Makron i ostali nacisti neće govoriti Rusima kako da žive! Pogledajte ekskluzivni intervju sa Vladimirom Solovljevim (VIDEO)

Večeras od 22.30 na Informer TV emitovan je ekskluzivni intervju sa Vladimirom Solovjevim koji možete pogledati i na našem portalu.

Razgovor sa poznatim ruskom novinarom vodila je naša voditeljka Lidija Makragić.

Ceo intervju pogledajte u videu ispod.

- Srbi imaju takvu frazu “mi Rusi dvesta miliona, a bez Rusa dva kamiona”.  Srbi na nekom unutrašnjem genetskom nivou sudeći po svemu razumeju predodređenost koju ima ruski narod. Kada sam razgovarao sa Aleksandorm Vučićem, a meni je on jako drag. Jako! Ja razumem kako je njemu teško nalaziti se u okruženju neprijatelja jer kada nismo dovoljno bilizu da pomognemo jedni drugima i mnoga pitanja lakše rešimo. On govori znaš li u odnosima među našim državama postojali su različiti periodi. Tragedija Srbije, tragedija Beograda u bombardovanju nikada se ne bi desila da je predsednik države bio Putin, a ne Jelcin. Proslo je 25 godine od tragedije Beograda. Čak 25 godina! I 25 godina od kada se na političkoj areni našao Putin. Tih 25 godina smo se mi vraćali sebi. Ovo nisu samo predsednicki izbori na kojima se glasa. Ovo nisu prvi izbori na kojima glasamo, izborni proces je dobro organizovan, tehnicki je sve organizovano, ali takve izlaznosti nikad nije bilo i nikad nije bilo pitanje ko će pobediti.

- Mi smo u ratu! Pritom Ratujemo sa NATO-om ne sa Ukrajinom. Putin je naš vrhovni komandant kada su izbori za nas je to kao raspoznavanje svojih. Za mene lično to je bilo izdvajanje svojih. Za nas je ovo bio referendum, to je kao zakletva koju mi govorimo vrhovnom: MI SMO S TOBOM! Zato je narod i izašao na glasanje, za nas je to vracanje sebi onakvi kakvi smo bili do 1992.godine. Vratili smo se sebi svojoj suštini, tako ovi izbori ne govore samo o poverenju Putinu, koliko o narodu koji se probudio i ustao, država koja je rekla: nećete nam vi izrodi, nacisiti, ološi govoriti kao da živimo i kakvi ćemo biti. Ni Borelj ni Makron ni Šolc ni ostali nacistički gadovi neće govoriti velikom ruskom narodu kako ćemo živeti. E o tome govore ovi izbori. Zato je bilo važno koliko je ljudi izašlo i zašto se stvorila tolika histerija. Nema nikoga ni u Engleskoj, ni u Francuskoj, ni u Nemačkoj za koga bi glasalo više od polovine ukupnog broja glasača. Ne od kojih su izašli 50 posto, već od ukupnog broja.

Foto: Informer

- Znači to je apsolutno poverenje naroda. Često se dešava da procenat bude visok ali da je izlaznost mala, zato je realna količina ljudi koja je za nekoga glasala nije značajna. A ovde je visok procenat glasova pri visokoj izlaznosti. A jako je smešno kako na zapadu ti idioti govore da su Ruse silom terali da glasaju i kao dokaze pokazuju gluposti koje su snimljene i Kijevu i predstavljaju to kao ruske izbore. Za nas je to samo vic.

- Suprotno od toga. Donjeck, Belgorod, gradovi koji su granatirani non stop imaju fenomenalnu izlaznost. Oni uopšte ne razumeju ljude u Rusiji. A mi imamo ovakav pristup: “ Ti nećeš da ja izađem na izbore, a ja ću u inat tebi da izađem. Ljudima kojima su pri Blatiku zabranili da glasaju, devet hiljada ljudi je došlo na granicu, shvatajući da dolaze u zonu koja je pod visokom kontrolom i da će imati probleme došli su i glasali. Velika većina je glasala za Putina. I dobro je da zapad to ne razume. Što manje nas poznaju, manje su šanse da nas pobede. A mi njih znamo kao svojih pet prstiju i zato oni nemaju šanse.

