ČUVENA MARIJA JE TREBALA DA GLUMI U NASTAVKU ŽIKINE DINASTIJE! Evo šta je glumica pričala o ulozi i zbog čega bi opet prihvatila istu!

Čuvena Marija iz kultnog filma "Žikina dinastija", Rialda Kadrić preminula je iznenada u 57. godini u Atini gde je živela.

Rialda se poslednjih godina nije pojavljivala u javnosti, a u jednom od poslednjih intervjua govorila je od nastavku "Žikine dinastije", koja je trebalo da se snimi tri decenije od prvog snimanja. 

Iz ove vizure, pre svega profesionalne, čini li vam se da se i humor u međuvremenu promenio?

Publika će se, izvesno, veoma obradovati što će posle duge pauze ponovo videti Rialdu Šebek (nekada Kadrić) u ulozi Marije. Jer, gluma nije postala njeno zanimanje. Završila je svetsku književnost, kasnije i master studije. Devedesetih se otisnula u London, odakle je za RTS slala kolumne i radio-priloge, a potom sarađivala sa Bi-Bi-Sijem i Glasom Amerike. Danas je veoma uspešan psihoterapeut, sa dugogodišnjim iskustvom. Vest o nastavku serijala zatekla ju je u Grčkoj, na odmoru.

- Ako gledamo šta se sada događa, onda uzroke treba tražiti u vremenu u kome ih nismo uočavali, ali su se tada stvarali. Moja junakinja Marija nema kontakt sa roditeljima zbog njihove opsednutosti prestižom, snobizmom, klišeima i lažnom egzistencijom. S druge strane je Žika Pavlović, koji u svojim poznim godinama odlazi da radi ponovo kao gastarbajter, što i simbolički nešto govori... Njegov "vodoinstalaterski" humor terapetski deluje na nas. Uostalom, i moj posao je sličan: psihoterapeuti su "vodoinstalateri" ljudske duše. Kroz Gidrin humor otkriveno je mnogo toga o našem porodičnom i društvenom životu. Dao nam je priliku da se sebi nasmejemo, ali i da se u sebe, nekako, zagledamo.

Da li je danas oštriji sukob među generacijama nego ranije?

- Ako tadašnja Marija nije mogla svojim roditeljima da kaže da je ostala u drugom stanju, očigledno je da su već u tom vremenu (koji mnogi smatraju mnogo boljim od ovoga sada) počeli da nestaju narativi: roditelji nisu mnogo razgovarali sa decom. Danas je još gore zbog toga što rapidni put ka digitalizaciji shvatamo kao otuđenje, umesto da prepoznamo pozitivne strane. Nije kriv internet što majka ostavlja svoje dete pred televizorom ili kompjuterom. Problem je što roditelji ne razgovaraju dovoljno sa decom. Marijini roditelji bili su, zapravo, protagonisti današnje lažne slike dobrostanja i jedne, čini mi se, bolesti srpskog društva: potrebe za prestižom. To se prepoznaje i po kontradiktornom odnosu prema Evropi. S jedne strane joj zavidimo i mrzimo je, a s druge želimo da joj pripadamo. U međuvremenu, izgubili smo autentičnost, umeće da živimo sa sobom i drugima, pa i članovima naše porodice.

Foto: youtube printscreen

Posle toliko godina prihvatili ste ulogu Marije?

- U životu prihvatam ono što za mene kreira pozitivno iskustvo. A to je, pre svega, komunikacija, rad s ljudima koje cenim i koji mi prijaju, izazivaju da stvaram nešto novo, učim i, naravno, da se sa njima mnogo smejem.