Štraus je svoje najlepše delo komponovao u čast Srbije! Nakon decenije zaborava, ponovo se čuje i to na bečkom dvoru!

Bio je početak 1846. godine i balska sezona u Beču, prestonici Austrijskog carstva, tek se zahuktavala. Svako ko je bio neko i nešto u tom delu Evrope, plesao je iz večeri u veče po bečkim dvorovima, a balovi su bili i prilika da se, između valcera, sklope poslovi, priča o politici, ostvare kontakti i čuju novosti.

Ipak, te konkretne večeri, glavna tema razgovora bila je samo jedna - Johan Štraus Mlađi, slavni kompozitor i nekrunisani "kralj valcera" spremao se da publici predstavi svoju novu kompoziciju.

Radoznalost je potpirivala i činjenica da se delo zvalo - Srpski kadril.

Prognani knez

Izradu kadrila je naručio knez Miloš Obrenović. Ovaj srpski vladar je, nakon svrgavanja sa vlasti u Beogradu 1839. godine, živeo u Beču, a od 1842. mu se tu pridružio i sin Mihailo, takođe prognan iz domovine. Obojica Obrenovića okupljala su oko sebe istomišljenike, ali i brojne učene Srbe na čelu sa Vukom Stefanovićem Karadžićem koji se čak sa porodicom uselio na jedan sprat kuće koju je knez Miloš kupio u austrijskoj prestonici. 

I Miloš i Mihailo neumorno su radili na povratku u Srbiju. Zato su često organizovali zabave i balove u Beču na kojima su se sastajali protivnici Karađorđevića prognani iz domovine, ugledni Srbi koji su u ovom gradu živeli, ali i svi Sloveni kojih je u to vreme, kažu izvori, u prestonici austrijskog carstva bilo oko 50 hiljada.  

Foto: Freepick

Upravo za jedan ovakav događaj knez Miloš je od Johana Štrausa Mlađeg tražio da komponuje “Srpski kadril”. 

Od Štrausa s ljubavlju

Ne zna se koliko je Obrenović platio Štrausu za delo. Pričalo se da je u pitanju bila poprilična suma dukata, ali i da knez nije žalio. Jedini uslov bio je da kompozicija u sebi mora da sadrži prepoznatljive taktove srpske muzike i da njome bude inspirisana. Tako je nastao “Srpski kadril” opus 14. 

Delo je prvi put izvedeno početkom 1846. na Slavenskom balu kojem su prisustvivali i Miloš i Mihailo Obrenović. Takvi balovi i inače su bili omiljeni među bečkom dijasporom, a u godinama nakon ovog prisustvovali su im Vuk Stefanović Karadžić, Mina Karadžić, Branko Radičević, Ivan Mažuranić… ali i mnoge strane diplomate, vojni zvaničnici, ugledni građani Austrije...

Foto: wikipedia

Upamćeno je da se kadril jako svideo svima, a pre svega Srbima. Zabeleženo je da je odmah posle bala, knez Miloš umnožio kompoziciju u 4 hiljade primeraka i razdelio je širom Evrope.

Ipak, vremenom, ova numera prestaje da se izvodi tokom balske sezone u Austriji, a gubi se i iz rasporeda koncerta. Zato danas ne znamo kako je zvučala originalna, orkestarska verzija. 

Tek mnogo deceniija kasnije, 1997. godine društvo “Johan Štraus” iz Beča zatražilo je podršku srpskih privrednika u Austriji za štampanje sabranih dela ovog kompozitora. Među njima se nalazio i “Srpski kadril”, a tragajući za istorijatom nastanka ove kompozicije otkrivena je i ova priča.

Oživela tradicija

Valja još pomenuti da u Beču nije oživeo samo “Srpski kadril”. Počev od 1998. u glavnom gradu Austrije ponovo je rođen i Slavenski bal, ovoga puta u novom ruhu. 

Nastavljajući tradiciju koja postoji još od 1846. Srpski centar u Beču već dve i po decenije organizuje Svetosavski bal, najprestižnije okupljanje srpske dijaspore u glavnom gradu Austrije. Ovaj događaj jedan je od samo 14 balova koji se održavaju u palati Hofburg i jedini inostrani.

Ono što organizatori sa ponosom ističu je da Svetosavski bal ima humanitarni karakter i da novac sakupljen na ovom događaju svake godine ide nekome kome je potreban. Na balu organizovanom 18. januara 2024. skupljena su sredstva za kupovinu kombija za decu sa Daunovim sindromom iz Banja Luke.

Zvanični program Svetosavskog bala danas povezuje dve kulture - srpsku i austrijsku. Na njemu ćete tako videti bečki valcer i srpske tradicionalne igre, operske arije, šansone, ali i moderne numere. 

Vrhunac večeri takođe slavi tradiciju. U ponoć, baš kao nekada, svi gosti bala pozvani su da izađu na podijum i zaigraju "Srpski kadril".