- Bila je jedna država Jugoslavija, lider Pokreta nesvrstanih, država na čijem čelu je bio heroj drugog Svetskog rata, hrabri partizan. Država koje nisu mogli da pokore nacisti, ali su je rasturile demokrate. Oni su izmislili milion neopravdanih povoda da državu koja nije imala samo jedno, atomsko oružje, da je razore na hrpu malih država i da je žderu malo pomalo. Pretvarajući sve ili u svoje vazale ili u teritoriju apsolutnog kriminala, praveći se da ništa ne primećuju, posebno teritoriju na kojoj je de fakto genocid hrišćana, ali na to ne treba da se obraća pažnja. Srbe su označili kao loše momke. Zašto? Zato što su oni hrišćani i zato što su antifašisti. Fašistička i đavolska Evropa to ne može da oprosti. Ali kako ono vole one koje su istrgli iz Jugoslavije, koje su izmislili, ne videći ni nivo korupcije, ni zločine, ni ništa drugo. E oni su to isto hteli da urade tada bi njihovi mediji bili srećni.

Foto: Informer

- Kada ne bi bilo velike Rusije ne bi bilo ni hrišanske države, ne bi bilo ni velike muslimanske države, bile bi rasturene na sitne kneževine. Na hiljadu malih kneževina. I svaka od njih bi održavala gej parade, prezirala svoju istoriju. I išli bi u grupama u Vašington ljubiti noge. To neće dočekati. Zapadni mediji su za nas niko i ništa. I onda kada ih čitamo mi se smejemo, zato što znamo istinu. I kada vidimo ko šta i kako piše. Za razliku od njih mi znamo njihov jezik, a oni naš ne. Čak nalazeći se ovde oni žive u izmišljenom svetu. Ko i koliko puta je neko od njih bio na Donbasu, Krimu, Luganska, na samoj liniji fronta? A oni koji su bili iz Evrope ili oni koji dolaze potpuno im se promeni svest o tome, oni govore istinu. A nekima to ide na ruku, zato što ako kažu istinu ostaće bez posla. Jer kao što mudro rekao jedan od velikih lidera u prošlosti: Nacizam će se vratiti i zvaće se demorkatija. Za sada se zapadna demokratija malo razlikuje od onog od čega je bolovala Evorpa tridesetih godina prošlog veka.

- Osim Severne Koreje, Irana i Kine svi ostali su nam uveli sankcije. Ja sam najstrašniji čovek za Evropu, ljudi sa mnom plaše svoju decu. Makronu kada pokazuju moju sliku on piški u gaće. Vi ste jako mladi i zato niste gledali film koji se zove Emanuel, on je lak za gledanje i jako erotičan film. U Sovjetskom savezu je bio mnogo popularan. Bila je ta poznata melodija (oponaša melodiju). Za nas je Makron baš to, ne shvatamo ga ni kao ozbiljnog protivnika, on za nas nije naslednik De Gola, ni naslednik Napoleona. On je patetično ništavilo. Pre će biti da je iz linije Petena, on je izdajnik velike istorije Francuske. On hoće da pošalje svoju armiju. Koga? Već sad na teritoriji Ukrajine je poginulo više Francuza nego za vreme učestvovanja francuskih kontigenata u ratu sa Avganistanom u sastavu vojske nato-a. Dvadeset godina su ratovali, a za dve godine je ovde poginulo čak i više Francuza. Uopšteno ukupno vojnika NATO-a je za dve godine poginulo više na bojnim poljima Rusije i Ukrajine, nego za dvadeset godina rata u Avganistanu. Ubijati Francuze, da se lepo izrazim, nam se ne sviđa.

