NAPUSTITE ZONU KOMFORA! Psihološkinja Jovana Stojković objašnjava negativne strane ovog stanja!

Psihološkinja Jovana Stojković svake nedelje odgovara na najrazličitija pitanja o mentalnom zdravlju. Pomoći će vam da rešite probleme i osećate se zadovoljno!

Sa psihološkinjom Jovanom Stojković razgovarali smo o tome zbog čega ljudi, iako žele promene u životu, ne preduzimaju ništa kako bi se te promene desile.

-Ljudi se često javljaju na psihoterapiju i već na prvoj psihoterapiji se donose neke hipoteze i ciljevi šta je ono što oni žele. Za početak, to su neke minimalne promene u njihovom životu, ali ljudima je jako teško da izađu iz zone komfora. Mnogi misle da je zona komfora nešto što je jako dobro, nešto gde se oni osećaju sigurno - kaže Jovana Stojković.

Ona objašnjava zbog čega je komfort zona negativno stanje, bez obzira na to što nekome može da deluje kao nešto pozitivno.

Foto: Pexes

-Međutim, ta zona komfora može da bude toksična ceo život. Zato je veoma bitno da na psihoterapiji definišemo šta će ova promene doneti, zašto su se baš u tom momentu odlučili na tu promenu i koliko su spremni. To je jedan od bitnih faktora da li će oni uspeti da se promene. Sve zavisi od spremnosti, motivacije i toga koliko je osoba spremna na promene - kaže Jovana Stojković.

Ono što predstavlja najveći problem kod ljudi, jeste strah od preduzimanja akcije u cilju promena. Iako žele, ljudi se promena boje, pa zbog toga i ostaju zarobljeni u zoni komfora.

- Ljudi žele da izađu iz te zone komfora, ali onda postoji ona druga vrsta straha, a to je pitanje da li će uspeti, da li će kasnije biti još gore, nemogućnost da se izbore sa neizvesnošću... Ali preveliko razmišljanje potkrepljuje sve te njihove strahove. Većina pitanja je postavljena u negativnom kontekstu, što povećava frustraciju i strah - objašnjava psihološkinja.

Foto: Pexes

Ona ističe kako ništa u životu i nije izvesno, da je sve podložno promenama, da doza nesigurnosti mora postojati, pa tako strah od iste nema previše smisla. Postoji nešto što se naziva "ometajućim faktorima". 

- Važno je da na psihoterapiji naravimo planove u zavisnosti od toga na šta je klijent spreman. Neko pravi ciljeve za šest meseci, neko pravi ciljeve za tri meseca, ali onda ja sa njima prorađujem koliko su ti ciljevi realni, koliko su dostižni, uvremenjeni i šta sve mogu biti ometajući faktori. To je ono što najčešće ljudi zaborave. Na primer: studenti zacrtaju da će položiti pet ispita, ili da će izaći tada na kolokvijum i dobiti maksimalan broj poena. Međutim, dešava se to da postoje ometajući faktori, a to je da ništa nije sto posto do njih. Može profesor da dođe neraspoložen, može student baš u toj nedelji da se razboli. To je ono o čemu uvek moramo voditi računa, a to je koji su to ometajući faktori koji nas mogu stopirati u donošenju naših ciljeva - objašnjava psihološkinja.

Foto: Pexes

U razgovoru sa psihološkinjom saznali smo da je vrlo važno da budemo svesni svojih problema pre nego što počnemo da ih rešavamo. Ali, pri tom rešavanju moramo biti realni, svesni sebe i svog okruženja, kako ne bismo imali preterana očekivanja koja se na kraju neće obistiniti.