TRADICIJA DUGA STOTINU GODINA! Deca Šešelja, Šijana i Lepe Brene detinjstvo su provela baš na ovom mestu koje i danas mališane ostavlja bez daha!

Ekipa Informera posetila je porodicu Dragin, osnivače prvog zabavnog parka u Srbiji

Davne 1923. godine bugarski cirkus gostovao je u Kruševcu, a deda Dušana Dragina očaran cirukuskim svetom i načinom života, pobegao je u tu zemlju i odlučio čime će se baviti u budućnosti. Ni sanjao nije da će čitava porodica 100 godina kasnije biti u istom poslu . Vratio se u Srbiju i osnovao cirkus "Obilić" , baš kako se i danas zove luna park na Zemunskom keju.

- Moja majka Olivera hodala je po žici, ujaci su radili na trapezu, tetka je bila mađioničar, a dvoje najmlađih bili su pošteđeni cirkuskih akrobacija zbog svojih godina, priča Dušan. 

Vreme se menjalo, tehnologija u zabavnom parku je napredovala

Cirkus je posle Drugog svetskog rata otišao u zaborav, a porodični posao prerastao je u zabavni park. Bilo je tu bicikala koji su voženi ukrug, čamaca za ljuljanje, streljane sa vazdušnim puškama, ringišpila koga su okretali konji. Vreme se menjalo, tehnologija napredovala, sprave se usavršavale, a posao nasleđivao sa generacije na generaciju. Putovalo se mnogo širom bivše Jugoslavije, preko Grčke pa sve do Libije. Kako su mašine za luna parkove bile skupe, Dušan je sa svojim ujakom putovao po evropskim sajmovima tehnike i, kako kaže, krao znanje i kasnije to implementirao u sprave koje je sam pravio.

Foto: printscreen

- Svake zime kad je neradno, najmlađi ujak i ja išli smo da kupujemo delove koji su nam bili potrebni. Usput smo obilazili sve fabrike, koje proizvode ovu našu opremu i krali znanje, nešto smo uspeli da snimimo, nekada su nam davali dokumentaciju, a ponekad smo samo gledali i pamtili pa zapisivali da bismo sutra to primenili kada samo pravili ove naše sprave. 

Deca poznatih odrasla u zabavnom parku "Obilić"

Dušana najlepše uspomene vežu za vašare gde se kako tvrdi, najbolje i zarađivalo. A stalna adresa luna parka "Obilić" postao je Zemunski kej, tik iza hotela "Jugoslavija", gde na istom mestu opstaje skoro 30 godina.

- Ovde su odrastala deca Vojislava Šešelja, deca Zorana Šijana, Lepe Brene. Ovde dolaze i političari i glumci i pevači i niko nikada nije dao nijednu primedbu na naš rad.

Dušanov sin, Saša Dragin, odrastao je na točkovima.

Foto: printscreen

- Meni je ovo bio centar sveta, ja nisam znao za bolje - vožnje, drugari, uvek sam bio "faca", gazdin sin. Bilo mi je odlično, jedino mi je smetalo, kad sam malo porastao, preterano odsustvo od kuće. Kad krene sezona, od marta do novembra nisam bio kod kuće. Propustio sam sto punoletstava, rođendana, svadbi, slava, krštenja, žurki - seća se Saša.

Nekada je luna park bio centar zabave

Saša nam otkriva kako su moderne tehnologije izvršile snažan uticaj na mlade generacije koje sve manje posećuju zabavne parkove. Uzbuđenje pod vedrim nebom zamenile su igrice.

- Nekada je luna park bio centar sveta, nisu postojali internet, telefoni, Sege, Sony i ostala čuda. Kada u neko mesto dođe luna park, bio je centralna senzacija. Nije bilo druge zabave. Sa razvojem tehnologije deca su prestala da se druže napolju. Prvo je dosla Sega, a onda i internet, Youtube, Tiktok i sve je to publiku odvojilo od luna parka. 

Većinu sprava u luna parku Obilić napravlili su članovi porodice Dragin u radionici u Leštanima. Po završetku sezone svaka mašina rastavlja se do najsitnijih delova, skladišti, remontuje i čeka proleće. Nebrojano puta u životu Saša se susretao sa predrasudama kada ljudi čuju kojim se poslom bavi. Tako je bilo i kada je upoznao buduću suprugu.

Foto: printscreen

- Kada je saopštila da se zabavlja sa "cirkuzatnom", odmah su je prozvali Kasandra. Abnormalne predrasude ljudi imaju kad je ovaj posao u pitanju. Nazivaju me Romom, kološarom, nepismenim, glupim... 

Luna park ostaće zauvek simbol svakog srećnog detinjstva

Ni do radnika nije lako doći, pogotovo u današnje vreme, otkriva Dragin, kada prema njegovim rečima - niko neće da radi.

- Mnogo je teško pogotovo zbog specifičnog načina života. Pre je radnik ovde morao i da spava i da živi. Sada kada smo fiksni luna park, lakše je. Ali niko neće da radi. Svi kukaju kako nemaju posao, a kada im ponudiš i kažeš o čemu se radi, samo se okrenu i odu. Mnogo je ljudi prošlo kroz luna park, ali najduže se zadržala porodica koju čine majka i tri sina, kojima dugujem mnogo u životu i na koje gledam kao na rod najrođeniji.

Kojoj god generaciji pripadali, luna park ostaće zauvek simbol autentične zabave i svakog srećnog detinjstva, a ekipa Informera porodici Dragin poželela je da opstane i narednih sto godina u poslu za koji živi i koji najbolje ume da radi.