Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943. godine? Kada govorimo o Drugom svetskom ratu, alternativna istorija i mogući ishodi su nezaobilazna tema. Kašnjenja u izvođenju operacija, „pogrešne" odluke jedne i druge strane.
Zbog čega Francuska i Britanija nisu uništile Hitlera 1938.? Zbog čega Francuska i Britanija nisu napale Hitlera 1939.? Zbog čega Hitler nije uništio Britaniju 1940.?
Pitanja se mogu nizati u beskonačnost. Međutim kada govorimo o periodu kada je rat bio u poodmakloj fazi i kada je antifašistička koalicija delovala sinergično, otvarana su brojna pitanja o nekim realnim mogućim ishodištima Drugog svetskog rata.
Jedna od takvih operacija koja je indikator da je od druge polovine 1943. slom Nemačke bio fingiran je poznata bombarderska operacija „Gomora".
Zastrašujuća do tada, neviđena bombarderska kampanja koja je počela 27. jula 1943. trajala je osam dana i sedam noći. U čitavoj operaciji učestvovalo je više od 3.000 bombardera.
Snovi Artura Harisa o „oluji koju će Nemačka požnjeti" ostvareni su u punom smislu te reči. Vatrena stihija koja je održavana toplim vremenom i neprekidnim bombardovanjem ubila je od 42 hiljada ljudi a ranila preko 120 hiljada.
Hamburg je bio paralisan grad. Zbog primene sistema „prozor" Saveznici su omeli nemačke radare i pretrpeli minimalne gubitke, svega oko 12 aviona.
Dvanaest aviona sa više od 40.000 pobijenih Nemaca i paralisani Habmurg. Čini se kao vrlo efikasna misija.
U posleratnom dokumentarcu Tajni rat, bivši nemački ministar naoružanja Albert Šper je izjavio: „Ostali smo prilično iznenađeni kad je prvi put bombardovan Hamburg jer ste koristili neke nove aparate (countermeasure) koji su sprečavali našu PVO da uoči vaše bombardere.
Zbog toga ste imali dosta uspeha, a ovi napadi na Hamburg su se ponovili nekoliko puta, i svaki put uspeh je bio sve veći a naše očajanje sve dublje, pa sam tada na sastanku u Ministarstvu ratnog vazduhoplovstva rekao da ćemo doživeti kolaps ukoliko ponovite ove uspehe u još četiri ili pet nemačkih gradova."
Da li je moguće da Saveznici nisu znali za katastrofalne posledice bombarderske misije i da sa nekoliko takvih misija mogu da bace nemačku pozadinu na kolena?
Šanse su gotovo nikakve, s obzirom da se posle rata razotrkilo da su neki nemački visoki obaveštajni oficiri sarađivali sa britanskom obaveštajnom službom.
Čak i ako dodamo nekoliko razarajućih bombardovanja (u smislu civilnih žrtava) ništa se nije moglo uporediti sa bombardovanjem Hamburga.
Da Saveznicima ubijanje civila nije predstavljalo moralnu prepreku u dobijanju rata govore nam i bombardovanja Japana ali i bombardovanje Drezdena koji na samom kraju rata nije bio grad od strateške važnosti.
Iz sovjetske perspektive, Saveznici su mogli da urade mnogo više na dobijanju Trećeg rajha a po nekim istoričarima i analitičarima pravi razlog zbog čega Saveznici nisu napravili „magičnih četiri do pet Gomora" predstavljalo je ponovnu podelu sveta.
U trenutku kada je operacija bila izvršena, Saveznici su tek počinjali svoja iskrcavanja na jugu Italije odakle nisu mogli da uzmu „svoj" deo Evrope u novoplaniranoj podeli sveta.
Jedina kopnena sila koja je mogla da iskoristi slom nemačke pozadine bila je Crvena Armija.
Prema ovoj verziji, slične bombarderske misije sa istim ciljem nisu sprovođenjene jer je poraz Nemačke od tog trenutka bio fingiran.
Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943.?
Ako izračunamo koliko je bombarderskih misija izvedeno sa ciljem uništenja industrijskih objekata, brana, ili kao podrška kopnenim trupama Saveznika, dolazi se do vrlo jednostavne kalkulacije da su Saveznici mogli da ponove vrlo lako operaciju „Gomora" ne pet puta kao što je Šper tvrdio već sto puta i više od toga.
Artur Haris je u nekoliko navrata izjavio da za njega ne postoje moralne prepreke ukoliko će one sačuvati živote britanskih vojnika. Nakon operacije Gomora, Artur Haris je rekao ser Čarlsu Portalu, da će do aprila meseca 1944. baciti Nemačku na kolena sa ovakvim misijama.
Očito je da Artur Haris nije imao šire političke kontekste kao njegov pretpostavljeni Vinston Čerčil kada je razmišljao o bržoj i potpunoj pobedi sa konceptom operacije „Gomora".
Verzija o ponovnoj podeli sveta ne može se olako odbaciti. Da su Saveznici 1943. bacili nemačku pozadinu na kolena, Crvena Armija bi jedina eksploatisala uspeh i imala perspektivu da proširi komunizam zapadnije od granica do kojih je došla na kraju rata, čime bi Sovjetski Savez stekao veliku prednost u posleratnoj podeli sveta.
Umesto toga, poraz Nemačke je fingiran jer iz Italije nije moglo biti govora o nikakvom strategijskom nastupanju savezničkih armija, što je tek bilo moguće nakon operacije „Overlord" nakon koje je ponovna podela sveta bila moguća.
