Naučnici digli uzbunu, zastrašujuća opasnost dolazi iz svemira: Očekuju se prvi smrtni slučajevi na planeti

Godine 2024, poljoprivrednici u kanadskoj provinciji Saskačevan suočili su se sa neverovatnom situacijom - komadi svemirskog otpada pali su na njihova polja. Kako je otkrila astronomkinja Samanta Loler sa Univerziteta u Redžajni, ovo su ostaci satelita kompanije SpejsIks. Ovaj slučaj je samo uvod u ono što bi moglo da postane globalna kriza.

Ovo su prvi sateliti iz takozvanih megakonstelacija, kao što je Starlink, koji su lansirani 2019. godine. Nakon izuzetno kratkog životnog veka - samo pet godina - ovi sateliti završavaju svoj životni ciklus sagorevanjem u atmosferi.

Iako je ekonomski isplativo vučenje satelita ka Zemlji i njihovo spaljivanje u atmosferi, uticaj ovog procesa na životnu sredinu postaje sve jasniji. Tokom sagorevanja, komponente poput metala, plastike, antena i solarnih panela ne nestaju, već se pretvaraju u metalne pare - posebno reaktivne poput aluminijuma i litijuma - koje ostaju u stratosferi.

Ozbiljne posledice

Do 2023. godine, metali iz svemirskih letelica već su činili 10 odsto stratosferskih aerosola. Ako se planirano lansiranje desetina hiljada satelita nastavi, unos metala u atmosferu mogao bi višestruko premašiti prirodne nivoe, sa ozbiljnim posledicama po ozonski omotač.

Sateliti koji se ne raspadu potpuno pri ponovnom ulasku u atmasferu ostavljaju za sobom ostatke koji padaju na zemlju. U proteklih nekoliko meseci, takvi fragmenti su pronađeni u Poljskoj, Keniji, Severnoj Karolini i Alžiru. Sovjetska svemirska letelica Kosmos 482 iz 1970-ih nedavno se srušila u Indijski okean.

„U nekom trenutku, komad svemirskog otpada će izazvati ljudsku smrt", upozorava Loler za Live Science . Naučnici predviđaju 10 odsto šanse za smrtni slučaj od pada raketnih ostataka u narednoj deceniji - a ta procena ne uključuje sve satelite koji će ponovo ući u atmosferu tokom tog perioda.

Ostavljanje nefunkcionalnih satelita u orbiti nije rešenje. Kreću se brzinama većim od 25.000 km/h i mogu izazvati lančane sudare, poznate kao Keslerov sindrom - scenario u kojem svemirski otpad postaje samoodrživ i čini nisku orbitu neupotrebljivom decenijama ili čak vekovima.

Manje satelita - manji rizik

Starlink trenutno ima najveću gustinu aktivnih satelita u istoriji, a tokom druge polovine 2024. godine, sprovodio je izbegavanje sudara u proseku svaka dva minuta. „Ako dođe do solarne oluje, hakerskog napada ili ljudske greške, sistem za izbegavanje sudara može da otkaže - i tada preti katastrofa", upozorava Loler.

Rešenje, prema Loleru, leži u manjem broju satelita dužeg trajanja i međunarodnim pravilima. Pored bezbednosnih rizika, previše satelita takođe doprinosi svetlosnom zagađenju koje ugrožava astronomska istraživanja i otkrivanje opasnih asteroida.

„NZO (niska Zemljina orbita) mora biti zaštićena kao vredan resurs - za sadašnje i buduće generacije", zaključuje Loler. Bez globalne regulacije ili samonametnutih ograničenja od strane kompanija poput SpaceX-a, trenutne prakse ugrožavaju atmosferu, nauku i ljudske živote.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.