(VIDEO) ZASTRAŠUJUĆA ISTINA! KO JE BIO STVARNA META, DA LI BAŠ HITLER?! Saveznici su mogli da okončaju rat još 1943. - EVO ZAŠTO NISU...
Podeli vest
Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943. godine? Kada govorimo o Drugom svetskom ratu, alternativna istorija i mogući ishodi su nezaobilazna tema. Kašnjenja u izvođenju operacija, „pogrešne" odluke jedne i druge strane.
Zbog čega Francuska i Britanija nisu uništile Hitlera 1938.? Zbog čega Francuska i Britanija nisu napale Hitlera 1939.?
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
30.04.2020
14:31
Zbog čega Hitler nije uništio Britaniju 1940.?
Pitanja se mogu nizati u beskonačnost. Međutim kada govorimo o periodu kada je rat bio u poodmakloj fazi i kada je antifašistička koalicija delovala sinergično, otvarana su brojna pitanja o nekim realnim mogućim ishodištima Drugog svetskog rata.
Jedna od takvih operacija koja je indikator da je od druge polovine 1943. slom Nemačke bio fingiran je poznata bombarderska operacija „Gomora".
Zastrašujuća do tada, neviđena bombarderska kampanja koja je počela 27. jula 1943. trajala je osam dana i sedam noći. U čitavoj operaciji učestvovalo je više od 3.000 bombardera.
Snovi Artura Harisa o „oluji koju će Nemačka požnjeti" ostvareni su u punom smislu te reči. Vatrena stihija koja je održavana toplim vremenom i neprekidnim bombardovanjem ubila je od 42 hiljada ljudi a ranila preko 120 hiljada.
Hamburg je bio paralisan grad. Zbog primene sistema „prozor" Saveznici su omeli nemačke radare i pretrpeli minimalne gubitke, svega oko 12 aviona.
Dvanaest aviona sa više od 40.000 pobijenih Nemaca i paralisani Habmurg. Čini se kao vrlo efikasna misija.
U posleratnom dokumentarcu Tajni rat, bivši nemački ministar naoružanja Albert Šper je izjavio: „Ostali smo prilično iznenađeni kad je prvi put bombardovan Hamburg jer ste koristili neke nove aparate (countermeasure) koji su sprečavali našu PVO da uoči vaše bombardere.
Zbog toga ste imali dosta uspeha, a ovi napadi na Hamburg su se ponovili nekoliko puta, i svaki put uspeh je bio sve veći a naše očajanje sve dublje, pa sam tada na sastanku u Ministarstvu ratnog vazduhoplovstva rekao da ćemo doživeti kolaps ukoliko ponovite ove uspehe u još četiri ili pet nemačkih gradova."
Da li je moguće da Saveznici nisu znali za katastrofalne posledice bombarderske misije i da sa nekoliko takvih misija mogu da bace nemačku pozadinu na kolena?
Šanse su gotovo nikakve, s obzirom da se posle rata razotrkilo da su neki nemački visoki obaveštajni oficiri sarađivali sa britanskom obaveštajnom službom.
Čak i ako dodamo nekoliko razarajućih bombardovanja (u smislu civilnih žrtava) ništa se nije moglo uporediti sa bombardovanjem Hamburga.
Da Saveznicima ubijanje civila nije predstavljalo moralnu prepreku u dobijanju rata govore nam i bombardovanja Japana ali i bombardovanje Drezdena koji na samom kraju rata nije bio grad od strateške važnosti.
Iz sovjetske perspektive, Saveznici su mogli da urade mnogo više na dobijanju Trećeg rajha a po nekim istoričarima i analitičarima pravi razlog zbog čega Saveznici nisu napravili „magičnih četiri do pet Gomora" predstavljalo je ponovnu podelu sveta.
U trenutku kada je operacija bila izvršena, Saveznici su tek počinjali svoja iskrcavanja na jugu Italije odakle nisu mogli da uzmu „svoj" deo Evrope u novoplaniranoj podeli sveta.
