SRBIJO, TEK SADA NEMA RAZLOGA DA ŽURIŠ, VREME RADI ZA TEBE! U TOKU JE RAĐANJE POSTAMERIČKOG SVETA! Albanci su ti kojima verme curi!

Postamerički svet dolazi brže nego što se generalno očekivalo. Manje zbog neminovnog uspona drugih, a više zbog onoga što su Sjedinjene Države učinile same sebi

Od samog početka, suština Trampove spoljne politike bilo je ometanje sporazuma i politika koje su pretežno služile Sjedinjenim Državama tri četvrtine veka - što sam elaborirao prošle godine u članku za Forin afers pod nazivom „Prisutan u remećenju", piše Ričard Has,američki diplomata, bivši direktor Saveta za planiranje politike u Stejt departmentu, dugogodišnji predsednik Saveta za spoljne odnose. Njegovu analizu za Forin Afeirs prenosimo u celini! 

Čitav svet gleda

Naglo povlačenje predsednika Donalda Trampa iz dugotrajnih sporazuma i organizacija, njegovi napadi na saveznike, njegova naklonjenost autoritarnim vladarima i nemar prema kršenjima ljudskih prava, njegova navika da najavljuje političke promene preko Tvitera uz malo ili nimalo konsultacija: sve to, objasnio sam, rezultovaće oštrim opadanjem američkog uticaja, na korist Kine, Irana i Rusije i štetu globalnih nastojanja da se obuzdaju klimatske promene, zarazne bolesti, nuklearna proliferacija i sajber pretnje.

Ali šteta koju su naneli događaji u Vašingtonu šestog januara - bezakonje i nasilje u američkom Kapitolu, kao i odbijanje Trampa i desetina republikanskih članova Kongresa da prihvate rezultate novembarskih predsedničkih izbora - biće još veća, kako za američku spoljnu politiku, tako i za američku demokratiju. Pomerili smo se od „prisutnih u disrupciji (remećenju)" do „prisutnih u destrukciji". Ono što se dogodilo prošle nedelje bio je izrazito američki poraz, ali posledice će se osetiti daleko izvan američkih obala. Postamerički svet - onaj koji više nije definisan primatom SAD - dolazi brže nego što se očekivalo, i to manje zbog neizbežnog uspona drugih, a više zbog onoga što su Sjedinjene Države učinile sebi.

Svet odavno pažljivo prati dešavanja u Sjedinjenim Državama: proteste pokreta građanskih prava i one protiv rata u Vijetnamu tokom 1950-ih i 1960-ih, Votergejt, finansijsku krizu iz 2008. godine - a tokom protekle četiri godine Šarlotsvil, ubistvo Džordža Flojda i američki neuspeh da se izađe na kraj sa pandemijom virusa COVID-19. Ali opsada i zauzimanje Kapitola šestog januara bili su nešto specifično: predsednik Sjedinjenih Država, zajedno sa mnogim pristalicama i pomagačima iz Kongresa i cele zemlje, podsticali su i vršili nasilje s namerom da obore američku demokratiju (tu je i neuspeh snaga reda, što ponovo otvara pitanje o osnovnim kapacitetima Amerike da izlazi na kraj sa problemima, ranije otvorenim usled loše reakcije na COVID-19 i sajber napada Rusije).

NA ČEMU SU OVI LJUDI?! SRBIN KAŽNJEN ZBOG ISTICANJA ZASTAVE SRBIJE NA BADNjI DAN, zastrašujuća diskriminacija u Federaciji BiH!

Slike iz Kapitola učvrstile su utisak drugih demokratija da nešto ozbiljno nije u redu sa Sjedinjenim Državama. One se sada pitaju kako je moguće da tako mnogo Amerikanaca glasa za lidera koji je još ranije napadao nezavisne pravosudne i medijske institucije, odbio da bude uzoran lider pred licem smrtonosne pandemije i prekršio mnoge od najstarijih političkih normi svoje zemlje? Njih plaši da će Tramp, čak i nakon što napusti Ovalni kabinet, ostati na političkoj sceni, utičući na američku politiku i dominirajući Republikanskom strankom još neko vreme. U očima većine američkih saveznika, obnova tradicionalne američke politike pod Bajdenom i Kamalom Haris mogla bi da se ispostavi samo kao ograničen i privremen predah.

