(FOTO) DEČAK IZ SIBIRSKE DIVLJINE ĆE NASLEDITI PUTINA! Kako je odrastanje u bespućima tajge odredilo karakter čoveka za kojeg kažu da će biti SLEDEĆI PREDSEDNIK RUSIJE!

Kažu da sve kreće iz detinjstva. Naše navike, sklonosti, karakter. Detinjstvo i mladost Sergej Šojgu, ruski ministar odbrane i jedan od najozbiljnijih kandidata za nalsednika predsednika Vladimira Putina, proveo je u Sibiru. Prvo u rodnom Čadanu u južnosibirskoj republici Tuva, malom gradu podignutom na mestu starog manastira. Zatim na velikim sibirskim gradilištima, gde je građena budućnost velike zemlje

To dvoje odredilo je i njegovu sudbinu - ljubav prema rodnom kraju sa revnom istorijom i željom da ovoj zemlji da novi život. I sada, živeći daleko od Sibira i radeći ključne državne poslove, Sergej Šojgu i dalje razmišlja i oseća se kao Sibirac. 

Kad pritisnu državne brige i danas se povlači u rodni kraj. Tamo, u dalekoj tajgi na obalama sibirske reke nalazi duševni mir.

 - U Sibiru je prošlo jedno od najboljih razdoblja mog života. Tamo sam odrastao, upoznao mnoge divne ljude o kojima mogu u nedogleda da pričam. Za mene, slika Sibira nije  apstraktna, već ima ime i prezime. I danas sam zahvalan ljudima sa kojima me je sudbina spojila i od kojih sam puno naučio. Sibirci imaju poseban karakter, koji se ogleda u posebnom načinu života u teškim klimatskim uslovima, poseban odnos prema prirodi, sopstvenoj sudbini, tuzi i radostima. Kad razmišljam o tome šta je sibirski čovek, uvek se sećam jedne priče. Pre mnogo godina u jednom od gradova na Jeniseju pokazali su mi ostatke jedinog drvenog tankera, kako mi je rečeno, prvog na svetu za prevoz naftnih derivata po reci. Gradili su ga prognanici - oni koji su ovde služili kazne. Oni su učinili takvo čudo golim rukama. Da, ti ljudi nisu došli po svojoj slobodnoj volji, već su postali Sibirci. Neki od njih ostali su u Sibiru. Ostali ovde, odgajali djecu - objašnjava Šojgu.

Foto: Reuters

On kao primer sibirskog karaktera navodi i sudbinu čoveka koga Tuvani pamte pod imenom Kara-Sal - Crna brada, a Rusi uglavnom kao Vladimira Mozgalevskog.

- Bio je unuk poznatog decembriste, a rođen je i odrastao u Sibiru. U drugoj polovini XIX veka njegovi roditelji su se preselili u Krasnojarsk. Očekivalo se da dobro obrazhovnai mladić  u Sankt Peterburgu napravi karijeru. Ali umesto toga, Mozgalevski i njegov brat odlaze u zabiti Tuve, gde pomažu nomadima da savladaju tajne poljoprivrede, koje ranije nisu poznavali, leče Tuvane, uče decu da čitaju i pišu. Braća Mozgalevski doveli su sa sobom potpuno drugačiji život. Zar ovo nije manifestacija sibirskog karaktera? O ovome bih mogao nadugačko da pričam... - kaže Šojgu.

Foto: Tanjug/AP

Njegovo detinjstvo je, dodaje, bila beskrajna žeđ za avanturama.

- Da li vam je ikad palo na pamet da prelazite reku preko ledenih santi? Mi smo prešli. Preko Jeniseja. Ili da na minus četrdeset napolju odete u planine? Samo iz radoznalosti. Ili da jašete kamilu? Tokom prelaska preko reke pastiri su ostavili jedan broj deva da pasu na obali. Zar vam nije zanimljivo da naučite da jašete kamilu? Koji dečak će to odbiti? Tako smo iskoristili trenutak. U početku je bilo zastrašujuće. Jeste li videli kako se kamila diže? Diže se sa zadnjih nogu i oseća se kao da će vas baciti. Ali uspeli smo. Tako sam naučio da jašem deve, čak i bez sedla. I nakon petog razreda odveden sam u prvu arheološku ekspediciju. Ali to više nije bila dečja zabava - tamo sam naučio da radim, dobio sam ozbiljne žuljeve. Svi su popucali, a moji stariji drugovi su pomešali kiselu pavlaku sa solju i mazali mi dlanove. Strašno me bolelo. Ali, pomoglo je! Pokazalo se da ova smeša dezinfikuje, omekšava kožu i sprečava da se rane gnoje. Pismeni su bili momci.

Od tada, kaže, nikada nije izgubio interes za arheologiju. Zahvaljujući tome, mnogo toga je učinjeno na lokalitetima u Sibiru. Ipak, sticajem okolnosti, nije otišao na arheologu, već na građevinarstvo. 

- Imamo problem slabe nasleljenosti Sibira. Ogromni prostori su prazni, ljudi odlaze. I šta ovde može da privuče ljude? Pre svega, uslovi života koje mi moramo da stvorimo. Moramo pored Urala, da stvorimo veliki finansijski i industrijski centar, koji će dati snažan podsticaj razvoju sibirskih i dalekih istočnih regija - objašnjava Šojgu.

Šojgu je i na čelu Ruskog geografskog društva koje u u vreme Vladimira Putina doživelo renesansu. Putin je i predsednik Upravnog odbora društva. Geografija ga je uvek, kaže, zanimala, ali i uvek je vboleo da putuje. 

- Ali ne toliko da vidim Keopsovu piramidu ili Ajfelov toranaj, već divljinu. Na primer, da posetim masiv Mongun Tajga na Altaju gde možete sresti snežnog leoparda.

Šojgu otkriva i da voli da crta, a i to je jedan od darova koji je otkrio u detinjstvu i vremenog ga nije zapostavio.