Foto: Informer

 

- Opraštajući im 1912.godinu, zbog podviga Normandija-Neman, izmislili smo njihovu hrabru priču, ali oni žele da nam napomenu da je bila ne samo Normandija-Neman, a i Šarlemanj, a onda i francuska divizija SS koja je do poslednjeg štitila Hitlera. Ali ako treba ući ćemo još jednom, ali ovog puta odatle nećemo izaći. I oni Francuzi koji imaju mozak i znaju istoriju sećaju se da je ruski oficir i vojnik uvek bio plemenit, da smo čak platili sve dugove u kafanama gde su se hranili ruski vojnici ali nećemo oprostiti bilo koji pokušaj intervencije. Odnosicemo se prema njima, kao što je rekao naš predsednik, kao prema ugovornim stranama, a to znači da će svi ležati ovde. Ako Makron misli da ima atomsko oružje neka se osvesti, on ima atomske prskalice, koje ne može čak ni da isporuči. A mi imamo oružije koje može zauvek pretvoriti predivnu Francusku sa fantastičnim vinogradima i kulturnim spomenicima u pustinju. To je Makronov izbor. Neka ta budalica razume gde i kako treba da brblja. Ne znam gde su njegovi savetnici učili istoriju, ali jasno je da Makron nije odabrao dobre učitelje, čak iako je jednu od njih oženio.

- Pa koja je razlika? Mi imamo posao sa imperijom u padu. Sama činjenica da su izbori između dve osamdestogodišnje, iako različite fizičke spreme, persone… Jedan od njih ima ogroman broj krivičnih postupaka, drugi je sav zagrezao u korupciju, a narod ih gleda i pita se: jel su ovo izbori? I demokrate i republikanci odavno ne predstavljaju interese naroda. Amerika se odavno pretvorila u državu, koja treba da rešava sopstvene probleme, a ne da naređuje drugima kako treba da žive. Država u kojoj glasaju tako da polovina države ne veruje u rezultate izbora, država koju javno šalju dođavola. Blinkena u arapskom svetu ne podnose i ne žele ni da budu pored njega. Kada rukovodstvo Izraela, koje u potpunosti zavisi od Amerike, govori amerikancima: “Ajde marš odavde, dajte nam ono što nam treba, ali nam vaši saveti ne trebaju!”. Ko su oni? Bude li jedan ili drugi, Rusija nijednog od njih ne voli. Prošli smo tu fazu kada nam se činilo: “Evo sada ćemo izgraditi odnose”.

Foto: Informer

 

- Skoro svaki ruski predsednik je počeo od toga da je bio jako dobro raspoložen prema američkim liderima, a završavali su jako visokim stepenom ne-ljubavi. Zato što ne postoji nijedan američki predsednik koji nas nije obmanuo. Nijedan! Zato je Vladimir Vladimirovič Putin rekao jednu dobru rečenicu: Ja nikome ne verujem! Delimično je to povezano sa tim što su svi na sebe preuzimali obavezu, a niko od njih to nije ispunio. Koja nam je razlika ko će biti američki predsednik? Amerika se neće promeniti u svojoj veličini, njihova suštinska politika se neće promeniti kao što je bila država koja je okupirala Evropu i čije okupacione vojske stoje u Evropi, kao što je bila država koja kontroliše sve velike evropske medije, sve političke lidere kojima ne ostaje ništa drugo. Njih je Amerika vaspitala, njihove račune kontrolišu američke banke, njih prate Amerikanci. Zaro mi tamo nemamo prijatelje i nisu nam ni potrebni. Iako ja američki narod volim, i Ameriku volim. I smešno će zvučati, ali ja sam počasni građanin države Alabama.

Foto: Informer

 

- Rusija je stara hiljadu godina kao država, kroz sve te vekove su Rusiju na ovaj ili onaj način pokušavali da pobede. Anakonda? Pa dobro. Neka pogledaju našu veličinu. Nas mogu ugušiti, ne stiskom zmije, nego zagrljajima lažnog prijateljstva. Mi nismo gubili ratove, ali mir ne umemo da pobedimo. Zato se najstrašnije tragedije u istoriji naše države nisu dešavale zbog spoljne agresije nego zbog unutrašnjih sporova. Ali ako žele da na nas vrše pritisak od spolja neka se sete kako se stvara dijamant. Dijamant nastaje usled viskog pritiska i visoke temperature. I zato,  što više pritiska na nas vrše, naš narod sve više postaje brilijant čovečanstva.

