Ovo je čovek bez identiteta! Sve do 19. godine nije imao ni jedan dokument! (VIDEO)

Kada se rodi dete, ljudi postaju roditelji, bake i deke, tetke i ujaci. Danas smo razgovarali o ružnijoj strani medalje. Svi se radujemo novoj glavi porodice, ali postoji nešto na šta ne računamo. Ponekad se deca ne daju svojim roditeljima. Na temu ukradenih beba razgovarali smo sa Anom Pejić iz udruženja "Nestale bebe" i Pavlom Patričićem, nestalom bebom.

Ana Pejić iz udruženja "Nestale bebe" vodi svoju borbu još od 2015. godine.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

-Kruna te borbe je kancelarija koju smo napravili za roditelje nestalih beba Srbije. Centar za pomoć ukradenoj deci i centar za dokumentaciju roditelja danas je institucija. Ovoj instituciji se obratila kuma jednog čoveka koji živi u Nemačkoj i ne zna svoj identitet. Oni su nas kontaktirali za pomoć da pokušamo da pronađemo njegove roditelje. Kada nam se javi neko ko želi da mu rešimo pitanje identiteta, mi to rešavamo u roku od pet dana. Međutim, kada nam se jave  roditelji kojima su ukradena deca, mi smo tu nemoćni. Mihajlo, dečak iz Nemačke koji je rođen u Beogradu, imao je papire u kojima je pisalo da je spontani. Sve se dogodilo u GAK-u, a majka dečaka je lekar. To je bio početak naše istrage. Žena je iz Sombora. Ima ime i prezime. Mi smo Somborcima poslali podatke i tražili od njih da pronađu tu ženu. Bunilo nas je to što je gospođa menjala ime i četiri puta prezime- započela je svoju priču Ana Pejić.

Nestala beba Pavle Patarčić, čovek koji je bio bez identiteta punih 19 godina. Sada je srećno oženjen i srećan roditelj dvoje dece. Ipak, do 19. godine nije imao ništa od dokumentacije.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

-Imao sam 16 godina kada mi je majka umrla. Dok mi je majka bila živa ja sam i tada imao osećaj da nešto nije u redu. U školi su mi rekli da moram da donesem izvod iz matične knjige, a mama je posle zvala i to odlagala. Miodrag Sekulić i njegova porodica mnogo su mi pomogli. On je bio zamenik predsednika Sombora. Oni su tražili po Hrvatskoj, Novom Sadu, Somboru... Ništa nisu znali. 2005. godine, godinu dana nakon mamine smrti, živeo sam na salašu. Bila je u blizini ekološka učionica. Ti ljudi su mi mnogo pomogli. Moj očuh je otišao u Nemačku. Nakon tri meseca se vratio, ali bilo je sa njim komplikacija. Čim sam dobio ličnu kartu i identitet ja sam otišao od njega. Tada sam se javio dobrovoljno da služim vojni rok-ispričao je svoju priču Pavle Patarčić.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod: