To je to! Čačani na vrhu Toblerone

Srpski alpinisti Marko Ristanović i Miloš Milovanović osvojili su čuveni vrh švajcarskih Alpa Materhorn od 4.478 metara nadomorske visine.

Ovaj vrh jedan je od najprepoznatlivijih i najpoželjnijih vrhova u svetu alpinizma - nazivaju ga i "Toblerone" po čuvenoj čokoladi, na čijoj ambalaži se nalazi utisnut njegov obris. 

Marko i Miloš uspeli su da se popnu 18. jula posle drugog pokušaja i dugogodisnjeg iskustva u alpinizmu.

Materhorn nije najviši vrh u Evropi, ali je veoma zahtevan put do njega i zato je cenjen među alpinistima širom sveta. 

- Prošle godine smo pokušali uspon, ali zbog lošeg vremena odustali smo od uspona. Ove godine smo se vratili i 18. jula uspeli smo do vrha. Fizičke i kondicione pripreme su trajale mesecima - kaže za agenciju Rinu Marko.

Foto: Privatna arhiva /rina

 

Sam uspon i povratak sa vrha trajali su više od 16 sati, dok je nakon toga usledio i dodatni silazak u Zermat od oko pet i po sati. Ristanović ističe da najveći izazov nije bio samo fizički napor.

- Najveći izazov nije bio fizički napor, već održati maksimalnu koncentraciju sve vreme. Veoma je izložena planina, niste stalno osigurani i svaka greška može imati tragične posledice. Upravo zbog toga, najvažnije je ostati smiren i potpuno fokusiran tokom čitavog uspona i silaska - priča Ristanović.

Uspon počinje iz doma Hornli Hut, koji se nalazi na 3260 metara nadmorske visine. Alpinisti kreću oko četiri sata ujutru, a Čačanima je do vrha trebalo oko sedam sati penjanja. Veći deo rute čini izložena stena trećeg i četvrtog stepena težine.

- Veći deo vremena penjali smo se slobodno, bez naveze, sa kompletnom opremom i rančevima. Na samom vrhu nismo se dugo zadržavali. Ostali smo svega desetak do petnaest minuta zbog jakog vetra. Potrebno je što pre krenuti nazad, jer je silazak  zapravo zahtevniji od uspona - dodaje.

Jedino mesto za predah je kućica sklonište u hitnim situacijama na 4.003 metara nadmorske visine. Tu su napravili kratku pauzu i upoznali alpinistu iz Južne Koreje koji im se priključio i pomogao na nekoliko kritičnih situacija u pronalaženju rute, zato što planina nije obeležena markacijama.

 

- To je praktično jedino mesto gde čovek može da sedne nekoliko minuta. Na steni gotovo da nema prostora za odmor. To je izuzetno rizična planina. Samo u sedmici kada smo mi bili, četiri alpinista je izgubilo život na istoj ruti kojom smo se penjali. Zbog nedostatka jasnih oznaka, često dolazi do grešaka u pronalaženju prave rute. Na pojedinim mestima prostor kojim treba proći širok je svega pola metra. Tek u završnom delu planine na oko 4300 metara postoje fiksna brodska užad koja jasno usmeravaju kretanje - kaže ovaj alpinista.

Vreme ih je poslužilo, ali vetar nije dozvolio dugo zadržavanje na vrhu. Planirali su i rezervne dane ukoliko bi vreme bilo loše, ali nije bilo potrebe. Ipak, na vrhu ih je dočekao snažan vetar. Kada su se popeli fotografisali su se sa svojim obeležjem, pa je tako na ovom evropskom planinskom vrhu zablistala i zastava Srbije.

- Zbog visokih temperatura prethodnih dana, na vrhu nije bilo mnogo snega. Do samog vrha vodi uski greben, a na pojedinim mestima staza je široka tek za dva stopala. Na vrhu se nalazi veliki krst i statua Bogorodice. Drugih obeležja gotovo da nema. Nema gomile zastava kao na Everestu. Jedina zastava koju smo razvili bila je naša, zastava Srbije, rekao je Marko.

Za Miloša Milovanovića, pored fizičke spremnosti, ključnu ulogu na Materhornu ima mentalna snaga. Kako kaže, fizička priprema je neophodna, ali bez stabilnosti uma i potpune koncentracije ovakav poduhvat nije moguć.

- Niste konstantno osigurani i ne postoji osećaj potpune bezbednosti. Pred vama je gotovo 1.200 metara vertikalne stene koja je tehnički zahtevna, i jako naporna za penjanje zbog nadmorske visine i proređenosti vazduha, i kojom se treba vratiti na početnu tačku, što je svakako teži deo ekspedicije. Cela ekspedicija je trajala oko 16 sati, a dodatni problem je bio nedostatak sna. Prethodne noći gotovo da nismo spavali. Polazak je oko četiri ujutru, domovi su puni ljudi, uzbuđenje je veliko i praktično nema kvalitetnog sna - rekao je Miloš.

Zbog svega toga, kako kaže koncentracija mora biti na najvišem nivou.

Iako još nisu doneli konačnu odluku, Čačani već razmišljaju o narednim izazovima. Jedan od planova je povratak na Mont Blanc, gde prethodni put zbog vremenskih ulova nisu uspeli da stignu do vrha. A u razmatranju su i Elbrus najviši vrh Evrope, kao i Eiger.

BONUS VIDEO