Kolumne
Već sedam dana se na dnevnom redu Skupštine Srbije, raspravlja o 28 važnih zakona. Po meni, najvažniji zakon od tih 28 zakona, je Zakon o upravljanju otpadom. Prvobitni Zakon je donet davne 2009. godine, i danas je zastareo. Ministarstvo zaštite životne sredine je predložilo tako obimne izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, da se praktično radi o novom zakonu. Sada je Zakon o upravljanju otpadom, osavremenjen, usklađen sa drugim aktima, precizirani su svi pojmovi, popunjene su sve pravne praznine i usklađen je sa EU regulativom. Opozicija je na ovaj zakon podnela stotinak besmislenih amandmana, u kojima su predviđali brisanje svakog pojedinačnog člana zakona. Amandmani opozicije su bili katastrofalni i podneti su samo zbog dobijanja vremena za diskusiju. Takav postupak je dozvoljen, ali pokazuje da opozicija nema šta da prigovori tom zakonu. U raspravi o amandmanima na Zakon o upravljanju otpadom, opozicija uopšte nije raspravljala o svojim besmislenim amandmanima (razumljivo) već je pljuvala predsednika Vučića, pričala o KiM, o EU, o planu EU o KiM. Čudno je da je deo opozicije stalno pominjao neki „eliksir“. Teško je bilo ustanoviti zbog čega pominju „eliksir“. Zna se da je poslaniku Ćuti „eliksir“ vinjak koji konzumira. Međutim, do kraja rasprave nije ustanovljeno na koji njima mili „eliksir“ opozicija misli? Na vinjak? Na rakiju? Na albanski konjak „Skenderbej“?
