Kakve su ovo životinjke, bogte? Šok na farmi u Pomoravlju (VIDEO)

Miroslav i Vesna Stojanović, povratnici iz Švajcarske, sada na svom imanju u Supskoj kod Ćuprije uzgajaju oko 200 životinja! Ali tu nema krava, ovaca i koza!

Kad pođete njihovim imanjem, tu su alpake, lame, bizon, kamile, nojevi, magarci, jeleni lopatari, papagaji i mnoge druge vrste, a njihov cilj je izgradnja zoološkog vrta i etno-sela. 

Vesna je po struci inokorespondent, a Miroslav automehaničar, iz Švajcarske su se vratili 1. maja ove godine, jer planiraju da nastave da se bave uzgojem egzotičnih životinja, što rade već 15 godina i dok su živeli u Švajcarskoj.

Najpre su u Mađarskoj kupili par alpaka. Kasnije su neke uvezli iz Švajcarske, gde su imali farmu alpaka, dok su druge odgajili na svom imanju u Supskoj.

Miroslav je jedini sertifikovani odgajivač alpaka na Balkanu, a u Švajcarskoj je prošao jednomesečni kurs u uzgoju ovih životinja. 

- Morao sam da položim ispite i steknem znanje o kompletnom uzgoju alpaka. To podrazumeva šišanje, bolesti, ishranu, razmnožavanje i sve što je potrebno da bi neko mogao profesionalno da se bavi ovom vrstom. Na ovim prostorima nema alpaka, osim po neki par koji su ljudi iz Makedonije i Crne Gore kupili od mene – navodi Miroslav za Informer.

 

Vuna finija od ovčije

 

Alpake nisu jeftine životinje, a njihova cena zavisi od boje, kvaliteta vune, eksterijera i starosti, a Stojanovići planiraju da proizvode odevne predmete od njihove vune.
- Potrebno je pronaći mašinu koja može kvalitetno da preradi tu vunu. Imam prijatelja Sergeja Ivanova iz Dimitrovgrada, koji mi je rekao da tamo postoje vunovlačare za preradu. Plan je da vunu odnesemo kod njih, preradimo je, a zatim pronađemo žene koje će da je predu. Njihova vuna je među najkvalitetnijima na svetu. Finoća vlakna kreće se od 13 do 25 mikrona. Najfinija vuna ima svega 13 mikrona, dok domaća ovca uglavnom ima vlakna debljine oko 40 mikrona - pojašnjava Miroslav.

Naš sagovornik dodaje da je njihova namena mnogo šira. Njihovo meso se jede, a mleko može da se pije. Ipak, alpake daju male količine mleka, pa ono nije pogodno za proizvodnju sira kao, recimo, kamilje mleko.

- Alpake su, zapravo, južnoameričke kamile i tamo ih, pored lama, koriste za nošenje tereta. Međutim, između njih postoji velika razlika. Alpaka ne sme da nosi više od deset kilograma tereta kako joj se ne bi oštetila kičma. Lama može da nosi i do 40 kilograma i zbog toga se koristi u karavanima na Andima - navodi Miroslav.
Pošto su izuzetno mirne, sve češće se koriste i u terapiji dece sa smetnjama u razvoju, a njihova energija je, veli, "lek za dušu".

Bizon odgajan na flašicu

Na imanju Stojanovića nalazi se i bizon koji će u septembru da napuni dve godine.

- Dobio sam ga na poklon iz jednog zoološkog vrta u Srbiji. Imao je samo mesec i po dana, pa smo ga hranili na flašicu. Sada planiramo da mu pronađemo ženku.

Foto: I. I.

 

Miroslav kaže da je među prvima u Srbiji počeo da uzgaja nojeve. Još 2000. godine imao je 55 nojeva, ali ih je rasprodao. Danas ima desetak mladih plavovratih nojeva, starih samo dve nedelje.

- Jaja nojeva se koriste za ishranu. Nekada smo ih prodavali. Pokušavali smo i sami da izvodimo piliće, ali to je izuzetno zahtevan posao koji traži veliko znanje i preciznu tehnologiju – kaže Miroslav.

Kamile kao atrakcija 

Na imanju Stojanovića nalaze se i dvogrbe i jednogrbe kamile.

- Imamo jednog mužjaka dvogrbe kamile koji se zove Kan, za koga tražimo partnerku, kao i par jednogrbih kamila – Šarga i Emu. Pošto imamo puno životinja, počeli smo da pravimo zoo vrt, a potom ćemo da izgradimo i etno selo. To je projekat koji planiram da razvijam narednih godina – kaže naš sagovornik.

Njegova supruga Vesna dodaje da planiraju i prostor gde će deca moći da se druže sa životinjama.

