OVDE SE STVARAJU GENERACIJE KOJE OSTAJU BEOGRADU! Oni su deca u duši, a njihov posao je izvor pozitivne energije!

Jedna od profesija, koju ne može obavljati bilo ko, i za koju najčešće čujemo da se morate roditi da biste se njome bavili je upravo profesija vaspitača

O najmlađim stanovnicima Beograda brinu, neguju ih, obrazuju i socijalizuju brojni vaspitači i vaspitačice. Vrtić za mališane prestavlja drugu kuću, a vaspitač, pored roditelja, glavni uzor.

- Biti vaspitač nije posao, to je poziv. Poziv sa kojim se rađate, sa kojim možda još u najranijem detinjstvu na nekom nesvesnom nivou shvatate da imate afinitete i talenat da budete vaspitač, a onda se u najranijoj mladosti opredeljujete za poviz vaspitača, školujete se obrazujete i ulazite u vašu drugu kuću koja se zove vrtić. Tog trenutka započinje jedna nova avantura koja traje čitav vaš radni vek, avantura sa najbitnijim članovima, to su deca - rekla je vasitačica Jovana Radović.  

Foto: Informer

Biti vaspitač podrazumeva mnogo ljubavi, stalnog usavršavanja, osluškivanja i razumevanja dečjih potreba i interesovanja. Vaspitač mora da bude stabilna, intelektualno nadarena ličnost, emocionalno zrela, sa tačno definisanim stavovima, kako deca ne bi poprimila eventualne nedostatke od svog vaspitača, s obzirom na to da se često poistovećuju sa osobom koja ih vaspitava i u toj osobi pronalaze idola. Takođe, je potrebno da vaspitač ima smisao za kreativne stvari poput muzike, likovnog stvaralaštva, da je maštovit, dosetljiv, duhovit... Dakle, njihov zadatak je čaroban i nimalo lak. A koje su prednosti i mane ovog posla?

Foto: Privatna arhiva

Prednosti

- Koliko god da vam je težak dan, da imate nekih privatnih problema, onog trenutka kada uđete u vrtić i vidite decu i kada vam oni pritrče u zagrljaj, vi na neko odrđeno vreme zaboravljate teškoće i prepuštate se njima. Ta energija kojom ste vi okruženi je toliko čista, jaka i lepa da je toliko neprocenjiva za sve nas vapitače - otkriva Jovana. 

Foto: Privatna arhiva

- Jedan uzoran i pametan đak je na času srpskog jezika na temu "Moja najdraža osoba" napisao ime svoje vaspitačice - ispričala nam je Sanja Simeunović Lekić. 

Mane 

- Ne bih rekla da naš posao ima mane, ali ima neke teškoće. Koliko god da vaspitač unosi sebe u ovaj posao, svoja znanja, veštine, kompetencije, on je samo jedna karika u lancu, jer vaspitno-obrazovni rad ne čini samo vaspitač i dete - rekla je Jovana. 

- Često se osećamo degradirano. Možda je teška reč, ali zaboravljamo da se do sedme godine formiramo. Do sedme godine radimo na socijalnom, na emocionalnom i inteletkualnom razvoju. Mi ovde stvaramo naciju i priraštaj koji će biti, mi svi verujemo u to, uzorni građani ove zemlje, obrazovani, ekološki osvešćeni. Češto zaboravljamo na to - otkrila je Sanja.

Foto: Informer

Jedno je sigurno. Vapitači su odabrali da zauvek ostanu velika deca i uživaju u igri svojih drugara. Dok uče naše najmlađe brojavima, slovima, nekim novim veštinama i životu odraslih, mališani ih podsećaju kako treba živeti. 

- Kada znate da ste korisni društvu, a pre svega detetu i porodici i kada ste motivisani, a jedini motiv za ovaj posao je ljubav, onda ste zaista srećni što je ovaj poziv odabrao vas - zaključila je Jovana. 

Foto: Privatna arhiva

I ovog jutra u beogradskim obdaništima pričaju se neke nove bajke. I dileme više nema - Ko ume da voli, samo bi to trebalo da radi!