Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943. godine? Kada govorimo o Drugom svetskom ratu, alternativna istorija i mogući ishodi su nezaobilazna tema. Kašnjenja u izvođenju operacija, „pogrešne" odluke jedne i druge strane.
Zbog čega Francuska i Britanija nisu uništile Hitlera 1938.? Zbog čega Francuska i Britanija nisu napale Hitlera 1939.? Zbog čega Hitler nije uništio Britaniju 1940.?
Pitanja se mogu nizati u beskonačnost. Međutim kada govorimo o periodu kada je rat bio u poodmakloj fazi i kada je antifašistička koalicija delovala sinergično, otvarana su brojna pitanja o nekim realnim mogućim ishodištima Drugog svetskog rata.
Jedna od takvih operacija koja je indikator da je od druge polovine 1943. slom Nemačke bio fingiran je poznata bombarderska operacija „Gomora".
Zastrašujuća do tada, neviđena bombarderska kampanja koja je počela 27. jula 1943. trajala je osam dana i sedam noći. U čitavoj operaciji učestvovalo je više od 3.000 bombardera.
Snovi Artura Harisa o „oluji koju će Nemačka požnjeti" ostvareni su u punom smislu te reči. Vatrena stihija koja je održavana toplim vremenom i neprekidnim bombardovanjem ubila je od 42 hiljada ljudi a ranila preko 120 hiljada.
Hamburg je bio paralisan grad. Zbog primene sistema „prozor" Saveznici su omeli nemačke radare i pretrpeli minimalne gubitke, svega oko 12 aviona.
Dvanaest aviona sa više od 40.000 pobijenih Nemaca i paralisani Habmurg. Čini se kao vrlo efikasna misija.
U posleratnom dokumentarcu Tajni rat, bivši nemački ministar naoružanja Albert Šper je izjavio: „Ostali smo prilično iznenađeni kad je prvi put bombardovan Hamburg jer ste koristili neke nove aparate (countermeasure) koji su sprečavali našu PVO da uoči vaše bombardere.
Zbog toga ste imali dosta uspeha, a ovi napadi na Hamburg su se ponovili nekoliko puta, i svaki put uspeh je bio sve veći a naše očajanje sve dublje, pa sam tada na sastanku u Ministarstvu ratnog vazduhoplovstva rekao da ćemo doživeti kolaps ukoliko ponovite ove uspehe u još četiri ili pet nemačkih gradova."
Da li je moguće da Saveznici nisu znali za katastrofalne posledice bombarderske misije i da sa nekoliko takvih misija mogu da bace nemačku pozadinu na kolena?
Šanse su gotovo nikakve, s obzirom da se posle rata razotrkilo da su neki nemački visoki obaveštajni oficiri sarađivali sa britanskom obaveštajnom službom.
Čak i ako dodamo nekoliko razarajućih bombardovanja (u smislu civilnih žrtava) ništa se nije moglo uporediti sa bombardovanjem Hamburga.
Da Saveznicima ubijanje civila nije predstavljalo moralnu prepreku u dobijanju rata govore nam i bombardovanja Japana ali i bombardovanje Drezdena koji na samom kraju rata nije bio grad od strateške važnosti.
Iz sovjetske perspektive, Saveznici su mogli da urade mnogo više na dobijanju Trećeg rajha a po nekim istoričarima i analitičarima pravi razlog zbog čega Saveznici nisu napravili „magičnih četiri do pet Gomora" predstavljalo je ponovnu podelu sveta.
U trenutku kada je operacija bila izvršena, Saveznici su tek počinjali svoja iskrcavanja na jugu Italije odakle nisu mogli da uzmu „svoj" deo Evrope u novoplaniranoj podeli sveta.
Jedina kopnena sila koja je mogla da iskoristi slom nemačke pozadine bila je Crvena Armija.
Prema ovoj verziji, slične bombarderske misije sa istim ciljem nisu sprovođenjene jer je poraz Nemačke od tog trenutka bio fingiran.
Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943.?
Ako izračunamo koliko je bombarderskih misija izvedeno sa ciljem uništenja industrijskih objekata, brana, ili kao podrška kopnenim trupama Saveznika, dolazi se do vrlo jednostavne kalkulacije da su Saveznici mogli da ponove vrlo lako operaciju „Gomora" ne pet puta kao što je Šper tvrdio već sto puta i više od toga.
Artur Haris je u nekoliko navrata izjavio da za njega ne postoje moralne prepreke ukoliko će one sačuvati živote britanskih vojnika. Nakon operacije Gomora, Artur Haris je rekao ser Čarlsu Portalu, da će do aprila meseca 1944. baciti Nemačku na kolena sa ovakvim misijama.
Očito je da Artur Haris nije imao šire političke kontekste kao njegov pretpostavljeni Vinston Čerčil kada je razmišljao o bržoj i potpunoj pobedi sa konceptom operacije „Gomora".
