Najlepši hram Srpske Svete gore: Ovo je druga kuća patrijarha Pavla

Tradicionalna manifestacija "Dani patrijarha Pavla“ biće održani u nedelju, 27. septembra, na Krstovdan, u manastiru Blagoveštenje u Ovčar Banji.

Manifestacija, koja ove godine ulazi u drugu deceniju postojanja, okupiće vernike, poštovaoce patrijarha Pavla, umetnike i učesnike drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla".

Manastir Blagoveštenje, podno Kablara, nalazi se na levoj strani reke Morave, svega 17 kilometara od Čačka i u blizini čuvene Ovčar Banje.

Posvećen je Blagovestima, jednom od najvećih ženskih praznika u pravoslavlju, danu kad je Presveta Bogorodica saznala da će za Božić roditi Isusa Hrista. Ovaj manastir ne samo da pleni lepotom i duhovnošću, već ima i raskošnu istoriju, a mnogi ga pamte kao svetinju u kojoj se zamonašio patrijarh Pavle.

Manastir se često pominje kao druga kuća blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla. Vernici ne zaboravljaju da je on rođen u Kućancima kao Gojko Stojčević, ali s posebnom radošću ističu da je u duhovnom smislu rođen baš u Blagoveštenju. U Blagoveštenje je došao 1945. godine kao iskušenik, a posle tri godine primio je monaški postrig i dobio ime Pavle, po apostolu Pavlu. Decenijama je dolazio u svoju "drugu kuću", na radost i zahvalnost vernika koji su imali sreće da u tom trenutku budu u manastiru i dobiju blagoslov od njega.

Blagoveštenje je jedan od retkih manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri za koji se pouzdano zna i kada je podignut i ko su bili ktitori.

Foto: Printscreen/Youtube

 

Kako u tursko doba nije bilo dozvoljeno podizati nove crkve, već samo obnavljati stare, Blagoveštenje je podignuto 1601/02. godine na temeljima stare crkve koja je datirala iz 13. veka. Zidanje svetinje omogućeno je zahvaljujući ogromnom zalaganju igumana Nikifora i njegove bratije. Svetinja je izgrađena u graditeljskom stilu raške škole, a i dan-danas se smatra jednim od najlepših manastira u Srpskoj Svetoj gori, kako se slikovito nazivaju svetinje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri.

Freske koje se nalaze na zidovima manastira su nesumnjivo najlepše freske koje su nastale u srpskim svetinjama u prvoj polovini 17. veka. Znajući da gradi svetinju za pokoljenja, iguman manastira Nikifor koji je u narodu bio veoma cenjen i poštovan angažovao je čuvenog zografa Mitrofana da oslika prestone ikone i uradi ceo životopis.

Najvažnije mesto u manastiru dobila je ikona Presvete Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljica), koju je zograf Mitrofan oslikao 1602. godine. I danas postoji predanje da je ova ikona Bogorodice čudotvorna; mnogi koji su se pred njom molili dobili su toliko željeno isceljenje, a svi koji su napravili tri velika metanija (poklonjenja do zemlje) pred ovom ikonom otišli su iz Blagoveštenja sa mirom u duši, osnaženi da na sva životna iskušenja spremno odgovore, verujući u nebesko zastupništvo Bogomajke.

Pred ovom ikonom molili su se ne samo vernici, već mnogo češće i s posebnom pobožnošću svi monasi koji su živeli u Blagoveštenju, i sam patrijarh Pavle.