Foto: Tanjug/AP

Rezultat je da saveznici nemaju mnogo izbora nego da preispitaju odluku da sopstvenu bezbednost povere Sjedinjenim Državama. Na ovom polju su već postojale sumnje usled nekih poteza Obamine administracije, a još više tokom Trampove (napadi na saveznike, umiljavanje diktatorima, unilateralno i nepredvidivo postupanje). Takve sumnje znače veću tendenciju ostalih zemalja da ignorišu molbe SAD, kao i da u političkom domenu odlučuju na svoju ruku, bilo izlaženjem u susret zahtevima moćnih susedima, bilo izgradnjom (i upotrebom) sopstvenih vojnih snaga.

Simptomi ovoga već su prisutni na Bliskom istoku, u Evropi i Aziji: saudijski rat protiv Jemena, turski angažman u Siriji i podrška Azerbejdžanu u Nagorno-Karabahu, investicioni sporazum EU sa Kinom, azijski trgovinski blok Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo, itd. Rezultat će biti svet koji je više nasilan i manje otvoren u političkom i ekonomskom smislu, a u kojem Sjedinjene Države zadržavaju značajnu, ali ne više i dominantnu moć i uticaj.

(VIDEO) PAMETNOM DOSTA, ŠVEDSKA POKAZALA KAKO BI IZGLEDAO RAT SA RUSIJOM! Internet gori, svet s nevericom gleda katastrofu!

Nasilje na Kapitolu naročito će oslabiti sposobnost Sjedinjenih Država da se zalažu za demokratiju i vladavinu prava: zamislite povike o licemerju sledeći put kada Vašington bude držao slovo ili uvodio sankcije nekoj vladi zbog njenog ponašanja. Autoritarni režimi poput kineskog već likuju, tvrdeći kako prošlonedeljne scene istovremeno dokazuju superiornost njihovog modela i licemerje američkih zvaničnika koji kritikuju nasilno zavođenje reda u Hongkongu ili represiju u Sinkjangu.

Slično tome, argumenti protiv širenja nuklearnog oružja zasnovani na tome kako druge države nisu dovoljno stabilne ili odgovorne, zvučaće isprazno kada vrhovni komandant vodeće svetske nuklearne sile, po svemu sudeći, ne poseduje te atribute.

Samosvesna Amerika

Kao i u slučaju pojedinaca, reputaciju države lakše je srušiti nego izgraditi. Neophodno je učiniti sve što je moguće kako bi se šteta umanjila, ne samo zbog Sjedinjenih Država, nego i čitavog sveta. Čak i u postameričkom svetu, moć i uticaj SAD ostaju značajni, a šanse za izgradnju stabilnog, otvorenog i efikasnog međunarodnog poretka gotovo su nepostojeće bez velikog američkog doprinosa.

Potrebno je nešto samosvesti. Sjedinjene Države nisu ni približno tako jedinstvene kao što mnogi Amerikanci veruju, nisu imune na opasnost podbacivanja demokratije. Ono što se dogodilo moralo bi da okonča ideju američkog ekscepcionalizma (ideologija američke izuzetnosti; prim. prev), onu sliku večno blistavog grada na gori.

Dolazećoj Bajdenovoj administraciji bi bilo pametno da zaustavi najavljene planove o organizovanju sastanka vodećih svetskih demokratija dok se ne uvede red u samoj američkok kući. To će zahtevati preduzimanje nekih direktnih i momentalnih koraka, kao što je osnivanje tela, poput Komisije za 11. septembar, sa zadatkom da istraži zašto je Kapitol ostavljen tako ranjivim pred jasno uočljivom pretnjom i da formuliše preporuke za korigovanje bezbednosnih nedostataka, uključujući i korigovanje protokola bezbednosti nacionalne prestonice. Takođe je od esencijalnog značaja izvođenje pred lice pravde što više ljudi uključenih u nezakonito postupanje, ne samo kako bi se razjasnilo da takvo ponašanje ima posledice, nego i kako bi se signaliziralo svetu da neće biti dopušteno da se takav raspad reda i zakona pretvori u permanentno stanje.

Ali mnogi koraci koje je neophodno preduzeti zahtevaju dugoročni trud. Država mora da se pozabavi nejednakošću u prihodima i dostupnosti obrazovanja i drugih životnih šansi, što je problem koji je postao drastično gori u pandemijom izazvanoj recesiji. Takve okolnosti rasplamsavaju razumljive frustracije i podstiču populizam i radikalizam, kako levi, tako i desni. Jedan od posebnih izazova jeste smer Republikanske stranke. Američka demokratija ne može da funkcioniše ako jedna od njene dve najveće stranke odbija ideju lojalne opozicije i definiše sebe ne u kontekstu onoga što može da učini, nego u kontekstu onoga što može da spreči.

