Tužna sudbina poslednjeg Titovog štafetara

Zoran Ostojić, metalostrugar iz Novog Sada, ostao je upamćen kao prvi nosilac poslednje Titove štafete 1980 godine. Štafetu je poneo 23. marta sa Trga slobode u Novom Sadu dok je maršal još bio živ...

Samo 35 ljudi imalo je priliku da te godine nosi ovo znamenje, rad akademskog vajara Lasla Silađija jer je njen put prekinut 4. maja vešću da je Tito preminuo. 

Ta štafeta je završila na njegovom posmrtnom odru. 

Svake godine, Ostojić je iz hodnika sećanja izvlačio zanimljivosti , a kada se on upokojio pre 11 godina, novinari su i dalje prenosili ta svedočenja, jer Tito i štafete, kao i njeni nosioci jesu deo istorije.  

Ostojić je posle intenzivnih provera više od 150 kandidata izabran da bude prvi nosilac štafete.

- Oslobođen sam rada u fabrici, da se slučajno ne povredim, a "savetovano" mi je da pripazim na ponašanje. Put kojim sam hodao, od Trga slobode do Futoške pijace, oko 100 metara, bio je posut laticama cveća – pričao je Ostojić.

Foto: informer.rs

 

Sa štafetom u rukama,"izašao je" iz cveta koji su formirali mladi svojim telima, a u tom trenutku  začula se pesma "Godine su prošle pune muka".

Zoran je trčao do Futoške pijace, a pre stupanja na binu morao je još jednom da prođe bezbednosnu provere Udbe.

- Agent je iz džepa izvadio moju fotografiju, da bi konačno izgovorio: "U redu je, to si ti. Sada možeš da ideš". Srce mi je kucalo neverovatnom brzinom. Štafetu sam morao da držim visoko iznad glave, iako je bila teža od tri kilograma. Iza mene su trčali policajci, odnosno pripadnici UDBE obučeni u narodne nošnje. Kad sam štafetu predao radnici Pošte i poželeo joj da je čuva kao zenicu oka svoga, agenti su me izvukli iz kolone. U tom trenutku sam mislio da ću umreti od uzbuđenja – pričao je Zoran Ostojić.

Ostojić nije dobio ništa od toga što je postao jedan od najpoznatijih "štafetara" osim "novinarske slave". Posle 36 godina staža u fabrici "Petar Drapšin", proglašen je tehnološkim viškom.