Verzija o ponovnoj podeli sveta ne može se olako odbaciti. Da su Saveznici 1943. bacili nemačku pozadinu na kolena, Crvena Armija bi jedina eksploatisala uspeh i imala perspektivu da proširi komunizam zapadnije od granica do kojih je došla na kraju rata, čime bi Sovjetski Savez stekao veliku prednost u posleratnoj podeli sveta.
Umesto toga, poraz Nemačke je fingiran jer iz Italije nije moglo biti govora o nikakvom strategijskom nastupanju savezničkih armija, što je tek bilo moguće nakon operacije „Overlord" nakon koje je ponovna podela sveta bila moguća.
Takođe, fingiranje kraja rata dovodi se u vezu sa iznurivanjem budućeg ideološkog neprijatelja koji je pretrpeo još nekoliko miliona ubijenih vojnika i civila kao posledice prolongiranja ratnih dejstava.
Naravno u potpunosti se ne može sagledati perspektiva razvoja događaja u slučaju da su se Saveznici odlučili na takav korak 1943-1944 usled brojnih unutrašnjih sila u Nemačkoj, mogućih separatnih primirja usled „opasnosti" sa Istoka, ali nam svakako govore da je sa čisto vojne tačke gledišta rat mogao biti završen znatno ranije.
Analize prošlosti omogućavaju nam da perspektivnije sagledamo vojne operacije u modernom ratovanju koje su isto tako projekat političke volje i ekonomskih interesa.
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) došla je do novog šok snimka sa blokaderskog plenuma u Nišu iz kog saznajemo kako funkcioniše blokaderska "demokratija" i kako su mažnjavane prljave zgubidanske pare.
U Frankfurtu je danas održan skup ProGlasa, tokom kojeg je došlo do incidenta u kojem je napadnut novinar Zoran Vicelarević. U publici je bila i Ana Drakulović, koja je nakon incidenta napustila skup.
Srbi širom Kosova i Metohije od ranih jutarnjih sati masovno su izlazili na izbore, a prizori iz srpskih sredina svedočili su o velikom odzivu građana koji žele da ostvare svoje biračko pravo i izaberu svoje istinske predstavnike u parlamentu u Prištini.
Profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić bez dlake na jeziku komentarisao je predsednika Crne Gore Jakova Milatovića, iznoseći niz oštrih kritika na njegov račun i dovodeći u pitanje doslednost njegovih političkih stavova.
Blokaderski glumac Dragan Bjelogrlić, jedan od vođa antisrpskog Proglasa, zaputio se juče u Frankfurt. On je otišao u Nemačku gde je održana tribina Proglasa.
Organizator ProGlasovskih aktivnosti Dragan Vasiljević snimljen je pijan u Frankfurtu nakon što je u tom gradu na tribini ProGlasa napadnut novinar Zoran Vicelarević, kada je pokušao da postavi pitanje predstavnicima ProGlasa.
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Publika od sada ima priliku da svake srede od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda prati novi politički tok-šou "U sredu sa Bojanom Bilbijom". Reč je o autorskom projektu koji se bavi najvažnijim političkim, geopolitičkim i društvenim temama koje oblikuju svakodnevni život građana Srbije, ali i globalne procese koji utiču na ceo svet.
Ivica Dačić na RTS-u otvorio je dušu o borbi za život. Iz petodnevne indukovane kome, kaže, spasili su ga jastuk iz manastira Tumane, a kasnije i Pojas Presvete Bogorodice!
Spektakularni prizori iz Amerike! Tradicionalni "SerbFest" okupio hiljade naših ljudi, a slika sa Nacionalnog mola u glavnom gradu SAD obišla je planetu.
Dok cene na moru divljaju, na Tenerifima je moguć brutalan popust! Pogledajte šta je ovaj turista dobio za manje od 5 evra tik uz obalu i sa pogledom na more.
Više od tri godine nakon masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", jedno pitanje i dalje ne prestaje da zanima javnost - šta će biti sa Kostom K. kada napuni 18 godina, i da li će jednog dana napustiti ustanovu u kojoj se nalazi?
Američki glumac Džejms Hendi poznat po ulogama u filmovima Top Gan: Maverik i Džumandži, izboden je na smrt u vlastitom domu u Los Anđelesu, saopštila je policija.
Pozorište lutaka "Pinokio" sa ponosom najavljuje premijeru predstave "Luna Luna Park", u režiji Fabricija Montekija, koja će se održati u subotu 6.juna u 19:00 časova.
Slaviša Čurović bio je protiv referenduma 2006. godine i odvajanja Crne Gore, a njegov stav nije podržala produkcijska kuća, te je zadala kukavički udarac!
U sred leta paradajz je u najintenzivnijoj fazi razvoja, pa zahteva posebnu pažnju. Zbog toga se mnogi baštovani okreću prirodnim đubrivima koja mogu da obezbede neophodne hranljive materije za zdrav rast paradajza.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar