Ovde se živi najduže u Srbiji: Sa 90 godina cepaju drva i okopavaju baštu

U zlatiborskom kraju živi se duže nego u drugim delovima Srbije, kažu podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U ovim krajevima nije neobično da upoznate vitalne starce od 80 i kusur koji seku drva i vode stoku na ispašu - u proseku životni vek ovde traje 76,5 godina i najduži je u Srbiji. 

Iza ovog broja, kažu meštani, krije se način života koji je decenijama ostao gotovo isti - više rada, manje žurbe i hrana koju mahom sami proizvedu na svom imanju.

Na Zlatiboru, Zlataru, Murtenici, Tari,  u selima rasutim po planinskim padinama život nikada nije bio lak.

Za razliku od ravničarskih sela, život u brdima jugozapadne Srbije odvajkada je bio težak, naročito pre dolaska mehanizacije i savremenih tehnika.

Foto: B. I.

 

I danas je domaća kuhinja na ceni, a  ir, kajmak, mleko, meso, voće i povrće deo su tradicionalne ishrane ljudi ovog kraja.

- Zlatiborska oblast izdvaja se po očekivanom trajanju života. Posebno je zanimljivo što muškarci koji dožive 65 godina u ovoj oblasti u proseku mogu da očekuju još 15 godina života, što je takođe najviše u Srbiji. Naravno, ne može se reći da je za dug život zaslužan samo planinski vazduh. Na dugovečnost utiču genetika, zdravstvena zaštita, životni standard, ishrana, fizička aktivnost i brojne druge navike - navode istraživači.

 

Deda Lacan (93) ima recept 

 

Radosav Ilić, poznatiji kao deda Lacan, iz sela Negbina pod Murtenicom, smeštenom na padinama Zlatibora ka Novoj Varoši gazi 93. godinu. 

Ceo život proveo je u svojoj kući u Negbini. Radio je u fabrici obuće u Novoj Varoši, a na posao je, kako nam je pričao, neretko išao peške preko brda. Posle penzije gotovo dve decenije čuvao je ovce i ostao upamćen kao jedan od poslednjih čobana Murtenice.

Pričao nam je o "ondašnjem" životu koji je drugačiji od današnjeg.

Foto: B. I.

 

- Bilo je više ljudi, više razgovora. Sad sam sam, ali, hvala Bogu, decu imam, obiđu me i čujemo se. Starost je teška.

Iako ga godine stižu, ne predaje se. Ima baštu, gaji svoj paradajz... 

- Borio sam se nekako, čisto da nisam dokon - priča.

Možda se upravo u tim njegovim rečima krije deo odgovora na pitanje zašto se u ovom kraju dugo živi. Kretanje, umerenost i navika da čovek uvek nešto radi, deda Lacanov su recept za dugovečnost.

Nije to recept koji može da se prepiše svima, ali jeste, kažu gorštaci ovog kraja, način života u kojem su stasavale generacije ljudi sa ovih planina.

 

BONUS VIDEO