- Zato ih od malena navikavamo na ljude. Životinja ne sme da se uplaši kada je dete pomazi ili zagrli, jer deca umeju da ih uhvate za glavu, kao što to radi naš unuk, a životinja ne sme da ogrebe dete - kaže Vesna.

Na imanju trenutno živi osam morskih prasića, veliki broj pasa i mačaka, zečevi, papagaji, 22 magarca...

- Potražnja za magarećim mlekom i sirom jeste velika, ali nas to ne privlači. Magarce držimo isključivo iz ljubavi. Veliki broj životinja na imanju zapravo je spašen, što je naročito slučaj sa napuštenim psima i mačkama, koje smo udomili – kaže Vesna i dodaje da su njih dvoje podelili poslove prema afinitetima, jer briga o velikom broju životinja zahteva mnogo vremena i posvećenosti.
Vesna brine o sitnijim životinjama – morskim prasićima, papagajima, golubovima i ostalima, dok je Miroslav zadužen za krupnije životinje.

- Muškarci uglavnom nahrane životinje, ali nije sve u tome. Potrebno je da im se očisti prostor, menja voda, da se prati šta koja životinja voli da jede, jednostavno, treba voditi računa o svakom detalju, jer svaka životinja ima svoj karakter i posebne navike – kaže Vesna.
 

Ona dodaje da svaka životinja ima svoj karakter, a neke ih zbog toga i nasmeju.
- Jedan papagaj, na primer, neće da jede iz obične posude. On obožava da mu se hrana stavi u tacnicu. Onda je razbacuje kao kokoška. Posmatram ga danima, pa smišljam kako da mu doskočim. Životinje su toliko zanimljive da možeš ceo dan da provedeš sa njima - smatra Vesna.
Stojanovići o svakoj životinji imaju literaturu, pa čak i knjige o magarcima.

Magarac, na primer, ne sme previše da se ugoji, jer mu vrat "padne" na jednu stranu i više nikada ne može da je ispravi.

Foto: I. I.

 

Gotovo sve životinje na njihovom imanju potpuno su pripotomljene. Uložili su mnogo vremena da ih priviknu na ljude. Dobili su, na primer, berberske ovce iz zoološkog vrta, koje su toliko bile divlje da nisu smeli da uđu u njihov boks, već samo da ih posmatraju kroz ogradu. Zato je odlučio da strpljenjem stekne njihovo poverenje.

- Svakog dana sam uzimao svežu travu, seo bih ispred boksa i najpre je bacao daleko od sebe. Zatim sam je postepeno bacao sve bliže, dok nisu počele da mi jedu iz ruke. Danas možeš da uđeš među njih i da ih pomaziš – ponosno će Miroslav.

Slična priča bila je i sa jednim berberskim ovnom.
- Ranije je napadao svakoga ko bi prišao. Nisi smeo da otvoriš njegov boks. Danas možeš da uđeš i da ga pomaziš. To je moguće samo uz mnogo ljubavi i razumevanja. Životinju ne možeš da nateraš da se prilagodi tebi, već ti moraš da se prilagodiš njoj. Tek kada stekne poverenje, ona postaje mirna i opuštena - pojašnjava Miroslav.

Miroslav kaže da za uzgajanje životinja treba puno ljubavi i znanja. Najviše su ga fasicinirali jelenovi lopatari.
- Pare se u oktobru i novembru, ali ženka tokom zime zadržava embrion. Tek u proleće, ako proceni da ima dovoljno hrane i da će moći da odgaji mladunče, razvoj embriona se nastavlja. Ukoliko oseti da uslovi nisu dobri, organizam odbacuje embrion i tek naredne godine, u sledećoj sezoni parenja, ponovo ostaje skotna – kaže Miroslav, koji smatra da je uzgoj životinja, praktično, nauka.

Foto: I. I.

 

Veliki broj životinja zahteva i velike količine hrane, a Stojanovićima je potrebno četiri sata da bi ih nahranili. Svakoga dana potroše deset bala sena – pet ujutru i pet uveče, daju im tri vrste žitarica: tritikale, ječam i ovas, a krupne životinje dobijaju i peletirani suvi rezanac, a daju im i vitamine kako bi ishrana bila što kvalitetnija.

- Svaka vrsta ima posebne potrebe. Alpake, na primer, ne smeju da jedu šargarepu, voće i druge slatke namirnice jer su sklone dijabetesu. Zato neprestano učimo. Ne može čovek da zna sve – kaže Vesna.

Kako bi unapredili uzgoj alpaka, redovno razmenjuje iskustva sa odgajivačima i
stručnjacima iz drugih zemalja, te su u kontaktu sa ljudima iz Holandije, Francuske i drugih država koji se profesionalno bave alpakama i proučavaju ih.