Na ovom mestu pod Rtnjem, vreme je stalo: Deda Mija može da posvedoči

Gosti koji borave na planini Rtanj sve češće pohode selo Vrmdža u njenom podnožju. Listom ga opisuju kao selo iz romana - šuma, put, potok...

A na jednom mestu kraj potoka vreme je stalo....

Deda Mijina vodnica, jedina u selu, izgrađena 1912. i koju je nasledio od svog oca, vrti isti točak...

Vodenice su nekada bile srce svakog sela. U Vrmdži kod Sokobanje bilo ih je nekada više od 30 zajedno sa valjavicama koje su izrađivale sukno i smatrale se pretačama današnje Tekstilne industrije.

Miodrag Nikolić koga svi zovu deda Mija svoju vodenicu sačuvao je od zaborava.

- Moja vodenica radi kao pre sto godina. Nema struje, sve pokreće voda, pa tako privlači i danas pažnu ljudi koji vole da vide i čuju kako se nekada živelo i mlelo žito i kukuruz. Nema ništa slađe nego kada se napravi kačamak od brašna sa vodeničnog točka. Tu je sve prirodno - priča starina koji gazi devetu deceniju, a pun je elana...

 

A za sve turiste i posetioce nema ničeg blagotvornijeg od šuma vode, vodeničkog točka i čeketala, koji na svoj način uljuljkuju i vraćaju u prošlost.

Deda Mjina vodenica nije samo stari mlin. Ona je živi spomenik jednog vremena i dokaz da priroda i čovek mogu zajedno da stvaraju.

Mija je svakodnevno u vodenici i u svim poslovima pomaže mu supruga Radmila za koju ne postoji podela na muški i ženski posao.

- Sve zajedno radimo. Deda i ja i meljemo i tovarimo, pripremamo, pakujemo brašno u kese za sve one koji nas posete i žele da probaju. Imamao i heljdino i nema lepše pogače i proje od našeg brašna. Od kada je obnovljena naša vodenica u našoj kući nema kese kupovnog brašna - ponosno ističe baka Radmila.