Danas pričaju o Srebrenici, a ne sećaju se Namibije! Novinar izneo jezive detalje masovnog pokolja afričkih plemena od strane Nemačke! (VIDEO)

Govoreći o stravičnim genocidima Nemačke o kojima se danas ne govori, gosti Info dana, pisac i publicista Igor Ivanović i novinar i urednik Borislav Korkodelović, govorili su o nemačkim naporima da sprovedu sramnu rezoluciju o Srebrenici gde će srpskom narodu lepiti etiketu genocida.

Pisac i publicista Igor Ivanović istakao je da su Holanđani sproveli genocid nad sopstvenim građanima u Friziji, a Srbi su genocidni, jer su stali uz Ruse, Kineze i druge slobodarske narode.

- Narodi i države koje su činile najveće genocide su se udružile da optuže narod koji je te genocide preživeo. Germani su za vreme Prvog Svetskog rata pod okriljem Austrougarske izvršili genocid nad Srbima uz podunavlju i podrinju. Srbi koji su ubijani u Austrougarskoj vođeni su kao ratne žrtve, do se desilo pre malo više od 100 godina. Nakon toga smo imali Drugi Svetski rat i klanje Srba po jamama, a sve de zemlje koje su nam to radile sutra treba da glasaju da smo mi genocidni u Savetu bezbednosti. Holanđani su sproveli genocid u Friziji nad sopstvenim narodom, a mi smo im genocidni, jer smo na strani Rusa, Kineza i drugih slobodnih naroda. Ovo je praktično rezolucija u kojoj se bore genocidni protiv slobodnih. Mi još uvek ne pričamo o svojim žrtvama, jer u nama još ima AVNOJ-evske ideologije koja to potiskuje. Nemci su svedočili o strasti ustaša kada je bilo u pitanju ubijanje Srba, jer su oni ubijanje Jevreja doživljavali hladnokrvo, ali bez tolike strasti i užitka kao Hrvati - rekao je Ivanović.

Foto: Zoran Sinko

Novinar i urednik Borislav Korkodelović naveo je da su Nemci vagonima za stoku transportovali namibijska plemena koja su bila protiv nasilnog otimanja zemlje, u koncentracione logore ili pustinju gde su umirali od gladi i bolesti.

- Glavni sponzori ove rezolucije su Nemačka i Ruanda, krajem 1970-tih sam išao u Lumunguši naselje pored Lusake gde sam trebao da nađem čoveka koji se doselio iz Namibije koja je bila nemačka kolonija. Kada sam se u mračnoj noći sreo sa tim čovekom koji je fino obrazovan, pričao mi je o prvom genocidu u 20. veku između 1904 i 1907. godine. Dva neposlušna plemena koja nisu mogla da gledaju kako im Nemci oduzimaju pašnjake postali su mete tog genocida. Transportovani su u vagonima za stoku u koncentracione logore ili transportovani u pustinju gde su umirali od gladi i nemaštine. Skoro 50% pripadnika plemena Nada je ubijeno u tom genocidu, a čovek koji je to organizovao bio je otac Hermana Geringa koji je počinio samoubistvo pred Nirnberško suđenje za nacističke zločine. Za to su im se Nemci samo izvinili rekavši da će im platiti odštetu, ali ne u vidu reparacija već izgradnjem infrastrukture. Naime žene koje su bile u logorima morale su sa glava palih Afrikanaca da prokuvaju i skinu tkivo sa njih kako bi se lobanje proučavale u Nemačkoj u cilju dokazivanja da su Afrikanci niža vrsta. Tanzanijske vlasti i dan danas vagaju da li da izađu sa zahtevom za odštetu ili da primaju pomoć od EU. Zaharova je zato istakla da Jevreji nisu jedine mete nacista i postavlja pitanje šta je sa 20 miliona sovjetskih i hiljada romskih žrtava - rekao je Korkodelović.

Celu emisiju možete pogledati u videu:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.