AMERIČKA EKONOMIJA PRED ISTORIJSKIM SLOMOM! Brojke su JEZIVE, ovo se nije dogodilo još od 1940!

Američka ekonomija pretrpela je najveći ekonomski pad još od 1940. godine u drugom kvartalu ove godine, što pokazuje da je pandemija opustošila kompanije širom zemlje i ostavila milione Amerikanaca bez posla

Bruto domaći proizvod pao je za 9,5% u drugom kvartalu u odnosu na prvi, što je pad jednak godišnjem tempu od 32,9%, preneo je Department za trgovinu u četvrtak. 

To je najbrži godišnji pad kvartalnog preseka još od 1947. godine i upoređuje se sa procenama analitičara da će pasti i do 34,5%. Lična potrošnja, koja čini oko dve trećine BDP-a, smanjila se na godišnjem nivou za 34,6%, i ona takođe obara rekorde.

Ovi podaci predstavljaju samo deo ekonomske devastacije koja je proizašla iz vladine naredbe o izolaciji i zatvaranju trgovina, a koje je trebalo da uspore širenje koronavirusa.

Dok su se zaposlenost, potrošnja i proizvodnja poboljšali od ponovnog "otvaranja" u maju i velikog federalnog novčanog stimulansa za građane, nedavni porast broja obolelih pokazuje da se broj zaraženih Amerikanaca drastično povećao.

Veliko povećanje obolelih, rezultat toga što Amerika nije uspela da uspori virus, ukazuje da će se američka ekonomija verovatno sporije oporavljati od država koje su uradile bolji posao, poput Evrozone. I što duže pandemija traje bez vakcine, ekonomija će sve više tonuti ispod nivoa na kojem se nalazila pre krize, što će ostaviti trajne "ožiljke" mnogim preduzećima i radnicima.

 

 

U odvojenom izveštaju objavljenom u četvrtak ukazuje se da se broj Amerikanaca, koji se prijavljuju za pomoć za nezaposlene, povećava drugu nedelju zaredom. Početna potraživanja kroz redovne državne programe porasla su na 1,43 miliona u nedelji zaključno sa 25. julom, što je više za 12.000 u odnosu na prethodnu nedelju, saopšteno je iz Ministarstva rada.

Čak 17 miliona Amerikanaca podnelo je zahteve kako bi dobilo pomoć kroz te programe u periodu do 18. jula, što je više od 867.000 u odnosu na prethodnu nedelju.

Iako je ponovno ekonomsko pokretanje pomoglo da se 7,5 miliona Amerikanaca vrati na posao u maju i junu, plate su smanjene za više od 14,5 miliona u trenuthu "vrhunca" pandemije. Pogoršanje ekonomije i tržišta rada koje se dogodilo neočekivano i "brzo" objašnjava zašto Federalne rezerve drže svoju referentnu stopu blizu nule i zašto su uvele nekoliko programa hitnog kreditiranja usmerenih ka podsticanju likvidnih uslova trgovanja na finansijskim tržištima.

 

 

- Poslednjih nekoliko nedelja se broj obolelih od korone konstantno povećava, a uvođenje novih mera kako bi se virus "kontrolisao" počinje da opterećuje ekonomske aktivnosti - izjavio je predsednik Federalnih rezervi Džerom Povel, na konferenciji za novinare u sredu nakon dvodnevnog sastanka sa predstavnicima Centralne banke.

- U bilansu, podaci ukazuju na usporeni tempo oporavka, a isuviše je rano da govorimo koliko će taj period biti dug i da li že biti održiv - dodao je Povel.

Budući da su izbori za tri meseca, američki glasači će morati da odluče da li će ponovo glasati za Donalda Trampa, uprkos kritikama o lošem odgovoru na zdravstvenu krizu izazvanu pandemijom koronavirusa.

The second-quarter contraction was broad-based, the GDP release showed. Business investment in structures, equipment and intellectual property slumped an annualized 27% pace, the steepest slide since 1952, while residential investment dropped at a 38.7% rate, the most since 1980.

Smanjenje u drugom kvartalu imalo je širok uticaj, pokazala je analiza BDP-a. Poslovna ulaganja u strukturu, opremu i intelektualno vlasništvo smanjila su se na godišnjem nivou i do 27%, što je najveći pad od 1952. godine, dok su stambene investicije opale do 38,7%, što je najviše od 1980. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.