Kad Radenko i Rajna opale, grad se istopi! Čačani ovih dana o njima pričaju

Meteorolozi ovih dana najavljuju mogućnost pljuskova s grmljavinom, a nije isključen i dolazak gradonosnih oblaka. Čačanski poljoprivrednici mole Boga da ih nevreme nekako zaobiđe, ali tu im mogu pomoći samo Radenko i Rajna iz Slatine!

Bračni par Tutunović duže od 20 godina dežura na protivgradnoj stanici u čačanskom selu Slatina i na svaku najavu kiše, oni znaju šta im je činiti! 

Ovogodišnju sezonu odbrane od grada počeli su 15. aprila i do završetka, sredinom oktobra, za njih nema odmora ni slobodnog dana. Njihova protivgradna stanica je dobro snabdevena raketama. Njihova motorola je danonoćno uključena.

- Posao nije težak, ali nije ni lak. I noću i danju smo maksimalno odgovorni i slušamo naredbe iz Radarskog centra – priča penzioner Radenko Tutunović.

Ovaj posao, priča nam, i po drugim selima pretežno rade penzioneri, ili ljudi duboko motivisani da sačuvaju kako svoju tako i letinu svojih komšija.

Na ovoj protivgradnoj stanici postoje tačno utvrđene koordinate dejstvovanja od kojih nema odstupanja.

- Nas, na mesečnom nivou plaća RHMZ i to u iznosu od 5.000 dinara, ali to svakako nije ono što nas motiviše da radimo ovaj posao. Važno nam je da sačuvamo voćnjake i useve od grada. Mi od toga živimo – priča Radenko.

 

Jedan od osnovnih preduslova da stanica bude u funkciji jeste da u njoj dežuraju dva strelca. Na području Čačka ima 25 protivgradnih stanica i u velikom broju slučajeva u njima dežuraju supužnici.

- Ja sam u strelce otišla pre 15-ak godina, jer Radenku u čitavom selu nije imao ko da pomogne. Morala sam, jer bi onda stanicu zatvorili. Nije ovo lak posao, dok svi po grmljavini i nevremenu sede u toplim kućama, mi sedimo ovde. Često pokisli čekamo odobrenje iz Radarskog centra da ispalimo rakete. Nekad se tamo ostane i čitavu noć ili dan, sve dok ne dobijemo naredbu da je opasnost od grada prošla – priča Rajna supruga i Radenkov saborac protiv gradonosnih oblaka.

Ona kaže da za današnju Krsnu slavu Đurđevdan neće moći da odu kod kumova, jer su još juče dobili naredbu za pripravnost.

- Na to smo već navikli. Zbog posla protivgradnog strelca propustili smo mnoga veselja, kako kod rodbine tako i u selu kod prijatelja. Ali nije nam žao, znamo da radimo korisnu stvar za čitavo selo – priča Rajna. 

- Radenko je jednom zbog smrtnog slučaja bliskog člana porodice, morao da traži posebnu dozvolu nadležnih samo da bi jedan dan odsustvovao sa lansirne rampe. To je bio jedan jedini put kada je mogao da napusti lansirnu rampu u Slatini u sezoni odbrane od grada - ističe Rajna.

On je u ovom poslu pune 23 godine i sam uređuje prostor i prilaz lansirnoj rampi i objektima u kojima su smeštene rakete, a u drugoj komande za njihovo ispaljivanje.

Kompletnu opremu drži pod ključem i 24 sata se ne odvaja od motorole. U trajanju sezone odbrane od grada iz Radarskog centra Užice svakodnevno, bez obzira na mogućnost nevremena, u tri navrata komuniciraju sa dispečerom.

Ističe da raketa imaju dovoljno, jer su neke preostale od prošle sezone, a nakon svake intervencije ih dopunjuju.