Ne mrzim ubicu svog deteta iako bi trebalo! Emotivna ispovest oca ubijene Angeline: U bolnici sam joj šaputao priče kao kada je bila mala! (VIDEO)

U Info danu gostovali su Anđelko i Marija Aćimović otac i sestra Angeline Aćimović, devojčice koja je 3. maja ove godine izgubila život u tragediji koja se dogodila u OŠ "Vladislav Ribnikar, a govorili su o tome sa čime su se borili i kako su nastavili da žive nakon Angelinine smrti.

Nezapamćen zločin se desio 3. maja ove godine, kada je u O.Š. "Vladislav Ribnikar" Kosta K. usmrtio deset osoba, devet učenika i čuvara. Među žrtvama je bila i devojčica Angelina.

Njen otac Anđelko Aćimović kroz suze govorio o tome kako je u bolnici Angelini na uvo pričao priče za decu u nadi da će ga ona čuti i da je velika odgovornost svih nas da do ovakvih tragedija više nikada ne dođe.

- Moj život se deli na pre i posle 3. maja. Teško je objasniti moju bol i bol drugih roditelja koji su svoju decu izgubili u "Ribnikaru". Vera nam je dosta pomogla da nađemo snagu i nastavimo dalje. Cilj nam je kao porodici da sve što radimo bude za Angelinu i da se ona nikada ne postidi naših dela. U bolnici sam joj na uvo pričao priče koje sam joj recitovao kad je bila mala nismo gubili nadu iako smo znali kakav će biti kraj i želim da se zahvalim osoblju "Tiršove" koja je učinila sve kako bi joj olakšala poslednje momente. U jednom momentu sam u bolnici video suzu na Angelininom licu i pomislio sam da me možda čuje. Na naše iznenađenje javilo se 40 modnih kreatora koji su želeli da bez lične promocije realizuju Angelinine nacrte haljina sa idejom da oživimo njene crteže. Velika odgovornost svih nas je da u vaspitačkom smislu preduzmemo sve što možemo da čuvamo živote dece. Teško će biti obeležiti Novu godinu bez nje - rekao je Anđelko.

Foto: Masha Bandjur

Anđelković je naveo da uprkos svemu ne oseća mržnju prema počinitelju i njegovoj porodici i su ga dirnule poruke koje su Angelinine drugarice ostavljale oproštajne poruke na njenom grobu.

Ne koristite tragediju u političke svrhe

Anđelko je javno zamolio da stradanje dece u "Ribnikaru" ne bude korišćeno u političke svrhe, jer postoji mnogo toga što se može preduzeti da se ovakva tragedija nikada ne ponovi i da nema mesta političkim primesima.

- Osećao sam bes koji nije je bio upućen samo porodici Kecmanović i malom zločincu već i tome što se dogodilo. Kada sam se ispovedao u crkvi rekao sam da ne mrzim iako mislim da bi trebalo. Ogradili smo se čvrstim stavom od ljudi koji su nas vređali i želimo kao porodica da se u svakom momentu ogradimo od politizacije ove tragedije, jer nakon ove tragedije treba činiti dobro i širiti pozitivne emocije. I dan danas odlazimo redovno do "Ribnikara" i uređujemo cveće koje ljudi tamo ostavljaju - rekao je Anđelko i osvrnuo se na kobni 3. maj.

- Kada god bi se pozdravljala od nas završila bi rečenicu sa "volim te". 3. maj je počeo kao i svaki drugi dan i posle svega me još grize savest kako sam više pažnje i ljubavi mogao da posvetim svom detetu. Dirnula su nas pisma koja su njene drugarice ostavljale na njenom grobu, jer smo videli tek tada do koje mere su je volele. Angelina nije spominjala Kostu kod kuće niti se družila sa njim, jer je imala svoj krug prijatelja i zato nam još nije jasno zašto je naudio njoj - rekao je Anđelko.

Foto: Masha Bandjur

Angelinina sestra Marija Aćimović izjavila je kako su 12 dana od tragedije bili izolovani od sveta i svaki dan se nadali da će ići kod Angeline i da su pričali sa njom u nadi da će ih ona čuti.

- Poslednje njene dane proveli smo u nadi i potrebi da budemo sa njom. Sedeli smo sa njom do poslednjeg momenta i pričali sa njom nadajući da će nas čuti. Mi smo 12 dana živeli za momenat da se probudimo i odemo kod Angeline i nismo pratili medije. Drago mi je što su ljudi pokazali ogromnu empatiju prema Angelini. Nakon ovakve tragedije bitno je da svi pokažemo ljudskost, ljubav koju osećam prema sestri nije ostavila prostora za prezir ili mržnju. Kada smo čitali jedan Angelinin pismeni zadatak naišli smo na rečenicu "kultura sećanja mora se čuvati" i nastojimo da sećanje na nju čuvamo. U zidove te škole utkano je toliko dečije radosti i prijateljstava koja su tamo nastala i to je ono što treba da čuvamo. Često kada ostanem sama sa svojim mislima počne da mi nedostaje - rekla je Marija.

Foto: Masha Bandjur

Marija je dodala da je ono što ih spaja sa drugim porodicama stradale dece je tuga koja ih vezuje više od bilo koje reči.

- Angelina je veoma volela novogodišnje ukrase i lampice i biće teško obeležiti ovu Novu godinu bez nje, ali ćemo učiniti sve kao da je ona još uvek tu - rekla je Marija.

Celo gostovanje možete pogledati u videu ispod.