Foto: Printskrin video

Neke proceduralne promene - otvoreni izbori za predsedničke kandidate (engl. „open primaries", predlog da birači ne moraju da pripadaju jednoj od dve glavne američke stranke kako bi mogli da glasaju na stranačkim izborima za predsedničke kandidate; prim. prev), glasanje po modelu rangiranog izbora (engl. „ranked choice voting" - sistem prema kojem birač može da zaokruži više opcija na glasačkom listiću i da ih rangira, prim. prev), olakšano glasanje poštom, kao i na biračkom mestu - sve to bi bilo od pomoći. Isto kao i smanjenje izbornih manipulacija korigovanjem granica izbornih jedinica (engl. „gerrymandering" - manipulacija granicama izborne jedinice radi nameštanja pobede jedne stranke, prim. prev.), bilo kroz sudsku aktivnost, bilo kroz rad dvopartijskih komisija koje bi ponovo utvrdile dimenzije kongresnih distrikta.

UŽAS U ŽITIŠTU: Razjareni šakl upao među kokoške u dvorištu porodične kuće Moldovan, IZA SEBE OSTAVIO PUŠTOŠ/FOTO/

Međutim, na kraju krajeva sve to će zavisiti od samih birača. Oni će morati da odluče da li su Trampovi pomagači vredni njihove podrške. Republikanci moraju da odluče da li će njihova stranka biti konzervativna ili radikalna (a ukoliko se većina opredeli za ovo drugo, konzervativci će morati da odluče da li je vreme da spakuju kofere i formiraju novu stranku). Pitanje kako će demokrate koristiti svoju trenutnu kontrolu izvršne grane vlasti i oba doma Kongresa (sa pozicija centra ili levice) takođe će imati značajan efekat.

Promena američke političke kulture zahteva ambicioznu i široku agendu. Ona zahteva suprotstavljanje opasnim elementima društvenih mreža, koje imaju tendenciju ljude usmeravaju ka ličnostima i informacijama koje se uklapaju u njihove već izgrađene stavove. Nužno je reinvestirati sredstva u građansko obrazovanje - DNK demokratije ne prenosi se automatski sa jedne generacije na drugu. A biće neophodno i preispitati ideju služenja državi. Sjedinjene Države sve više postaju zemlja mnoštva nacija, podeljenih geografijom, rasom, iskustvom, obrazovanjem i političkim tendencijama. Služenje državi ne podrazumeva samo vojnu službu, niti mora biti obavezno. Ali ukoliko ne želimo da se razlike unutar Amerike pretvore u njenu propast, više mladih Amerikanaca moraće da se druži i radi sa onima iz drugih klasa, rasa, religija i uopšte sa građanima drugačijeg porekla.

Uostalom, mnoge od najvažnijih promena ne mogu se propisati ili urediti. Ovo je stvar nacionalnog karaktera. Sjedinjene Države možda sebe smatraju zemljom zakona, ali postoji granica do koje zakoni mogu da uređuju poredak i sankcionišu prestupe. Norme su esencijalno tkivo demokratije; one podstiču vladare da čine ono što je ispravno, umesto da prosto vladaju tako što će izbegavati poteze koji su nelegalni. Donald Tramp bio je serijski kršitelj normi. Kongres će možda moći da iskoreni neke od njegovih najbahatijih praksi kroz zakonske izmene, a Bajdenova Bela kuća bi mogla da pomogne sarađujući sa Kongresom u ukidanju nekih od predsedničkih prerogativa. Ali na kraju će presuditi to kako će se ponašati nacionalni lideri i građani.

Šesti januar je dan koji će, s pravom, ostati upamćen kao dan sramote. Nadajmo se da će poslužiti kao koristan šok za političko telo. Ali krize ne izazovu uvek promenu koja je potrebna. Staranje o tome da ova kriza to postigne mora biti nacionalni prioritet.

Foto: Fotoilustracija

Osvrt na istoriju nam može pomoći kad je ovo u pitanju. Šok Velike depresije bio je ono što je pokrenulo Nju dil, a Perl Harbor okončao je američki izolacionizam. Ako šesti januar dovede do kolektivnog samosagledavanja i unutrašnjih reformi, Sjedinjene Države mogu da se upuste u vraćanje meke i tvrde moći potrebne da se izađe na kraj sa rivalitetom velikih sila i kontinuiranim svetskim izazovima.

Kao i uvek, spoljna politika kreće od kuće. Postameričkim svetom neće dominirati Amerika, ali to ne znači da njime mora da dominira Kina ili da ga definiše haos.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Djordje

pre 3 godine

Ni reci o srbiji u celom tekstu!? Vazno je da je u naslovu Spomenuta?! O cemu se radi?!

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari