ANDRIĆ JE ZA BOŠNJAKE VEĆI ZLOTVOR OD HITLERA, A HANDKE SRPSKI OSVAJAČ! Nenad Kecmanović brutalno razobličio Sarajevo i Zagreb, OVO SE NE PROPUŠTA...

Može li išta da se dogodi u svetu, a da ne zavadi Bošnjake, Srbe i Hrvate u BiH?

Politika, naravno, prije svega, ali i Severni tok 2, antidoping sankcije, nemačka književnost ili bilo šta drugo što ih se ne tiče - postaje povod da prorade nacionalne podele i politički sukobi.

Kao da nemaju prečih briga.

Bilo je dovoljno da bude objavljeno da je jedan nemački pisac iz Austrije zaslužio da dobije Nobela za književnost pa da se u Bosni zakuva sve do "državnog" vrha.

Stranac, neupućen da je to naprosto način antagonističke koegzistencije tri naroda, pomislio bi da su "Bosanci" neki izuzetno kulturan narod, koji obožava književnost, mnogo čita, prevodi i piše, a ne po nepismenosti u vrhu evropske liste.

Dosledno tome, niko u Sarajevu nije ni pokušao da ospori Handkeove literarne vrednosti. Ali, šta mu vredi što mu Nobelov komitet priznaje genijalnost kad Baščaršija ima svoje kriterijume: "Bio je na Miloševićevoj sahrani u Požarevcu umesto na Alijinoj đenazi na Kovačima". A kompetentnu ocenu ličnosti i dela dala je NVO "Majke Srebrenice".

Handkeu za utehu, nije bolje prošao ni jedini domaći Nobelovac.

Ivo Andrić je bio baš po nacionalnom ključu: poreklom katolik, što znači i Hrvat, rodio se u Višegradu i uglavnom pisao o "muslimanskoj Bosni"; najduže živeo u Beogradu i ćirilicom pisao na srpskom jeziku.

U vreme bar službenog jugoslovenskog bratstva i jedinstva, a zatim bosanskog suživota i zajedništva, tri naroda su se otimala oko njega i vođene su silne književno-političke polemike na temu "čiji je Andrić".

Najzad, komunistička vlast je presudila da je "umetničko delo veliko baš zato što pripada svim narodima i narodnostima", ali Andrić je svojom pisanom oporukom SANU potvrdio da njegovo delo ipak pripada jedino srpskoj književnosti.

No, kao sjajan poznavalac lokalnih mentaliteta, Andrić je rečenicom da je u "Bosni tanka linija između ljubavi i mržnje" anticipirao lošu budućnost svoga dela u zavičaju.

Nakon decenija bosanske posesivne ljubavi prema njegovim romanima, jedan muslimanski učenjak napisao je da je "Andrićevo delo nanelo više štete Bosni nego sve osvajačke vojske tokom njene istorije." To otkriće je doživelo toliku popularnost u muslimanskim masama da su tek što je minuli građanski rat počeo, Zelene beretke porušile sve spomenike Andriću od Sarajeva do Drine.

Ali, Andrić je tu nepogodu ipak doživio posthumno, a Handke za života.

Zatim, Andrić je pisao o Bosni, a Handke ništa o njoj. Najzad, Andrić je bio ovdašnji srpski pisac, a Handke - austrijski odnosno nemački. Jedino što ih čini uporedivim jeste da su oba neosporno genijalni pisci, da su dobili najveće svetsko književno priznanje, te ih je popljuvala bosanska provincijska alaša, koja ni jednog ni drugog nije čitala.

Doduše, po "na Drini ćupriji" su neki bar hodali, a većina Handkeove knjige nije videla ni u knjižarskom izlogu. Handke, istina, nije upoređen sa brojnim okupatorima Bosne iz prošlosti, ali je tekstom "Pravda za Srbe" i odlaskom na sahranu Miloševiću, "ugrozio vitalni nacionalni interes bošnjačkog naroda u BiH".

DODIK, INCKU :"ŠTA CEŠ TI OVDE?"- INCKO:"JA SAM TITO OVDE"! Prijem u mitropoliji Dabrobosanskoj pokazao šta je u stvari BiH?!

I, kako i priliči jednoj ozbiljnoj državi, prvi je reagovao predsedavajući Predsjedništva BiH, lično.

Željko Komšić je uputio zvaničan državnički prekor Nobelovom komitetu i zbunio Šveđane. Ali. Dodik im je objasnio da se ovaj lažno predstavio u ime BiH i izrazio svoje čestitke.

Međutim, za Željkom su se poveli i regionalni književni eksperti u Prištini, Zagrebu, Podgorici, pa je izgledalo da će Handkeu obezbediti silnu negativnu reklamu na nemalom delu Balkana, što znači brze prevode, velike tiraže, masovnu čitanost.

Ipak, da li su njegovi romani i eseji u srpskom prevodu razgrabljeni sa knjižarskih rafova u Sarajevu, Zagrebu i Prištini na njima još uvek čitljivom jeziku?! Da li su Komšić i Džaferović bar po pola pročitali makar jednu od Handkeovih knjiga? Da li je ijedan od onih što su protestovali pred Švedskom ambasadom potražio inkriminisani esej "Pravda za Srbe"?

(VIDEO) PLEME VASOJEVIĆI PEŠKE IDE KA BERANAMA! Odlučni su u odbrani svetinja, KOLONI NEMA KRAJA!

Ako ne u NVO "Majke Srebrenice", da li se neko u Ministarstvu vanjskih i evropskih poslova u Zagrebu setio da nobelovac postaje pisac koji je već prethodno prevođen na desetine jezika i visoko cenjen kod kritike i čitalaca?

Četiri puta - "ne".

Pored brojnih pisaca i javnih intelektualaca u svijetu i kod nas, koji nisu propustili priliku da nešto kažu za ili protiv Handkea iz političkog rakursa, javio se Salman Ruždi.

Foto: Printskrin

Valjda još u strahu od fetve ajatolaha iz Koma zbog šiitske interepretacije "Satanskih stihova", on je bosanske muslimane uzeo u zaštitu od Handkea.

No nisu mnogo bolji ni oni koji Handkea brane odvajanjem njegovog dela od njegovog moralnog stava, pa treba zaviriti šta se krije iza globalno koordinisane stigmatizacije srpskog naroda.

Nije li sve neka politika, Nobelova nagrada nije izuzetak. Handke je ipak sigurno ne bi dobio početkom '90-ih, koliko god da je još tada bio zaslužio, a žiri bio nezavisan. Bilo je to vreme kada su Nobelovu nagradu za mir, koja se istina dodeljuje po drugačijoj proceduri i na drugom mestu, dobijali Ahtisari, Gor i Obama.

Ahtisari je nagradu dobio, pored ostalog, i zato što je razradio koncept secesije Kosova. Al Gor je prihvatio kao dio kompenzacije za ustupljenu izbornu pobedu Džordžu Bušu, junioru.

RAMA TUŽIO HARADINAJA ZBOG KLEVETE! Traži obeštećenje, jer su mu povređeni čast, ugled i dostojanstvo!

A Obama je svoju zaradio pre nego što je i stupio na dužnost šefa države, u znak podrške prvom afroamerikancu na čelu supersile u kojoj su, moja generacija se seća, crnce šutirali naglavačke iz gradskog prevoza u Dalasu, predviđenog samo za belce.

Elem, ovogodišnji Nobel za Handkea, ipak ukazuje da se u svijetu nešto politički promenilo, i za njega i za Srbe.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.