Srpski manastir pod velom misterije: U centru tajni je Zmaj Ognjeni Vuk, a ovo mnogi ne znaju

Manastir Grgeteg je jedan od najznačajnijih manastira Fruške gore, a mnogi se dan-danas pitaju kako je ovo sveto mesto dobilo ime ne znajući da se na kraju priče nalazi ni manje ni više, već Zmaj Ognjeni Vuk.

Ovaj manastir nije značajan samo zbog duhovnosti koja izbija iz svakog kamena ove lepog mesta.

Ova svetinja važna je tačka i za razumevanje prošlosti i svega što se u minulim vremenima dešavalo na ovim prostorima. Njena vrednost zato je i istorijska, o čemu svedoči i činjenica da je već nekoliko decenija pod zaštitom države kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. 

Legenda kaže da je crkvu posvećenu prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja ovde, na južnim obroncima Fruške gore, podigao čuveni Zmaj Ognjeni Vuk 1471. kako bi njegov otac - slepi despot Grgur koji se zamonašio i dobio ime German, mogao u njemu da provede ostatak svojih zemaljskih dana. 

Šta kaže istorija?

Kao što je to slučaj sa mnogim fruškogorskim svetinjama, prve pouzdane istorijske zapise o Grgetku nalazimo tek u turskim katastarskim knjigama. Manastir se prvi put pominje 1545. godine. Kasnije, tragove o njemu moguće je pronaći tokom čitavog 17. veka. Na osnovu poreza koji je bio u obavezi da plaća zaključuje se da je reč bila o veoma bogatoj zajednici koja je vremenom postajala sve imućnija i koja je u svom posedu imala njive, livade, vinograde, vodenice..

Foto: Shutterstock

Grgeteg je zapusteo krajem 17. veka kada su ga, nakon Velikog bečkog rata, opljačkali Turci. Nakon toga car Leopold I ga je, zajedno sa još nekim posedima, dodelio na upravu mitropolitu Isaiji Đakoviću tako da je manastir faktički potpao pod upravu mitropolije u Sremskim Karlovcima. Ovo se pokazalo ključnim u drugoj polovini 18. veka kada se, u vreme crkvene reforme Marije Terezije, našao na listi manastira koje je trebalo ukinuti. Upravo zahvaljujući molbama i uticaju karlovačkog mitropolita Vikentija, Grgeteg je od carice dobio posebnu privilegiju i nastavio je da postoji. 

Najlepši manastir Fruške gore

Nema podataka o tome kada je podignuta prva crkva na ovom mestu, ali većina istoričara misli da je to bilo krajem 15. veka. Slično, nije poznat ni tačan datum njenog rušenja, ali se kao pretpostavka uzima da se to dogodilo negde sredinom 18. veka.

Novi, barokni hram podignut je između 1768. i 1771. godine. Njegovi ktitori bili su mitropoliti Pavle Nenadović i Jovan Đorđević. U tom periodu izgrađen je i zvonik sa kapelom, kao i prostrani konaci. Tih godina Grgeteg je smatran najlepšim manastirom na Fruškoj gori.

Kao i većina fruškogorskih svetinja, i Grgeteg je tokom Drugog svetskog rata, razoren, opljačkan i opustošen. Manastir je najviše stradao u jesen 1943. kada je bombardovan i kada je srušen zvonik koji, srećom, nije pao na crkvu. Sedam monaha odavde je odvedeno u logor, a rat su preživeli samo iguman Georgije Bojanić i jeromonah Milutin Stojadinović koji je kasnije postao rektor Karlovačke bogoslovije i episkop timočki, piše Istorijski zabavnik.

Foto: Shutterstock

Prvi radovi na obnovi započeti su 1950. Rekonstrukcija je tekla postepeno – obnovljen je hram, podignut novi zvonik i dve kapele, izgrađena ograda i kapija. Uređeno je manastirsko groblje nedaleko od kog se nalazi i grobnica Ilariona Ruvarca, najznačajnijeg igumana ove svetinje. 

Večna kuća jednog od najznačajnijih Srba 20. veka

Priča o Grgetku nije potpuna ako se ne ispriča i ovo - na groblju kraj manastira, gde počivaju mnogi monasi i monahinje, episkopi i igumani, večni spokoj pronašao je i jedan od najznačajnijih Srba 20. veka - Radoslav Grujić.

Radoslav Grujić je bio sveštenik, istoričar, univerzitetski profesor, teolog i čovek koji je u ruševinama manastira Svetih arhangela u Prizrenu pronašao grob sa zemnim ostacima cara Dušana. Njegov značaj i za fruškogorske manastire je ogroman! 

Tokom Drugog svetskog rata Grujić je radio na popisu crkvenog blaga koje je opljačkano sa ove planine i odneto u Hrvatsku, a zahvaljujući njemu spašene su i prenete u Beograd mošti najvećih srpskih svetitelja - kneza Lazara iz manastira Bešenovo, cara Uroša iz manastira Jazak i despota Stefana Štiljanovića iz manastira Šišatovac.