Kada ići na skener, rendgen ili ultrazvuk: Pančevački radiolog objasnio

Mnogi bi da idu i na skener, posle rendgena, a mnogi prihvataju samo ultrazvuk "jer ne zrači". Neki veruju samo magnetnoj rezonanci, ali se plaše "kapsule”...

Sigurno ste bar jednom bili u prilici da čujete ovake priče, možda baš u čekaonici ispred ordinacije lekara... Radiolog dr Nenada Margitin s dugogodišnjim iskustvom u pančevačkoj Opštoj bolnici i u Zavodu "Pančevac" govorio je za pancevac-online.rs koja dijagnostika se kada primenjuje.

- Koja metoda će biti izabrana, zavisi od simptoma, indikacija, stanja, uočene promene…Na primer, skener u 95 odsto slučajeva daje vrlo preciznu dijagnozu oboljenja i promena na kičmenom stubu. U manjem postotku i kada postoji potreba za operativnim lečenjem, neophodan je magnet kičmenog stuba koji će nam omogućiti da tačno odredimo da li disk oštećuje nerv ili ne i da li postoji potreba za operacijom. Doduše, i skener vidi nerv, ali ne može da ga sagleda u stopostotnom procentu zato što je nerv vrlo tanane strukture – objašnjava dr Margitin.

 

Foto: Pačevac/R. Đ.

 

• Skener može u velikoj meri da sagleda mozak, kičmeni stub, pluća, organe u stomaku, kao što su jetra, slezina, bubrezi, nadbubrezi, a za prostatu i ženske polne organe na prvom mestu je dijagnostika magnetnom rezonancom...

- Skener može i kod ovih organa da uoči promenu, ali ne i dokle je ona prodrla, za razliku od magneta. A za debelo crevo najpreciznija je ipak kolonoskopija, pošto skener ne vidi ni zid ovog organa. Kod drugih organa, pomoću skenera u 80 odsto slučajeva može da se uoči da li je u pitanju bilo benigna, bilo maligna promena. Promene se sagledavaju i komparativno – i na ultrazvuku, i na skeneru, i na magnetu, i na osnovu kliničkog pregleda, i naravno, na osnovu laboratorijskih rezultata, kako bi se postavila konačna dijagnoza.

Foto: Pačevac/R. Đ.

 

• Da li je za veliki broj dijagnoza dovoljan i rendgen?

- Rendgen ne može, za razliku od skenera, da vidi cela pluća, jer su vrhovi skriveni iza srca ili iza dijafragme. A skener omogućava da se vide promene u celom području, kao i one minimalne, ispod veličine od pet, šest ili sedam milimetara. Ali zdravi ljudi koji žele da dođu na skrining pluća mogu da na osnovu rendgena budu mirni jedno vreme. Rendgen se radi i kod ljudi kod kojih je uočljiva neka zapaljenjska promena na osnovu laboratorije, koji kijaju, kašlju. Tada nije neophodan skener, ali ako upala pluća dugo traje, ako neko u porodici ima osobe obolele od malignih bolesti, posebno od karcinoma pluća, ako je u pitanju pušač s više od 20 cigareta na dan, ako neko radi u rizičnoj zoni, a Pančevo je skoro celo rizična zona, po pravilu je kandidat za skener. U tom slučaju primenjuje se niskodozni skener pomoću kojeg se i s manjim dozama zračenja, doduše većim od onih na rendgenu, mogu sagledati i manje promene na plućima. U Zavodu "Pančevac" rade se i skener i rendgen celog tela. Rendgenom se snimaju i kosti, a za meka tkiva, poput ligamenta, služi nam ultravzuk.

Foto: Pačevac/R. Đ.

 

• Za koja snimanja je još pogodan ultrazvuk? I traži li on posebne pripreme?

- U Zavodu "Pančevac" pacijenti mogu da urade ultrazvuk svih mekih tkiva, štitaste žlezde, paraštitastih, pljuvačnih, limfnih žlezda, krvnih sudova vrata, ruku, nogu, stomaka, ultrazvuk stomaka koji obuhvata pregled jetre, slezine, pankreasa, žučne kese, žučnih puteva, bubrega, nadbubrega, aorte u B modu bez doplera, kada vidimo da li pacijent ima proširenu aortu ili ne. Radiolog daje i grubu ultrazvučnu dijagnostiku ženskih polnih organa. Kod muškaraca se pregledaju bešika i prostata na osnovu čega se može dati urološka terapija. A ultrazvuk dojke, kao i mamografiju, kod nas radi doktorka Aleksandra Stijaković.

Poželjno je da se ultrazvuk stomaka radi posle gladovanja od šest do osam sati jer će to sprečiti da žučna kesa u momentu pregleda bude puna. Takođe, mokraćna bešika, kada se pregleda bilo na ultrazvuku, skeneru ili magnetu, mora da bude puna sadržaja, to jest urina, jer ako je prazna, to je praktično zgužvana kesa, na kojoj se ništa ne vidi.

• Za šta je dovoljan ultrazvuk?

- Za dijagnostiku nekih promena primenjuje se određeni redosled. Često najpre ide rendgen, pa ultrazvuk, pa skener, pa magnet. Taj redosled omogućava da se jedna promena sagleda iz više uglova. Snimak i sa ultrazvuka i sa skenera omogućava da se komparativnom metodom, sa sigurnošću od 90 odsto, opiše kakva je promena u pitanju.

• Da li primena pojedinih metoda u radiologiji zavisi i od toga da li ima zračenja i kolika su?

- Između dva snimanja na skeneru trebalo bi da prođe bar neki mesec. Kod onkoloških pacijenata, kod kojih se prati efekat terapije, skener se radi najčešće na dva do tri meseca. Na magnetnoj rezonanci nema zračenja, ali se ona radi po preporuci lekara specijaliste ili radiologa, koji na osnovu prethodnih snimanja nije mogao da odredi preciznu dijagnozu, ali je za mnoge pacijente ova vrsta pregleda veoma neprijatna. Pored osećaja klaustrofobije, i pored toga što novi aparati imaju mnogo širu cev, i neprijatnog zvuka, snimanje magnetom traje dosta dugo, često i duže od sat vremena. A najduže snimanje skenerom je uglavnom do 20 minuta. U tom periodu, u jednom aktu, skener može da snimi i celo telo, za razliku od magneta.