rajić.

Srpska istorija, iako je bila veoma burna, bogata je velikim brojem naših velikana, naučnika, a pogotovo heroja koje treba svakog dana da se sećamo.

Milan Obrenović

Kralj Milan Obrenović je rođen u Marašeštiju, blizu Jašija u Rumuniji 22. avgusta 1854. godine na veleposedu svoga oca Miloša, sina Jevrema Obrenovića, brata kneza Miloša. Otac Milana Obrenovića je kao strani najamnik služio u rumunskoj vojsci i poginuo je u borbi sa Turcima kod Bukurešta 20. novembra 1861. Majka Milana, Elena Marija Katardži je bila ćerka rumunskog grofa Konstantina Katardžija.

Po rođenju Milana, i Miloš i Elena Marija su se razišli.

Milan je bio jedini njihov sin, i imao je jednu sestru Tomaniju. Posle pogibije oca, o njemu se starala majka koja je vodila život raskošne aristokratkinje. Milanovom vaspitanju nije obraćala naročito pažnju. Brigu o mladom Milanu je preuzeo njegov rođak, knez Mihailo Obrenović, knez Srbije. Milan Obrenović dolazi sa šest godina u Kragujevac kod kneza Mihaila koji vodi računa o njemu. Knez mu je obezbedio izvrsnu guvernantu koja ga je vaspitavala i podučavala. Po sazrevanju, knez Mihailo šalje Milana na školovanje u Pariski Licej. Vaspitanje koje je Milan dobio u Srbiji je bilo dosta oskudno. Bio je okružen neprijatnim i neraspoloženim ljudima u Kragujevcu koji su pokušavali na sve moguće načine da ga unazade.

Foto: Wikipedia

Odmah po proglašenju Milana Obrenovića za za kralja Srbije, počeo se naglo menjati politički život u zemlji. U to vreme počinju da se stvaraju političke stranke u Srbiji. Stvorene su buržoaske stranke: Radikalna stranka (1831), čiji je vođa bio Nikola Pašić, Liberalna stranka sa svojim vođom Jovanom Ristićem i Naprednjačka stranka kao lična stranka kralja Milana. Narod je počeo da bude nezadovoljan vladavinom kralja Milana. Bojeći se se narodnog nezadovoljstva, a i zbog nabavke novih pušaka, kralj Milan se pozvao na pravo da osnuje stajaću vojsku i naredio da se pokupi oružje naroda i stavi u magacine.

Radikali su poveli žestoku borbu protiv režima kralja Milana. Seljaci Timočke krajine pružili su otpor u sakupljanju oružja i po nagovoru radikalne stranke odbili da predaju oružje. U okolini Zaječara i Knjaževca 1883. izbila je Timočka buna koju su kralj Milan i vojska ugušili. Tada je kralj Milan ukinuo narodnu vojsku i počeo da stvara redovnu vojsku, koja će mu biti verna i odana. Posle gušenja bune, kralj počine da progoni radikale zbog čega je njihov vođa, Nikola Pašić izbegao u Bugarsku i odatle nastavio svoj rad.

Posle ustupanja prestola svome maloletnom sinu, kralj Milan se još neko vreme zadržao u Srbiji. Nakon povratka kraljice Natalije u Beograd, da se nađe mladom Aleksandru, Milan je uspeo da isposluje njeno progonstvu, što je izazvalo nerede 1. juna 1891. godine u Beogradu u kojima su pale i dve žrtve. Kralj Milan je postao nepopularan. Od ruskog dvora je izgleda dobio novčanu pomoć od od dva miliona dinara pod uslovom da se zauvek povuče iz Srbije.

Foto: printskrin/youtube

Na Milana Obrenovića je pokušan još jedan atentat, na Ivanjdan 1899. kada je jedan radikal pokušao da ga ubije. Milan Obrenović je odmah počeo novi obračun sa radikalima.

Do novih problema sa kraljem Aleksandrom dolazi posle njegove odluke da se oženi Dragom Mašin. Kralj Milan ga je prekorio u pismu i nije mu dao blagoslov. Nakon toga, Milan je zauvek otputovao iz Srbije krajem 1900. godine. Jedno vreme je boravio u Karlsbadu, pa zatim u Temišvaru, da bi poslednje trenutke proveo u Beču.

Tu se smrtno razboleo od upale pluća. Lekarski konzilijum koji ga je pregledao je rekao da mu nema spasa. Car Franja Josif, u znak dobrih odnosa je obezbedio jednu svoju kuću u kojoj je bolesni Milan boravio i poslao mađarskog grofa Ergenija Zičija da do zadnjeg časa bude s njim.

U bunilu je često dozivao vukove, a jednom je i tražio da ga vode da gleda komad Rakovskog u pozorištu. Milan Obrenović je umro 11. februara 1901. u 47.godini života.

Sahranjen je u Krušedolu, pored knjeginje Ljubice.

