Na ovom letovalištu zabeleženo čak 30.000 zemljotresa: Kako je do ovoga došlo?

Više od 30.000 zemljotresa, uključujući i neke snažnije od 5 stepeni, pogodilo je zimus grčko ostrvo Santorini i okolinu.

Ova seizmička kriza završena je posle oko mesec dana bez katastrofe, a naučnici veruju da konačno znaju zašto se uopšte i dogodila.

Analize seizmičke aktivnosti od juna 2024. do februara 2025. godine, zajedno sa promenama u nadmorskoj visini površine ostrva, sugerišu da isti izvor magme koji hrani vulkan Santorini možda takođe snabdeva podvodni vulkan Kolumbo, udaljen samo 7 kilometara, pišu istraživači u studiji objavljenoj u žurnalu Nature.

Složeni zajednički sistemi za dovod magme mogu zakomplikovati tumačenje zemljotresa i znakova predstojećih erupcija, naveli su Marijus Isken, geofizičar u GFZ Helmholc Centru za geologiju u Potsdamu, i kolege. Ova studija, dodaju, naglašava potrebu za praćenjem u realnom vremenu i visoke rezolucije kako bi se poboljšala upozorenja na vulkane.

Santorini je poznat po katastrofalnoj vulkanskoj erupciji oko 1560. pre nove ere, koja je doprinela krahu Minojske civilizacije i izazvala raširena razaranja, uključujući zemljotrese, cunamije i verovatno vulkansku zimu. Kolumbo takođe nije za potcenjivanje, a poslednji put je eruptirao 1650. godine, prenosi Science News.

Foto: Reuters

Kada je serija zemljotresa potresla region početkom godine, Grčka je proglasila vanredno stanje, strahujući od predstojeće erupcije. Iako nije došlo do erupcije, brojni zemljotresi omogućili su Iskenu i kolegama da ispitaju podzemlje i bolje razumeju kako i gde se magma kretala.

Koristeći podatke sa seizmičkih stanica na kopnu i morskom dnu, tim je rekonstruisao događaje koji su doveli do nemira. Počevši od jula 2024. godine, površina Santorinija počela je da otiče za nekoliko centimetara, što ukazuje na akumulaciju magme u njegovom plitkom rezervoaru iz dubljih delova Zemljine kore. Oticanje se poklopilo sa seizmičkom aktivnošću koncentrisanom oko Santorinija.

Stopa zemljotresa je 27. januara naglo porasla, sa novom serijom zemljotresa koja se tokom nekoliko nedelja prvo kretala ka Santoriniju, a zatim severoistočno od ostrva. Istovremeno, GPS podaci su pokazali da su oba vulkana delovala kao da se ispumpavaju.

Priča, ispričana zemljotresima i sleganjem tla, sugeriše da magma iz dubljeg rezervoara u kori hrani i Santorini i Kolumbo.

Foto: Pexels

Seizmička aktivnost ukazuje na kretanje magme iz ovog rezervoara, prvo prema Santoriniju, a zatim dalje od oba vulkana, uzrokujući njihovo istovremeno ispumpavanje, poput istovremenog uzdaha.

Ovo je prvo opažanje magmatske veze između Kolumba i Santorinija, napominje tim. A to ima implikacije za druge velike vulkanske sisteme za koje se pretpostavlja da dele magmatsku strukturu, ili se barem međusobno guraju pod zemljom, kao što su oni na Havajima, Islandu i ruskom poluostrvu Kamčatka.