TALIBANI DRHTE OD NJEGOVOG IMENA! Zovu ga Lav Herata, može li da preokrene sudbinu Avganistana?! /FOTO, VIDEO/

Amerika i NATO saveznici su nakon 20 godina napustili Avganistan, a Talibani nisu okolišali, munjevitom brzinom osvajaju grad za gradom i ruše mit o nametnutoj demokratizaciji

Kada je 2001. godine Džordž Buš započeo "rat protiv terora", niko nije ni slutio da će američke trupe biti uvučene u sukob kojem se ne nazire kraj.

Amerikanci su za 20 godina "bitisanja"u Avganistanu izgubili oko 2.500 vojnika dok je više od 20.000 ranjeno. Broj stradalih NATO vojnika se takođe meri hiljadama, dok je broj civilnih žrtava veći od 100.000.

Ono malo što su uspeli da "pacifikuju" ostavili su na milost i nemilost Talibanima koji "preko noći" ruše (i ubijaju) ono što su Jenkiji sa svojim saveznicima "gradili" poslednje dve decenije i što ih je koštalo neverovatnih 2,26 biliona dolara.

Talibanima više ništa ne stoji na putu radikalizacije zemlje i vraćanju strogih šerijatskih zakona. Osim možda jednog čoveka. Protiv njih se bori već 30 godina, i dobro ga poznaju.

Ismali Kan - Lav Herata

Veoma kontroverzna figura - kapetan u avganistanskoj vojsci, Ismail Kan, nalazio se u nacionalnoj armiji 1979. godine kada su započeli protesti protiv komunističkog guvernera, nakon čega su usledila hapšenja i ubistva. Nakon što je počelo da se puca na demonstrante, Kan je sa svojom jedinicom stao na njihovu stranu, podelio oružje iz garnizona demonstrantima i pridružio se pobuni. Sukob se širio, te su sovjetske snage morale da intervenišu, a Kan se povukao u ruralni deo i krenuo da okuplja snage oko sebe. 

Tokom rata, postao je vođa zapadne komande "Jamiat-e-Islami Burhanudin Rabani" koja se povezivala sa političkom strankom susednog Pakistana. Kan je postao jedan od najcenjenijih vođa mudžahedina. Tri godine nakon povlačenja Sovjeta iz Avganistana, mudžahedini su zauzeli Herat, a Ismail Kan je postao guverner.

 

 

Sve vreme dok je bio na toj poziciji uspešno je branio pokrajinu od napada Talibana. Čak je pokušao i da ubedi ministra odbrane da mu pomogne da napadne njihovo uporište u Kandaharu, ali je njegov predlog odbačen.

U decembru 1995. godine jedan od njegovih bliskih saradnika, uzbekistanski general Abdul Rašid je promenio stranu i sa Talibanima napao Herat. Kan je bio primoran da pobegne u susedni Iran sa 8.000 ljudi.

Nakon dve godine, ponovo je predvodio pokret i pobunu protiv Talibana, ali su ga dvojica najbližih saradnika izdala i predala Talibanima u ruke. Proveo je dve godine u zatvoru u Kandaharu pre nego što je uspeo spektakularno da pobegne iz zarobljeništva. 

Kada su Amerikanci "upali" u Avganistan, Kan je brzo oko sebe okupio borce i pod nazivom "Ujedinjeni islamski front" započeo borbu protiv Talibana. Odmah nakon oslobođenja Herata ponovo je proglašen guvernerom.

"Naređujem da se hrabro odupirete"

Iako ima 75 godina, Kan i dalje predstavlja simbol i uzdanicu borbe protiv radikalnih Talibana.

Prethodnih meseci pojavili su se snimci i slike velikog broja civila i političara koji se sa oružjem u rukama okupljaju oko Kana govoreći da su spremni da se bore. Posebno je interesantno da su među njima i žene, naoružane, i spremne da se odupru napadima ekstremista.

- Nadam se da će svi muškarci i žene Herata u ovom trenutku ustati i podržati "Front otpora" kako bi odbranili svoju slobodu i obezbedili sigurnost svojih porodica - rekao je Kan.

Ismail Kan okrivljuje vladu zbog brzog prodora Talibana i zahteva od vojske da "pokaže kičmu".

- Nedostatak pažnje, pogrešne informacije, ali i mnogi drugi razlozi doprineli su brzom padu provincija - zaključuje Kan koga je Hjuman rajts voč svojevremeno optužio za zloupotrebu ljudskih prava.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.