Tanasko Rajić

Atanasije (Tanasko) Rajić rođen je u Stragarima pod Rudnikom 11. februara 1754. Nije Tanaska nikada zanimala politika. Zanimala ga je sloboda.

Zato je i bio među prvima koji su na Sretenje 1804. u Orašcu viknuli: “Đorđija za vođu!” izabravši tako da ih u borbi protiv Turaka predvodi Karađorđe Petrović. Vožd mu je tada predao crveno-belu zastavu i Rajić je i zvanično postao barjaktar ustaničke Srbije.

Ratovao je Tanasko i krvario za Srbiju gde god je trebalo. Zato je i smatrao da ima pravo da kaže kada mu se nešto ne sviđa. Tako je i, godinama kasnije, došao u sukob sa tim istim Karađorđem čije je ustoličenje za vođu pomogao. Nije mu se dopadalo što ovaj o svemu želi da odlučuje pa mu je to otvoreno i rekao.

Foto: Rina

Nakon toga vratio se u svoje selo. Posle propasti Prvog srpskog ustanka, svojim očima mogao je da vidi šta znači turska osveta.

A onda je došao u Drugi srpski ustanak… Iako već u godinama, slavni srpski vojnik odazvao se Miloševom pozivu i vratio se u borbu, postavši kapetan Obrenovićeve vojske. Imao je 61 godinu kada je poveo ustanike na Ljubić.

Borba je započeta u jutarnjim časovima prepadom Turaka, ali ni Rajićevi ustanici se nisu dali. Iskusni vojvoda nije se odvajao od svojih topova čak ni kada je situacija postala teška. Turci su ih opkolili, vojnici su počeli da uzmiču, ali Rajić nije imao nameru da se pomeri “ni za pedalj”.

Kad je video da su Turci potpuno prodrli u šančeve srpskih ustanika, izvadio je kuburu i sablju popeo se na jedan top i zapucao na Turke. 

- Ovih topova ja neću ostaviti Turcima, dok me svega na iseku na komade!- vikao je hrabri kapetan.

Turci su ga opkolili i u besu isekli na komade. Junačka pogibija Tanaska Rajića opevana je u narodnoj pesmi stihovima: “Od sto rana od sto jatagana pade Rajić junak od megdana”.

Lepa Radić

Svetozara Lepa Radić rođena je davnog 19. decembra 1925. godine u selu Gašinci kod Bosanske Gradiške. Još kao mala isticala se marljivošćui ozbiljnošću, i već tada nagovestila da neće biti obična devojka.

Kada su Lepoj Radić nemački okupatori ponudili život ako otkrije ko su komunisti među zarobljenim narodom, ona im je odgovorila: "Ja nisam izdajnik svoga naroda. Oni će se sami otkriti kad budu uništavali zlikovce kao što ste vi!"

Foto: Printskrin/youtube.com

Lepu Radić obesili su nemački okupatori 11. februara 1943. Imala je samo 17 godina! Svoj mladi život je dala za našu slobodu. A mi joj se danas odužejemo tako što njen spomenik u spomen-kompleksu "Boško Buha" na Jabuci kod Prijepolja zatrpavamo smećem! Ali i dalje ima ljudi koji žele da sačuvaju uspomenu na heroje, pa je na Fejsbuku objavljena fotografija prave deponije pokraj njene biste.

Desanka Maksimović

Neki su je upoznali dok traži pomilovanje za zgužvane misli, drugi su sa njom plakali u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, a mnogi su, baš kao i ona, voleli i želeli oka dva.

Ali jedno je svima zajedničko - na balkanskim prostorima se svako, bio ljubitelj poezije ili ne, u nekom trenutku života sreo sa stihovima Desanke Maksimović.

Njeno književno delo, kako poetsko, tako i prozno, jeste među najobimnijim opusima srpske književnosti 20. veka, a njeno pesničko stvaralaštvo je najznačajnije dostignuće jedne žene u srpskoj književnosti.

Foto: wikipedia

Činjenice o našoj književnici:

- Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. u Rabrovici kod Valjeva.
- Studirala je svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
- Godinu dana se kao stipendistkinja francuske vlade usavršavala na Univerzitetu u Parizu.
- Dobitnica je brojnih književnih nagradau bivšoj Jugoslaviji.
- Neke od njenih najpopularnijih pesama su: Predosećanje, Strepnja, Prolećna pesma, Krvava bajka, Tražim pomilovanje i Pokošena livada.
- Preminula je 11. februara 1993. u Beogradu, a sahranjena je u Brankovini.
- Vlada Srbije je odlučila da bude sahranjena uz najviše državne počasti, te da se osnuje fond koji nosi njeno ime, kasnije preimenovan u Zadužbinu.
- Ova institucija čuva sećanje na pesnikinju i svake godine dodeljuje nagradu za životno delo pesnicima srpske književnosti.

 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.