Psihološka zamka koja vara i najbolje vozače: Ovo može biti kobno

Što je automobil moderniji i ima više bezbednosnih sistema, to vozač lakše upada u zamku lažnog osećaja sigurnosti koji ga može stajati života. Ovaj paradoks ima ime: Pelcmanov efekat.

Pelcmanov efekat opisuje tendenciju da ljudi preuzimaju veći rizik upravo onda kada veruju da su bolje zaštićeni. Ekonomista Sem Pelcman sa Univerziteta u Čikagu formulisao ga je još 1975. godine, proučavajući kako bezbednosni propisi u automobilskoj industriji utiču na ponašanje vozača, i ono što je otkrio nije bilo ohrabrujuće.

Velika brzina i osećaj kao da stojiš u mestu

Zamislite veliku, tešku SUV kabinu. Tiho je. Klimatizacija radi besprekorno. Automobil se drži trase, adaptivni tempomat drži razmak od vozila ispred, kamera prati saobraćajne trake. Brzinomer pokazuje 130 na sat, ali to se uopšte ne oseća tako. Ruka lako klizne prema telefonu, pogled odluta, noga ostaje na gasu.

Upravo u tom trenutku deluje Pelcmanov efekat.

Tehnologija je smanjila percepciju opasnosti, ali nije promenila zakone fizike. Zaustavni put na 130 kilometara po času iznosi više od 150 metara. Sila udara pri sudaru ne zavisi od toga koliko je kabina udobna ili koliko zvezda bezbednosti automobil ima na NCAP testu.

Foto: freepik

Što više štitimo vozača, to je gore za sve ostale

Pelcman je 1975. zaključio da su propisane bezbednosne mere navele vozače da voze agresivnije, i to u toj meri da regulativa nije smanjila ukupan broj smrtnih slučajeva u saobraćaju.

Ova jaka tvrdnja o "potpunoj kompenzaciji" odmah je bila osporena i danas nije prihvaćena u naučnoj zajednici kao konačan odgovor — savremene studije jasno pokazuju da zakoni o pojasevima ipak smanjuju smrtnost. Ipak, ono što je ostalo neosporno jeste da efekat delimično postoji i da ima svoju žrtvu.

Džon Adams, geograf sa Univerzitetskog koledža u Londonu, objavio je 1981. studiju sa zaključkom koji je izazvao kontroverzu.

- Čini se da mere koje štite vozače od posledica loše vožnje podstiču lošu vožnju. Glavni efekat zakonodavstva o pojasevima bio je prebacivanje tereta rizika sa onih koji su već najbolje zaštićeni u automobilima na najranjivije — pešake i bicikliste izvan automobila - objasnio je.

Ukratko: vozač u SUV-u dobija lažni osećaj nepobedivosti, a plati ga neko na trotoaru.

ABS, tempomat, kamera i manje pažnje za volanom

Pelcmanov efekat nije ograničen samo na pojaseve i airbagove. Ista logika primenjuje se na svaki novi bezbednosni sistem. Nemačka anketa pokazala je da savremeni sistemi pomoći vozaču povećavaju osećaj sigurnosti, ali i da znatan broj vozača zbog njih za volanom obraća manje pažnje.

Automatsko kočenje, sistem za održavanje vozila u saobraćajnoj traci, prepoznavanje pešaka i adaptivni tempomat mogu značajno da doprinesu bezbednosti. Ali nijedan od tih sistema ne može da reaguje na sve moguće situacije, da predvidi ponašanje svakog drugog učesnika u saobraćaju ili da zameni vozača koji je zaista fokusiran na put ispred sebe.

Problem nastaje kada vozač prestane da razmišlja o tome i počne da se ponaša kao da tehnologija vozi umesto njega.

Foto: Shutterstock

Kompenzacija rizika: fenomen koji se ponavlja svuda

Pelcmanov efekat samo je najpoznatiji primer šire pojave koju naučnici nazivaju "kompenzacijom rizika". Ista logika dokumentovana je u ekstremnim sportovima, finansijskim ulaganjima i zdravstvenom ponašanju. Dokazi nisu uniformni — efekat je jak u nekim situacijama, slab ili odsutan u drugima — ali ono što je konzistentno jeste sledeće: kada čovek veruje da je zaštićen, menja ponašanje.

Kod profesionalnih vozača, efekat je posebno dobro dokumentovan u slučaju ABS sistema. Vozači koji su znali da im automobil ima ABS pokazivali su tendenciju da kasno koče i ulaze u krivine brže nego što bi to činili bez sistema.

Tehnologija je saveznik, ne zamena

Poruka nije da su bezbednosni sistemi loša stvar. Jesu spasili bezbroj života i nastaviće da ih spasavaju. Ali svest o Pelcmanovom efektu važna je upravo zato što vas podseća da te sisteme ne zloupotrebite kao alibi za nepažnju.

Prilagođena brzina, puna pažnja za volanom i odgovorna procena situacije nisu zastarele navike iz doba kad automobili nisu imali ni sigurnosni pojas. To su i dalje ključne komponente bezbedne vožnje, bez obzira na to koliko zvezda bezbednosti piše u prospektu. Što se bezbednije osećate, to je važnije da ne zaboravite na rizike koji su i dalje tu — tihi, nevidljivi, ali realni kao i uvek.

BONUS VIDEO