Brojka će vas šokirati: Evo koliko satelita trenutno ima u svemiru

Broj trenutno aktivnih satelita u svemiru mogao bi da bude približno 14.923, pokazuju podaci Kancelarije za svemirske poslove Ujedinjenih nacija (UN).

Sputnjik 1 lansiran je u orbitu 4. oktobra 1957. Letom prvog veštačkog satelita, koji je napravio Sovjetski Savez, počelo je svemirsko doba, a nešto manje od 70 godina kasnije nebo je prepuno satelita, od kojih neki i nekontrolisano padaju nazad na Zemlju. 

 

Decenijama je broj lansiranih satelita bio konstantan, piše LiveScience. Od Sputnjika 1 u orbitu je lansirano između 50 i 100 letelica godišnje.

Takav je trend bio sve do prošle decenije, kada je došlo do pojave privatnih svemirskih kompanija poput SpejsEksa Ilona Maska, najbogatijeg čoveka na svetu. Od tog trenutka broj lansiranja je dramatično skočio, a samo u 2024. u svemir je lansirana po jedna raketa na svaka 34 sata, a više od 2.800 satelita je završilo u orbiti.

U maju 2025. u orbiti oko Zemlje nalazi se otprilike 11.700 aktivnih satelita, a većina njih je u niskoj orbiti, ispod 2.000 kilometara iznad površine mora, rekao je za LiveScience Džonatan Mekdauel, astronom Centra za astrofiziku Harvarda i Smitsonijana, koji prati satelite u orbiti od 1989. godine.

Foto: NASA

To su aktivni sateliti. Međutim, ukupan broj satelita, od kojih su mnogi prestali da rade i čekaju da budu vraćeni na Zemlju ili su podignuti u „orbitu groblja“, mogao bi da bude i 14.923, pokazuju podaci Kancelarije za svemirske poslove Ujedinjenih nacija (UN).

Ipak, stručnjaci naglašavaju, da je broj neaktivnih satelita teško pratiti. Primera radi, prošle nedelje pala je nazad na Zemlju sonda Kosmos 482. Ona je lansirana 31. marta 1972. ka Veneri, ali nije uspela da napusti orbitu Zemlje i u njoj je ostala 53 godine.

Broj aktivnih satelita mogao bi drastično da se uveća u narednim godinama, jer mnoge od kompanija, poput SpejsEksa Ilona Maska i Blu oridžina Džefa Bezosa, u orbitu šalju sazvežđa satelita.

Mnogi astronomi se bune zbog ovog broja satelita u orbiti, jer zaslepljuju radio-teleskope i mogli bi da onemoguće astronomska istraživanja.

- Svaki put kada se još ovih satelita lansira, sa ovim nivoom zagađenja, vidimo sve manje i manje neba. Pokušavamo da proučavamo stvari poput emisija iz crnih rupa u centru galaksija. Gledamo neke od najranijih galaksija, koje su udaljene milionima i milionima svetlosnih godina, kao i egzoplanete. Količina zračenja prevazilazi ograničenja koja je postavila Internacionalna telekomukaciona unija – rekla je svojevremeno za BBC prof. Džesika Dempsi, direktorka Holandskog instituta za radio-astronomiju (ASTRON).