Učesnica četiri rata i prva srpska doktorka bila na meti muškaraca! Našu decu lečila je besplatno, a nedostajala joj je samo jedna stvar!

Bila je lekar, supruga, majka, humanitarka, feministkinja, sifražetkinja. Ipak, u Srbiji 19. veka nedostajalo joj je samo jedno – da bude muškarac!

Draginja Draga Ljočić bila je od malih nogu žena ispred svog vremena, koja se neustrašivo i srca punog ljubavi i vere čitav život borila za svoju otadžbinu… na svim poljima!

Kada na “dnevnom redu” u turbulentnoj istorije Srbije nije bilo ratova, Draginja je predvodila bitku za ženska prava, zdrav razum, kulturu i, na koncu svega, onu najplementiju – bitku za bolji život i spasenje dece… 

Ona nije bila samo prva žena lekar u Srbiji, bila i je i prva Srpkinja sa “titulom” oficira, te prva dama koja je nakon udaje zadržala svoje prezime. 

Draga Ljočić je rođena u Šapcu 22. februara 1855. godine. Bila je prva srpska lekarka, feministkinja i pripadnica pokreta za jednako pravo glasa muškaraca i žena.

Školu je završila u Šapcu, a medicinu je diplomirala na Ciriškom univerzitetu.

Foto: arhiva

Još od početka svoje lekarske karijere, Draga je morala neprestano da se bori sa stavovima svoje okoline, koja nije mogla tako lako da prihvati da jedna žena može biti lekar.

Sem stručnog znanja, Draga je pokazivala i veliku hrabrost i rodoljublje. Učestvovala je u srpsko-turskom ratu kao bolničarka, nakon koga je postala prva žena sa činom potporučnika.

Kasnije je učestvovala i u ostalim balkanskim ratovima, kao i u Prvom svetskom ratu.

Međutim, i pored svih ovih ostvarenja, Draga je uvek nailazila na zavist i otvorena neprijateljstva muških kolega.

Iako ciriški doktor medicine i ratni poručnik, ova hrabra žena nikako nije mogla da pronađe posao u struci u državnoj službi. Uz najrazličitije izgovore zahtevi su joj uvek bili odbijani.

Tek kada se kraljica Natalija zauzela za Dragu, bilo joj je dozvoljeno da obavlja privatnu praksu. U državnu službu je ušla nekoliko godina kasnije, ali samo kao lekarska pomoćnica.

Iako je posle velike požrtvovanosti u ratu unapređena u sekundarnog lekara, njena prava su bila manja od prava njenih muških kolega. Plata joj je bila manja i to bez mogućnosti da dobije povišicu, a nije imala prava ni na penziju.

Foto: arhiva

Njena dopisivanja sa tadašnjim Ministarstvom unutrašnjih dela mogu se tumačiti kao prilog istoriji borbe za rodnu ravnopravnost na ovim prostorima.

Jedino za vreme ratovanja Draga Ljočić je bila izjednačavana sa svojim muškim kolegama. U srpsko-bugarskom ratu iz 1885. godine, ona je radila kao jedini lekar u tri bolnice u Beogradu.

Draga je bila i veliki zaštitnik dece, a često ih je i besplatno lečila. Osnovala je Matrinsko udruženje koje se staralo o napuštenoj deci.

I pored velikih i često bezuspešnih borbi, život Drage Ljočić će ostati jedno od najboljih svedočanstava o tome kako su Žene u Srbiji bile tretirane u 19. veku.

I Google je jedne godine obeležio rođenje srpske lekarke Drage Ljočić, tako što joj je posvetio početnu stranu.