Jedina kopnena sila koja je mogla da iskoristi slom nemačke pozadine bila je Crvena Armija.
Prema ovoj verziji, slične bombarderske misije sa istim ciljem nisu sprovođenjene jer je poraz Nemačke od tog trenutka bio fingiran.
Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943.?
Ako izračunamo koliko je bombarderskih misija izvedeno sa ciljem uništenja industrijskih objekata, brana, ili kao podrška kopnenim trupama Saveznika, dolazi se do vrlo jednostavne kalkulacije da su Saveznici mogli da ponove vrlo lako operaciju „Gomora" ne pet puta kao što je Šper tvrdio već sto puta i više od toga.
Artur Haris je u nekoliko navrata izjavio da za njega ne postoje moralne prepreke ukoliko će one sačuvati živote britanskih vojnika. Nakon operacije Gomora, Artur Haris je rekao ser Čarlsu Portalu, da će do aprila meseca 1944. baciti Nemačku na kolena sa ovakvim misijama.
Očito je da Artur Haris nije imao šire političke kontekste kao njegov pretpostavljeni Vinston Čerčil kada je razmišljao o bržoj i potpunoj pobedi sa konceptom operacije „Gomora".
Verzija o ponovnoj podeli sveta ne može se olako odbaciti. Da su Saveznici 1943. bacili nemačku pozadinu na kolena, Crvena Armija bi jedina eksploatisala uspeh i imala perspektivu da proširi komunizam zapadnije od granica do kojih je došla na kraju rata, čime bi Sovjetski Savez stekao veliku prednost u posleratnoj podeli sveta.
Umesto toga, poraz Nemačke je fingiran jer iz Italije nije moglo biti govora o nikakvom strategijskom nastupanju savezničkih armija, što je tek bilo moguće nakon operacije „Overlord" nakon koje je ponovna podela sveta bila moguća.
Takođe, fingiranje kraja rata dovodi se u vezu sa iznurivanjem budućeg ideološkog neprijatelja koji je pretrpeo još nekoliko miliona ubijenih vojnika i civila kao posledice prolongiranja ratnih dejstava.
Naravno u potpunosti se ne može sagledati perspektiva razvoja događaja u slučaju da su se Saveznici odlučili na takav korak 1943-1944 usled brojnih unutrašnjih sila u Nemačkoj, mogućih separatnih primirja usled „opasnosti" sa Istoka, ali nam svakako govore da je sa čisto vojne tačke gledišta rat mogao biti završen znatno ranije.
Analize prošlosti omogućavaju nam da perspektivnije sagledamo vojne operacije u modernom ratovanju koje su isto tako projekat političke volje i ekonomskih interesa.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
Rusija planira masovne ofanzive na Herson, Zaporožje i Donjecku oblast, dok Ukrajina jača mobilizaciju i priprema odbranu uz pomoć zapadnog naoružanja. S obzirom na najave ruskih stratega i ukrajinske planove, 2025. godina mogla bi odrediti dalji tok rata – dovesti do kompromisa ili do još krvavije faze sukoba.
Predsednik Džo Bajden priprema se da zabrani bušenje naftnih i gasnih bušotina na više od 250 miliona hektara priobalnih područja na pacifičkoj i atlantskoj obali SAD, prenosi Blumberg pozivajući se na izvore iz administracije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je lideru Slobodarske partije Austrije (FPO) Herbertu Kiklu za dobijanje mandata za formiranje nove Vlade Republike Austrije.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković reagovao je na pisanje "Danasa" povodom dodele rednog broja Srpskoj listi za izbore na Kosovu i Metohiji.
Dejan Petar Zlatanović, poznat po pozivima na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kriminalizuje srpskog predsednika u emisiji kod opozicionog voditelja Aleksandra Dikića i priziva atentat.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su analitičar Veljko Jovanović, član GO Srpska napredne stranke Zoran Babić i Sava Stambolić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorilo o pokušaju obmanje građana od strane Arhiva javnih skupova i medija Dragana Šolaka, ali i zloupotrebi dece na njegovim televizijama.