Takođe, fingiranje kraja rata dovodi se u vezu sa iznurivanjem budućeg ideološkog neprijatelja koji je pretrpeo još nekoliko miliona ubijenih vojnika i civila kao posledice prolongiranja ratnih dejstava.
Naravno u potpunosti se ne može sagledati perspektiva razvoja događaja u slučaju da su se Saveznici odlučili na takav korak 1943-1944 usled brojnih unutrašnjih sila u Nemačkoj, mogućih separatnih primirja usled „opasnosti" sa Istoka, ali nam svakako govore da je sa čisto vojne tačke gledišta rat mogao biti završen znatno ranije.
Analize prošlosti omogućavaju nam da perspektivnije sagledamo vojne operacije u modernom ratovanju koje su isto tako projekat političke volje i ekonomskih interesa.
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
Blokderska NVO ''CRTA'' objavila je da sutra predstavlja, verovali ili ne, izveštaj o dosadašnjem toku kampanje. Jasno je reč o još jednoj blokaderskoj obmani naroda.
Aleksandar Vučić, nosilac SNS "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" prvi je favorit za budućeg premijera Srbije nakon vanrednih parlamentarnih izbora 25. oktobra, pokazuju najnovije kvote koje su izbacile domaće kladionice.
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) dostavila je našoj redakciji blokaderski materijal za trenige koje drže svojima uoči održavanja izbora 25. oktobra.
Član Predsedništva SNS Nebojša Bakarec objavio je pregled dosadašnjih televizijskih duela predstavnika SNS sa kandidatima opozicije i tzv. studentske liste.
Aleksanar Vučić, kandidat za premijera liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" poručio okupljenom narodu na velikom mitingu u Pančevu da je ponosan što je bio među onima koji su sprečili dobro organizovanu i spolja finansiranu obojenu revoluciju u Srbiji.
Aleksanar Vučić, kandidat za premijera liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" ocenio je na skupu u Pančevu da je takozvana Studentska lista najstarija od svih koje se takmiče na izborima 25. oktobra.
Nova takmičarka Exatlona, Mila Ivanovski, otvorila je dušu pred saigračima iz Crvenog tima i otkrila nepoznate detalje o svom privatnom životu i porodici.
Na autoputu na deonici Sedlari – Debelo brdo – Rogačica će od 9. do 10. i od 12. do 14. oktobra od 7 do 19 časova zbog radova biti obustavljen saobraćaj.
Novo železničko stajalište na novosadskom Rumenačkom putu u Novom Sadu, u neposrednoj blizini kružnog toka, u potpunosti je završeno i od danas prima putnike.
Nakon saslušanja u Osnovnom državnom tužilaštvu u Podgorici određeno je zadržavanje do 72 sata policajcu M.H. zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici.
Jeziva saobraćajna nesreća dogodila se danas oko 14.30 časova na glavnom putu Mostar–Čitluk, u mestu Miljkovići, a u sudaru automobila i motocikla poginuo je 48-godišnji motociklista, dok se njegova 46-godišnja saputnica nalazi u izuzetno teškom stanju.
Javno tužilaštvo zatražilo je kaznu doživotnog zatvora za Trajka Bojkovskog (25) iz Starog Nagoričana kod Kumanova, optuženog za jeziva ubistva četiri nemoćne starice i dva pokušaja ubistva, koja je, kako tvrdi tužilac, počinio radi zadovoljenja bolesnih seksualnih nagona nad mrtvim telima.
Turski glumac Fejaz Duman, poznat domaćoj publici po ulozi u seriji "Žena" i reditelj Tunč Davut bili su gosti manifestacije Dani turskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci sa ostvarenjem "Posečeno drvo”, kandidatom za Oskara za najbolji međunarodni film.
Holivudska glumica Konstans Zimer, zvezda popularnih serija "Svita", "Nerealno" i projekta "Ljubavna priča", šokirala je javnost i fanove širom sveta priznanjem da se u potpunoj tajnosti, poslednjih sedam meseci, borila sa rakom dojke.
Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 23. do 31. oktobra, pod sloganom "Reči grade svet", u halama Beogradskog sajma, najavili su danas organizatori.
Datura, u narodu poznata kao tatula, jedna je od najotrovnijih biljaka koja može da se pojavi u srpskim dvorištima, baštama i na zapuštenim parcelama. Mnogi je imaju u blizini ograde, a da toga nisu ni svesni.
Manekenka Ema Tin zapalila je crveni tepih u Londonu u replici čuvene gole haljine Kejt Mos iz 1993. godine, odajući počast kultnom modnom trenutku devedesetih.
Letenje isključivo sa ručnim prtljagom pruža veliku slobodu, ali pogrešne procene tokom pakovanja mogu stvoriti ozbiljne komplikacije i pre samog ukrcavanja.
Pevačica Svetlana Ceca Ražnatović pojavila se na jednom prestoničkom događaju u glamuroznom izdanju, a stajlingom vrednim oko 20.000 evra privukla je veliku pažnju prisutnih.
Pevačica Nadica Ademov otkrila je da je svojevremeno doživela neprijatno iznenađenje, kada je pesmu koju je ona platila snimila njena koleginica Rada Manojlović.
Danas se navršava prva godišnjica od smrti pevača Halida Bešlića, a na pomenu se nije pojavio niko od poznatih, dok su samo dve njegove koleginice na društvenim mrežama podelile objavu posvećenu njemu.
Frizer pevačice Cece Ražnatović, Stevan Radivojević, proslavio je juče rođendan u restoranu u centru Beograda, a sada je na Instagramu objavio snimke i pokazao ko se sve latio mikrofona.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.