- Ne vladam duboko tematikom unutrašnje politike u Srbiji da bih mogao da sudim, zato sve što ću reći biće isključivo moja lična tačka gledišta. I izvinite ako se ona ne slaže na sa nekim drugim stavom. Ja smatram da ta činjenica što srpski narod i politički lider većine Srba nisu uveli sankcije protov Rusije, podržavaju Rusiju u vreme fudbalskih utakmica, razapinju transparente, zahteva ne malo herojstva. De fakto, protiv Srbije se uvode žestoke sankcije, ograničavaju im finansijke prilive, rade sve, odnosno govore: “Izdajte Rusiju!”. Čini se da su Srbi mogli protiv logike 19.veka i Austrougara koje je svojevremeno Ruska imperija spasili gušeći mađarski ustanak da ne bi zasmetala spašenim Austrijancima. Srbi su nam do dan dans zahvalni što nismo dozvolili u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija dozvolili da se proglase krivim za genocid. Iako smo mi zapravo samo rekli istinu. Ali nismo uradili za srpski narod, jednostavno nismo mogli, ono što smo uradili sirijski.

- Kada smo 2015.godine uveli vojsku u Siriju i spasili je, da je tada bio drugi predsednik i druga situacija došli bismo u Srbiju ne samo marširajući,  već sa punom snagom ruskog oružja, i život bi bio potpuno drugačiji.  Po mnogo čemu je ljubav Srba ka Rusima je iracionalna. Ali ljubav je uvek iracionalna. Ne razumeju to svi u Rusiji  i to me razdražuje i o tome često govorim. Zato što, kada se mi kao velika  država, borimo sa sankcijama to je jedno, ali Srbija zbog geografije nema tu mogućnost. Zato je to koliko se hrabro ponaša Srbija i kako se dugo odoleva, time nam odaje počast. Razumem koliko je teško. A opozicija, opozicija uvek postoji i ona je uvek različita. Opozicija može  imati  svoje tačke gledišta, svoje principe, svoja ubeđenja, ali na kraju ostaje samo jedno pitanje: da li će to ka čemu vi težite sačuvati Boga u vašem srcu. Kada vi govorite ne: “Mi hoćemo da postanemo kao Evropa”, a da li ćete pritom ostati Srbi, da li ćete ostati Rusi, da li ćete ostati Belorusi? Ili ćete postati prosečan Evropljanin kada potpuno ozbiljno ološi koji su bombardovali Beograd pitaju: “Šta, vi ste se naljutili, da se niste možda uvredili? Pa takvo je vreme bilo, uzeli smo i bombardovali vas. Zar je to je razlog da se uvredite?”. O čemu sa njima može  pričati? Ali to ne znači da neće odrasti pokoljenje, generacija, koje će reći: “Dobro šta dosađujete sa svojim idejama o životu, mi smo Evropljani i šta treba da postanemo takva ništavila kao Borelj, takva neobrazovana stoka kao Berbokova i Ursula Fon Der Lajen. Ljudi koji čak više ne razgovaraju ni na svom maternjem jeziku, ljudi koji govore na engleskom  na jeziku svojih vladara  iako su Španci, Nemci”. To već sami Srbi treba da odluče. Put sebi je uvek težak. Ja nisam merodavan da dajem savete bratskom srpskom narodu.

- Potpuno drugačiji pogled, stvar nije u teritorijama. Rusi su najrazjedinjeniji narod na svetu kako je rekao bivši političar Vladimir Žirinovski. Kao rezultat raspada Sssr postali smo najrazdeljeniji narod, Rusi sa Krima su rekli, želimo da budemo sa Rusijom. Ruski Donbas, ruska Novorusija, ja ne gledan na teritoriju ja gledam na ljude. Srbi govore: “ Mi želimo da živimo zajedno na svojoj zemlji”, pa ko im može reći ne? Ko ima pravo to da im kaže ? Zašto oni koje su tu doveli i kojima su rekli: “evo ti, ovo je tvoje, napravićemo ti bazu, sve ćemo ti smisliti, podići ćemo ti zastavu, himnu ćemo ti napisti, i istoriju ćemo ti napraviti.”. A Srbi govore: “ALI OVO SU GROBOVI MOJIH PREDAKA I KUDA ĆU SA TIM?”. Zato naziv je naziv, a sudbina i volja naroda, to je najvažnije.