Generalni direktor "Srbija Gas" Dušan Bajatović gostujući na Informer TV govorio je o najavljenim sankcijama NIS-u od strane Sjedinjenih Američkih država.
Gost Info dana na Informer televiziji bio je narodni poslanik Nebojša Bakarec koji je, između ostalog, prokomentarisao podkast "DLZ", koji je nazvao sredstvom za širenje ekstremizma i mržnje. Takođe, istakao je fantastične rezultate koje je Srbija postigla tokom 2024. godine, naglašavajući ulogu predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Srpske napredne stranke u ostvarivanju tih uspeha.
Posle večernje liturgije ispred crkve Svetog Đorđa u Užicu sveštenici i predstavnici lokalne samouprave uz prisustvo velikog broja građana zapalili su badnjak, a ceremonija je ispraćena uz trubače, pa se zaigralo i kolo.
Božićni post završava se večeras, a sam post, kao duhovna praksa, mnogo je više od uzdržavanja određene hrane, a sveštenik Predrag Popović otkriva da li je greh ukoliko par večeras ima intimni odnos.
Zemljotres magnitude 3.4 stepena po Rihterovoj skali zabeležen je večeras u 20.22 časa na području Kosova i Metohije, sa epicentrom u okolini Prizrena.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se danas dogodila u Zaklopači kod Kraljeva povređene su tri osobe. Vozač kamiona zadobio je teške povrede, dok su vozač autobusa i jedna putnica lakše povređeni.
Saša Milosavljević, osumnjičen za ubistvo vlasnika kafane "Krug" u Jagodini Dejana M. posle zločina uspeo je da se skloni, ali su se specijalci ubrzo uputili ka njegovom skrovištu.
Pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice likvidirali su u Jagodini Sašu Milosavljevića, koji je ubio vlasnika kafane, a drugog muškarca teško ranio.
Nikola Jović pokazao je da zaslužuje veću ulogu u timu Majamija! Mladi Srbin blistao je na parketu u regularnom delu utakmice protiv Sakramenta, ali je njegov trud na kraju ostao u senci lude završnice i katastrofalnih grešaka saigrača u produžecima.
Kapiten Fiorentine i italijanski reprezentativac Davide Astori, rođen 7. januara 1987. godine, a preminuo je 4. marta 2018. godine u hotelskoj sobi u Udinama, dan pred utakmicu protiv Udinezea. Smrt je nastala zbog srčanog zastoja izazvanog aritmijom i kardiomiopatijom.
Mnogi poznati glumci među kojima su Đuza Stojiljković, Danica Maksimović i braća Dragan i Pepi Laković pozajmljivali su glasove lutkama u emisiji "Laku noć, deco".
Neki od glumaca iz kultne serije "Metla bez drške" danas imaju potpuno drugačija zanimanja - od vodeće pozicije u IT kompaniji do muzičke karijere i života u Australiji.
Minja Subota je inspiraciju za stvaranje "Muzičkog tobogana" pronašao u Evroviziji, a u toj emisiji nastupali su Zdravko Čolić, Dženan Lončarević, Nataša Bekvalac i mnogi drugi.
Publika često sa posebnom pažnjom prati decu koja se pojavljuju na ekranu. Neka od njih nastavila su da grade glumačke karijere, dok su se druga odlučila za potpuno drugačije profesije.
Venera, planeta koja simbolizuje ljubav, ušla je u znak Riba, gde će se zadržati do 4. februara. Venera predstavlja način na koji volimo ali i doživljavamo ljubav. Venera u Ribama će prijati Ribama, Rakovima i Škorpijama, tako da mogu da dožive filmsku ljubav.
Dragomir Despić Desingerica gostovao je u jednom podkastu, a tom prilikom je progovorio o svom privatnom životu, odnosu sa ženom Nevenom, ali i o njihovoj ćerki.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.