PRETILI SU MI ZBOG ULOGE ALBANSKOG TERORISTE! Gaga Nikolić nas je zezao, a Đuza Stojiljković nam je pred zoru uvek pevao "Devojko mala"!

Aleksandar Srećković Kubura novi je gost emisije "Klapa"!

Aleksandar Srećković je svoju profesionalnu karijeru počeo još kao student Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu kada se 1994. godine pojavio u epizodnoj ulozi u drami "Ni na nebu, ni na zemlji". Od tada je ređao samo uspehe, a na početku našeg razgovorao prisetio se detalja sa tog snimanja.

- Igrao sam nekog "dizelaša" u trenerci na nekoj žurci. Sećam se da smo snimali u nekoj kući na Banjici blizu Ortopedske klinike. Na tom mestu se snimalo mnogo filmova još u staroj Jugoslaviji. Nedavno sam je ponovo posetio kada smo snimali neku scenu za seriju "Lako je Raletu" i vratile su mi se uspomene. Tada nisam birao uloge, već sam prihvatao sve što mi se nudilo jer sam želeo da probam rad pred kamerom što nas nisu učili na fakultetu. Tako da mi je to bilo korisno iskustvo - počinje priču glumac.

Veliku pažnju javnosti i pohvalu kritike Aleksandar je dobio za ulogu albanskog teroriste Smuka u ratnoj drami "Balkanska međa" (2019) zbog koje je dobijao i pretnje.

Foto: printscreen

- U trenutku kada prihvatam uloge takvih negativaca ne razmišljam da li su rizične po moju karijeru, ali kasnije se ispostavi da jesu. Ulogu biram na osnovu toga koliko me zanima i koliko mi u tom trenutku znači u karijeri. Posle prikazivanja filma na televiziji bilo je negativnih komentara i pretili su mi. U tim porukama su mi pitali zbog čega sam prihvatio takvu rolu i da to više ne radim - kaže Kubura i dodaje da je imao ozbiljne i teške pripreme za taj projekat.

- Učio sam albanski jezik jer sam imao dosta replika na albanskom jeziku. Bilo je naporno jer smo mnogo snimali na otvorenim lokacijama u Rusiji, na nekim visoravnima gde su noći bile veoma hladne. Bilo je i situacija kada bih posle odigrane scene tražio da me skinu sa plana snimanja tog dana da bih mogao da se povratim jer je za tu ulogu bilo potrebno mnogo crnih misli i osećanja - navodi naš sagovornik.

Foto: printscreen

U seriji "Beležnica profesora Miškovića" Kubura igra inspektora Boškovića i kako tvrdi ta priča ga je privukla zbog sjajnog scenarija.

- Ta serija je baš po mom ukusu i žanrovski različita od bilo čega što sam gledao od domaćih projekata. Ima mističnu crtu putovanja kroz vreme i odnose među likovima koji se prelamaju kroz razne vremenske periode - kaže glumac.

Paralelno sa filmskom i televizijskom karijerom, Aleksandar ima uspeha i u pozorištu gde je odigrao sijaset značajnih uloga. On kaže da tekstove uči i pamti bez problema zbog čega ga mnoge kolege "ne vole".

Foto: printscreen

- Nikad mi se nije desilo da zaboravim tekst, imam brzu memoriju i zbog toga me mnogo kolega mrzi. Čak i kada ima mnogo teksta, ja brzo učim, a oni su sve umorniji. Samo mi se u snovima dešava da zaboravim tekst i verovatno me opominju da to ne sme da mi se dešava i zbog toga pre svakog izvođenja obnovim tekst - ističe Srećković. 

Kubura kaže da je prvi susret sa glumačkom legendom imao na Fakultetu dramske umetnosti, a mnoge je kasnije upoznao i u pozorištu "Atelje 212".

- Moj pokojni porfesor Predrag Bajčetić koji mi je predavao glumu je na jednom predavanju doveo Tanju Bošković koja je nekada bila njegov student. Hteo je da nas upozna sa njom i poželela nam je dobrodošlicu u svet glume. To je bio moj prvi susret sa nekom velikom glumicom. Kasnije, kada sam počeo da radim u "Ateljeu" upoznao sam mnogo svojih idola i velikana poput Dragana Nikolića, Vlastimira Đuze Stojiljkovića i Danila Bate Stojkovića. Sećam se da mi je jednom prišao Gaga i seo pored mene i počeo da priča sa mnom. Bio sam u šoku, ali on je voleo nas klince i kapirao nas je jer znao kako je njemu bilo na početku karijere. Bio je lafčina i voleo je da nas zeza i da nam pravi smicalice, ali to je bilo sve dobronamerno - govori glumac.

Glumac kaže da je u bifeu "Ateljea 212" stekao mnogo prijatelja i napravio uspomene za ceo život.

- Volim da pijem, ali se ne napijem lako. Retko se dogodi da se napijem, ali se sećam lepih večeri i jutara u tom bifeu. Bilo je to u drugoj polovini devedesetih godina. Bila su to teška i neizvesna vremena za glumu i glumce, a u pozorištu smo imali svoju oazu. Sa kolegama Nebojšom Ljubišićem, Nenadom Ćirićem i Erolom Kadićem sam imao bend koji smo oformili za potrebe jedne predstave, a onda smo vremenom počeli da sviramo i u bifeu. Bilo je fenomenalno. Ostajalo se do zore, a tada, kada se bife isprazni i ostane nas nekoliko, Đuza Stojiljković bi nam otpevao "Devojko mala", za fajront - prisetio se Kubura.