MESECIMA ZANEMARIVALA SIMPTOME PRE NEGO ŠTO JE SAZNALA DA IMA LIMFOM! Maja se izlečila, a sada pomaže drugima sa istom dijagnozom!

Kampanja „Limformiši se, nema čekanja!“ ima za cilj podizanje svesti javnosti o DBKL-u (difuznom B-krupnoćelijskom limfomu), najčešćem agresivnom podtipu Non-hočkinskog limfoma

Nišlijka Maja Kocić mesecima je zanemarivala simptome koji su uključivali intenzivno noćno znojenje, malaksalost, umor, gubitak težine, crvenilo kože, svrab, blage temperature.

Nakon što je napipala uvećanu limfnu žlezdu na glavi, odučila je da se obrati lekarima za pomoć. Dijagnoza je bila difuzni B krupnoćelijski limfom u 4. stadijumu.

Pošto je pobedila bolest, 2006. godine osnovala je Udruženje pacijenata sa hematološkim malignitetima "Lipa" sa ciljem  da informiše javnost i ukaže na značaj ranog otkrivanja bolesti, prepoznavanja simptoma i adekvatnog lečenja pacijenata. 

- Kada je meni difuzni B - krupnoćelijski limfom dijagnostifikovan, on je već bio u četvrtom stadijumu upravo iz tog razloga što sam sve ove simptome koje sam nabrojala, a imala sam većinu njih, zanemarivala mesecima - objašnjava Maja. 

Foto: Informer

- Veliki broj faktora utiče na nastanak ove bolesti među kojima su porodična predispozicija, pristustvo autoimunih oboljenja, različita stanja koja se karakterišu oslabljenim imunoloških sistemom kao što je recimo HIV infekcija... - nabraja načelnica odeljenja hematologije, KBC Bežanijska kosa dr Olivera Marković.

Foto: Informer

Difuzni B - krupnoćelijski limfom samo je jedan od šezdesetak tipova limfoma, ali najčešći i jedan od najagresivnijih. Zbog toga je od neprocenjivog značaja da se bolest otkrije i sa terapijom krene na vreme. Ukoliko se limfom otkrije u ranijem stadijumu, bolje su prognoze lečenja i reagovanja na dostupnu terapiju.  

- U prvoj liniji lečenja naši hematolozi apsolutno prate svetke i evropske vodiče i dobra stvar je da, primenom adekvatne terapije, 60% obolelih može biti izlečeno. Međutim, problem je onih 40% kod kojih se bolest vrati ili koji ne daju željeni odgovor na terapiju - ističe pacijentkinja Kocić. 

- Od tih 40 %, 10 % je sigurno od početka neosetljivo na primenjenu terapiju, dok će 30% imati vraćanje bolesti, naš prblem predstavljaju baš ti pacijenti - potvrđuje direktorka Klinike za hematologiju Kliničkog Centra Vojvodine dr Ivana Urošević.

Jasno je da dosadašnje terapijske opcije nisu dovoljne i da su pacijentima u našoj zemlji potrebne nove inovativne terapije koje poboljšavaju se šanse izlečenje.

Foto: Informer

- Za pacijente je najbitnije da imaju nadu, a imaju nadu ukoliko znaju da postoji terapijska opcija koja je dostupna u zemlji u kojoj se leče i da taj lek može da pomogne - poruče za kraj Maja. 

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.