"Igraju šah sa ljudima!" Od mode, danas je ostala samo fraza, a evo kada i gde u Srbiji je odigrana prva partija!

Fraza koju često mnogi koriste u govoru glasi: "igraju šah sa ljudima", ne znajući da je nekada to zapravo bila prava moda.

Igranka u organizaciji Jevrejskog društva prekinuta je tačno u 23 sata, 16. januara 1932. godine, i studentski "džaz orkestar" prestao je da svira. Parket koncertne sale palate Reunion prekriven je ogromnim platnom "šahovskom tablom".

Zatim su u salu ušle kostimirane figure, mlada gospoda i dame iz jevrejskih prestoničkih porodica u kostimima svoje strane – beli u belim, crni u crnim, a kraljevi, kraljice, topovi i skakači u svojim obeležjima.

Gospoda su predstavljala kraljeve i skakače, a ostale figure – kraljice, lovce, topove i pešake presstavljale su mlade dame. Partija šaha sa živim figurama mogla je da počne.

Za ovu atrakciju uzeta je jedna čuvena stara šahovska partija, odigrana sada već pre skoro dva veka, između dve legende, Francuza Luj-Šarl de La Burdonea i Engleza Aleksandra MekDonela.

Foto: freepick.com

Za bele je igrao šahovski majstor Josif Ormaj, a za crne šahista Siniša Aćimović, dok je uvaženi beogradski advokat Jakov Ovadija, kako se onda govorilo "dirigovao“.

Žive figure kretale su se šahovski – lovci su išli dijagonalno, topovi pravo, pešaci po jedno polje. "Pojedene“ figure silazile su sa table pridružujući se gustim redovima kibicera koji su okruživali tablu.

Šahovska partija simbolično je predstavljala bitku na Kumanovu između srpske i truske vojske.
- Sultane, tvoje horde upadaju u moju zemlju! – izgovorio je beli kralj, objavljujući svojim prvim potezom, rat crnom.

Originalna partija La Burdonea i MekDonela dopunjena je sa nekoliko bezuticajnih poteza kako bi se sve figure imale priliku da se pokrenu.

Crni su na kraju morali da žrtvuju kraljicu i sultanu je objavljen šah-mat! Pobeda belih nakon 32 poteza pozdravljena je u sali uz ovacije.

Cela partija odigrana je uz pratnju studentskog džaz orkestra "Miki", koji je po uputstvima Ivana Brezovšeka, inače dirigenta opere Narodnog pozorišta, svirao za svaki potez figure odgovarajuću ariju: odlomke iz "Kavalerije rustikane“ za skakače, karakteristične marševe za pešake, pompezne melodije za kraljeve i kraljice.

Foto: Shutterstock

Nakon što je tabla uklonjena i žive figure u maršu napustile salu, nastavljena je igranka do duboko u noć.

Partije šaha sa živim figurama bile su evropska atrakcija i zabava 20-ih i 30-ih godina XX veka u Londonu, Berlinu, po Italiji pa čak i Sovjetskom Savezu. Ni Beograd nije zaostajao za ovom zabavom. Pre partije iz 1932. godine, partije šaha sa živim figurama izvedene su dva puta. Prvi put 1921. godine u Narodnom pozorištu – Manježu, a drugi 1926. u hotelu "Palas".

 

Interesovanje je uvek bilo veliko, a Beograđani raspoloženi da plate ulaznicu u iznosu od čak 30 dinara.

Za organizaciju ovih šahovskih predstava, kao i za popularizaciju šaha uopšte, najzaslužniji je bio Jakov Ovadija, ugledni beogradski advokat, autor prvog priručnika iz te oblasti – Šah, uputstvo za učenje ove igre, objavljene 1921. godine.

Pored ove, Ovadija je preveo, priredio i objavio još oko 15 publikacija sa tematikom šaha i rešavanja šahovskih problema.

Njegove zasluge su nemerljive, zahvaljujući njemu za šahovskom tablom sreli su se svetski velemajstori Bora Kostić i Milan Vidmar, u Beograd su došli mnogi velikani ove igre poput Geze Marocija, Žaka Mizesa, Vladimira Vukovića, Emanuela Laskera, Hansa Kmoha, Aleksandra Aljehina i Rudolfa Špilmana.

U gotovo svim svetskim šahovskim adresarima Srbija je bila zastupljena imenom Jakova Ovadije, a njegov potpis nalazio se i na povelji o osnivanju Svetske šahovske federacije (FIDE) u Parizu 1924. godine.

Svu svoju veliku ljubav, strast i želju za popularizacijom šaha često je plaćao zaradom iz svoje advokature, ali i novcem od nasledstva i sopstvenog imanja. Nažalost, pred kraj života bio je osiromašen a njegova sudbina tragična. Kao Jevrej nastradao je zajedno sa svojom porodicom u zločinačkom teroru nemačkih nacista krajem 1941. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.