Manastir koji leči i daruje decu: Zadužbina despota Stefana krije izvor koji provereno čini čuda

Svega šest kilometara od Velike Plane, u dolini okruženoj vinogradima i šumama, krije se manastir Koporin - zadužbina despota Stefana Lazarevića i mesto koje hodočasnici vekovima posećuju zbog lekovitog izvora.

Putnici koji prolaze kroz srce Šumadije, u trouglu između Velike Plane, Smederevske Palanke i Rače, nailaze na jedno od najintimnijih svetilišta Srbije.

Nemački putopisac Feliks Kanic okruženje Koporina opisao je kao "romantičnu uvalu", a ta slika važi i danas - manastir je i dalje ušuškan u podnožju Koporinske kose, okružen njivama i vinogradima, daleko od gradske buke.

Manastir Koporin zadužbina despota Stefana Lazarevića

Manastir Koporin je zadužbina despota Stefana Lazarevića, sina Kneza Lazara i Knjeginje Milice, koji je živeo od 1376. do 1427. godine. Prema predanju, despot je podigao manastir iz zahvalnosti što je preživeo bitku kod Angore 1402. godine, u kojoj je bio ranjen. Postoje i pretpostavke da je Koporin podignut i u spomen na oslobođenje despotove sestre Olivere iz harema turskog sultana, koja se ubrzo zamonašila.

Foto: wikipedia/vanilica

Glavna crkva, posvećena Svetom Stefanu, podignuta je oko 1415. godine, a despot Stefan ju je namerio za svoje grobno mesto. Građena je u starom srpskom stilu, a manastirski kompleks obuhvata crkvu, zvonaru, konake sa smeštajem za goste, ekonomske zgrade, baštu, njive, vinograde i šume. Kada su ga Turci napali, manastir je porušen i opljačkan.

Prva značajnija obnova usledila je tek 1880. godine. Od marta 1951. manastir je pod državnom zaštitom, a od 1979. vodi se kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.

Od 1958. godine Koporin je ženski manastir. Te godine devet monahinja iz manastira Ćelije kod Valjeva pronašlo je dom u ovoj dolini, a manastir je od tada aktivna ženska monaška zajednica.

Foto: wikipedia/vanilica

Izvor koji je ozdravio konja despota Stefana

Centralno mesto hodočašća u Koporinu nije samo crkva, već i skromni izvor koji izbija tik uz manastirske zidine.

Predanje kaže da je na tom mestu, dok se vraćao iz lova ranjen, pao konj despota Stefana. Kada se konj napio vode sa izvora, ozdravio je. Despot je na tom mestu podigao obeležje, a voda je od tada smatrana lekovitom.

Vernici koji posećuju Koporin gotovo bez izuzetka odlaze i do izvora - peru lice, piju vodu i pune flašice i balone da odnesu kući.

Foto: wikipedia/vanilica

Iskustva hodočasnika posebno ističu da je voda blagotvorna za oči: oni koji su imali problema s vidom navode da im je donela olakšanje. Voda se čuva poput bogojavljenske i daje teškim bolesnicima.

Nerotkinje i pisma zahvalnosti

Najsnažnija priča koja se vezuje za Koporin jeste ona o parovima koji su dugo i uzalud čekali dete. Monahinje svedoče da su nebrojeni parovi poslala pisma zahvalnosti ili su se lično vratila u manastir - s decom u naručju - kao zahvalu za molitve izgovorene uz ovaj izvor i uz mošti koje počivaju u hramu.

Verovanje je da Sveti despot Stefan posebno pomaže nerotkinjama koje mu se pomole.

Koporin danas ima desetak monahinja i dvojicu sveštenoslužitelja koji su uvek tu za one koji žele da im se pročita molitva i koji traže utehu ili čudo.

Foto: wikipedia/vanilica

Ko je zapravo sahranjen u Koporinu?

Tokom zamene podnih ploča 1977. godine, u severozapadnom uglu broda crkve, ispod freske na kojoj je prikazan despot Stefan, pronađene su mošti. Detaljni antropološki i paleopatološki pregled obavio je Srboljub Živanović, tada ugledni antropolog iz Londona, koji je zaključio da se radi o moštima Svetog despota Stefana Lazarevića.

Međutim, kasnijim DNK analizama moštiju pronađenih u manastiru Manasija utvrđeno je da despot Stefan ipak nije sahranjen u Koporinu. Ono što nauka danas sa sigurnošću može da tvrdi jeste da su mošti nađene u Koporinu u biološkom srodstvu sa skeletom Kneza Lazara.

Ko tačno počiva pod ovim svodovima - i dalje ostaje otvoreno pitanje koje jednako intrigira naučnike i vernike.

BONUS VIDEO